“Ženskaroš, Nemac i Ribentropov prijatelj koji je spasao Moskvu”: Zašto je Staljin dozvolio da Japanci obese najboljeg sovjetskog špijuna?

Nikita Hruščov je tek 1964. godine pogledao francuski film „Ko ste vi, mister Zorge?“, i bio veoma iznenađen saznavši da je zaista postojao takav čovek. Rihard Zorge je posthumno nagrađen zvanjem Heroja Sovjetskog Saveza Piše Boris Jegorov

0
Foto: Profimedia

U jesen 1941. rešavala se sudbina rata između SSSR-a i Nemačke: Hitlerove trupe su došle do same Moskve, ali nakon nekoliko krvavih okršaja sovjetska armija je uspela da pređe u kontraofanzivu i natera neprijatelja da se povlači.

Tu pobedu su u velikoj meri omogućile odmorne divizije Crvene armije, koje su na Dalekom istoku čekale napad japanske vojske. Ali Staljin nikada ne bi naredio povlačenje 26 divizija sa istoka da nije Riharda Zorgea koji je uveravao da Japanci te 1941. godine neće napasti.

U Japanu

Rihard Zorge je bio rođen da postane jedan od najpoznatijih špijuna u istoriji. Pametan, odlično obrazovan, privlačan, elegantan, lako je nalazio ljude od kojih je crpao svu potrebnu informaciju. Sa 29 godina mladi nemački komunista i Rus po majci Rihard Zorge preselio se u Sovjetski Savez i bio zavrbovan sovjetskom obaveštajnom službom.

Zorge je 1933. poslat u Japan gde je radio kao nemački novinar. Otad je njegov život povezan sa tom zemljom, a tamo je i dočekao smrt.

Jedan od najboljih izvora informacija Zorgea bio je sam nemački ambasador u Japanu general-major Eugen Ot, čovek upućen u sve tajne nacističke Nemačke. Ot je imao potpuno poverenje u Zorgea i čak smatrao da on radi za nemačku obaveštajnu službu.

Sovjetski agent je međutim u Tokiju uspeo da stvori jaku špijunsku mrežu. Jedan od njegovih agenata bio je i jugoslovenski novinar Branko Vukelić, dopisnik francuskog lista „Havas“ i beogradske „Politike“ (preminuo u japanskom zatvoru 1945), a čovek koji je Zorgeu donosio mnogo vrednih informacija bio je i japanski novinar Hocumi Ozaki, savetnik samog premijera Japana Fumimaroa Konoa.

Staljinove sumnje

Bez obzira na to što su informacije koje je Zorge slao u Moskvu bile važne i korisne, sovjetsko rukovodstvo je bilo veoma sumnjičavo prema svom špijunu u Japanu. Nemac i ženskaroš često viđen u pripitom stanju, prijatelj samog nacističkog ministra spoljnih poslova Ribentropa – bilo je lako posumnjati da je Zorge dupli špijun.

Ipak, stvaranje razgranate mreže špijuna u tako zatvorenoj zemlji kao Japan nije bio nimalo lak zadatak i Moskva je nastavljala saradnju sa Zorgeom.

Iako hiljadama kilometara daleko od Evrope, Zorge je imao odlične veze sa nemačkom i japanskom vojnom komandom i ponekad je bio bolje informisan od svih sovjetskih obaveštajaca u Evropi.

Više puta je upozoravao Moskvu na to da Nemci planiraju da napadnu SSSR u junu 1941, ali ti su izveštaji, nažalost, ignorisani. Kada se već našao u japanskom zatvoru, priznao je: „Bilo je dana kada sam slao po tri-četiri šifrovane poruke u Moskvu, ali činilo se da mi niko ne veruje.“

Bitka za Moskvu

Staljin je promenio mišljenje o Zorgeu nakon početka nemačke operacije „Barbarosa“. Četrnaestog septembra 1941. najbolji sovjetski špijun poslao je možda najvažniju poruku u svom životu: „Prema mojim izvorima, japansko vojno rukovodstvo je donelo odluku da ove godine ne počinje rat protiv Sovjetskog Saveza.“

Zorgeove reči su ovog puta ozbiljno shvatili i veruje se da je ta poruka konačno ubedila Staljina da naredi povratak nekoliko odmornih, dobro obučenih divizija sa Dalekog istoka koje će stati u odbranu Moskve.

Hapšenje i zaborav

U oktobru 1941. Zorge i cela njegova mreža agenata su uhapšeni. Nemci u prvo vreme nisu ni verovali da čovek koji je te godine proglašen najboljim nemačkim novinarom može da bude sovjetski špijun. Svi nemački zahtevi da ga puste iz pritvora su odbijeni.

Pošto je dokazano da je radio za sovjetsku obaveštajnu službu, Japanci su dva puta stupili u kontakt sa Moskvom i ponudili razmenu špijuna. A Sovjeti su odgovarali isto: „Nije nam ništa poznato o ličnosti po imenu Rihard Zorge.“

Kad je i sam Staljin ostavio svog najboljeg špijuna na milost i nemilost, Zorgeova sudbina je bila rešena: obešen je 7. novembra 1944, na 27. godišnjicu Boljševičke revolucije.

U SSSR-u se o životu i delu Riharda Zorgea nije govorilo oko 20 godina, ali u ostalom delu sveta su njegovi podvizi bili dobro poznati. Nikita Hruščov je tek 1964. godine pogledao francuski film „Ko ste vi, mister Zorge?“, i bio veoma iznenađen saznavši da je zaista postojao takav čovek. Rihard Zorge je posthumno nagrađen zvanjem Heroja Sovjetskog Saveza.

TEKST IZ R MAGAZINA KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NOVOGODIŠNJI DVOBROJ NEDELJNIKA