“Vlasta spava, a Radmilović kaže: “Gledaj kako će da ripi robijaš sa Golog otoka”. Budi ga: “Druže, diž’ se”. Ne vredi oguglao je: Šotra o jednom letovanju i višedecenijskom prijateljstvu sa Velisavljevićem

0
Printscreen/YouTube/Joseph Reddy

Komemoracija povodom smrti doživotnog člana Jugoslovenskog dramskog pozorišta Vlaste Velisavljevića održana je danas u tom teatru.

Komemoraciji glumcu koji je preminuo 24. marta u 95. godini od posledica koronavirusa prisustvovali su supruga i drugi članovi porodice, brojne kolege i prijatelji, među kojima i Jelisaveta Seka Sablić, Branka Petrić, Voja Brajović, Vojin Ćetković, Dragan Mićanović, Bojan Dimitrijević, Marko Janketić, Boža Koprivica, Anastasija Mandić…

Jedan od Vlastinih dobrih prijatelja i neko ko je sa njim sarađivao na nekoliko projekata, reditelj Zdravko Šotra, iz svog doma je putem video poziva pročitao emotivan tekst o poznastvu i prijateljstvu sa legendarnim glumcem, koji prenosimo u narednim redovima.

“Vlasto, šezdeset godina smo se i družili i radili, šezdeset godina si me zvao Baćo, a među nama ni jedne ružne reči”, rekao je Šotra na početku obraćanja.

“Počeli smo u tek otvorenom studiju na Sajmu uživo izvodeći dramske tekstove. Sećam se dalekih šezdesetih, kad smo par godina bili komšije na Čuburi. Nismo imali mobilne, pa bi mi došao pod prozor i na ono ‘O sole mio’, zapevao ‘O Šole mio'”, dodao je Šotra.

Reditelj je istakao da je sa Vlastom često putovao na razna snimanja sa nekom od njegovih brojnih “auto-moto varijanti – od motocikala sa prikolicom, preko trabanta, do raznih oldtajmera i savremenih vozila”.

“Sećam se kad si, posle sahrane Bate Stojkovića, pozvao nas nekolicinu da nas povezeš nazad. Ovoga puta naleteli smo na veliki džip, u kojem su nastupale američke invazione trupe. Dve tvrde klupe – za desetinu vojnika – jedna naspram druge, tu smo seli. U vožnji smo se tako tresli, da smo te sve do crkve Svetog Marka molili da staneš, da siđemo, mi nezahvalni slabići, koje si primio u svoje vozilo. Tebi auto nije bio nešto što će te prebaciti od mesta do mesta, nego više kao neko biće, kojim se veoma predano baviš”, rekao je Šotra.

On je dalje spomenuo i Vlastin harmonični život sa njegovom suprugom Nadom, ali i njegovu pasiju prema automobilima i brodiću na Savi, što je predstavio kao tajnu Vlastine vitalnosti i dugovečnosti.

“Ne mogu da zaboravim kad smo sa Đuzom i Zoranom provodili leta – počev od onog kad Armstrong kroči na mesec – na obali Hvara, tamo prema Italiji. To behu lepi dani ispunjeni neodoljivom duhovitošću i smehom. Pamtim kad nas naš kompozitor iz Nemačke, Bobi Guteša, poveze svojim velikim gliserom, prvo na Korčulu, da popijemo lozu kod Cige Jerinića i Seve Bjelića. Pa se sa Korčule uputimo ka Visu, da u Komiži vidimo čuvenu Modru špilju”, priseća se Šotra.

“Na otvorenom moru talasi, pramac glisera se propinje, lupi o talas, pa opet… A ti, Vlasto, Zoran i Đuza noćašnji, pa vam je to besomučno dizanje – padanje bilo užasno. Bobi i ja smo vam se slatko smejali, dok mi se on ne obrati: ‘Fala Bogu da si ti trezven, da mi bar neko pomogne. Uzmi dvogled i pogledaj vidi li se punta od Visa’.
Ja uzmam dvogled, pokušam da gledam, ali on se, kao i gliser, diže ka nebu i spušta ka moru.
– Vidiš li šta? – pita Bobi.
– Ne vidim ništa – kažem.
– A sad?
– Ne vidim…
A vas trojica mi se smejete.
– Šta se bre smejete – pitam, a ti na to odgovoriš: ‘Pa skini poklopce, Baćo, bolje se vidi’.
Skidam smušen poklopce, a vidim – dao sam vam veliku satisfakciju, da arlaučete od smeha”, ispričao je Šotra anegdotu.

Reditelj je spomenuo i da mu je u lepom sećanju ostalo kad su jednom, u povratku, svratili na konak kod Soje Jovanović, u Ston kod Dubrovnika.

“Večeramo pred njenom kućom, pričamo, smejemo se do kasno u noć. Pravimo probleme domaćici.
– Šta je u pitanju? – viknu Zoran.
– Ljudi bi da spavaju –
– Odučiću ih ja od tog spavanja! – viknu “Radovan treći”.
Da bi Ston ipak mogao da spava, odvedem ja Zorana u Dubrovnik. Vratili smo se tek pred zoru. Uđemo kod tebe u sobu, ti Vlasto spavaš snom pravednika. A Zoran će: ‘Pst!, sad ćeš da vidiš kako će da ripi robijaš sa Golog otoka’. Dođe do tebe drekne: ‘Druže, diž’ se, pođi s nama!’ A ti si se samo nasmešio, mirno si otvorio oči.
Ne vredi, oguglao je na ono tamo na Golome”, ispričao je još jednu anegdotu Šotra.

Istakao je i da bi još dugo mogao da se priseća lepih dana sa Vlastom, poput onih tokom snimanja serije “Više od igre”, kada se u mali i lep gradić Ivanjicu sjatila brojna ekipa sjajnih glumaca i osobenih ljudi.

“Zavladala je neponovljiva atmosfera, a ti si Vlasto i glumom i pevanjem i svojim duhom bio dobar deo ljudkosti koja je tu carovala. Ta ljudskost i tvoj nepatvoreni šarm, to je ono što od sebe ostavljaš u nama, sada kada nas napuštaš”, rekao je Šotra.

Reditelj je rekao i da se sa Vlastom poslednji put video pre par meseci u konaku knjeginje Ljubice.

“Peo sam se na prvi sprat konaka pitajući se kako će to penjanje tebi pasti, kad začuh iza sebe: ‘Hajde, bre, deda! Može li to malo življe!’ Naravno da si to bio ti Vlasto, i naravno da si se popeo gore pre mene. I da ćeš odigrati scenu bez zamuckivanja u tekstu. Ne tako davno, seo si u auto i vozio do Berlina i nazad, ti čudo jedno od čoveka. Tvoja vozačka dozvola je bila još važeća, kao i dozvole da i dalje živiš i radiš sve što si voleo i što si tako dugo radio. Nažalost, njih je mogla da poništi samo ova ova globalna nesreća naše civilizacije. Počivaj u miru naš dobri Vlasto, i neka ti je večna slava”, zaključio je Šotra u obraćanju na komemoraciji povodom smrti Vlaste Velisavljevića.