U Americi je januar posvećen suzbijanju trafikinga, a kakvo je stanje kod nas

    0

    Oko 4,5 miliona ljudi širom sveta čine žrtve seksualne eksploatacije, a 21 milion ljudi žrtve prinudnog rada. Čak petina, odnosno 20 odsto žrtava trgovine ljudima su deca. Ovo su samo neki od podataka sa zvaničnog portala Ministarstva odbrane SAD, objavljenih povodom obeležavanja januara kao nacionalnog meseca za suzbijanje ropstva i trgovine ljudima. U toku ovog meseca, poseban značaj ima 11. januar – dan podizanja svesti o borbi protiv trgovine ljudima u Americi.

    • Trgovina ljudima je krivično delo u kome se koriste sila, prevara ili prinuda kako bi se  osoba primorala na obavljanje poslova, usluga ili na prostituciju. Utiče na sve populacije: odrasle, decu, muškarce, žene, strane državljane i državljane SAD i sve ekonomske klase – objašnjavaju na portalu Ministarstva odbrane SAD.

    Evropska unija je proteklih godina uspostavila sveobuhvatni pravni i politički okvir za borbu protiv trgovine ljudima. Važan segment borbe predstavlja i informisanje javnosti, širenje znanja i primera dobre prakse među različitim akterima. Krajem oktobra 2020. godine Evropska komisija je predstavila svoj Treći izveštaj o napretku postignutom u borbi protiv trgovine ljudima, u kojem navodi niz prioritetnih oblasti na koje se države članice moraju usredsrediti u smislu efikasne borbe. Druga direktiva izveštaja stavlja fokus na prevenciju, uključujući kriminalizaciju onih koji svesno koriste usluge koje pružaju žrtve trgovine ljudima.

    Koliko je važno ukazivati na problem trgovine ljudima i baviti se prevencijom, što je u srcu obeležavanja 11. januara, objašnjava i Ana Krstajić, koja vodi humanitarnu fondaciju Unitas u Srbiji, Evropi, Americi i ostatku sveta. Misija fondacije je skretanje pažnje na ovu temu i pomaganje žrtvama trgovine ljudima i decom.

    • Borba protiv trgovine ljudima je borba koja se vodi na više frontova i u kojoj nije dovoljan doprinos političara i stručnjaka, već je neophodno uključivanje i svakog pojedinca. Zbog toga je važno da svako zna šta tačno trgovina ljudima predstavlja, koji su oblici, ali pre svega je značajno da razbijemo predrasude da se trafiking dešava negde daleko, nekim drugim ljudima. Kada shvatimo da bilo koja osoba iz našeg okruženja može biti žrtva, uključujući i nas same, želećemo da znamo i više o načinima zaštite. Zbog toga je akcenat naših aktivnosti na pravilnoj edukaciji, kao i na stručnim treninzima, kampanjama i drugim aktivnostima – ističe Ana Krstajić.

    Prema zvaničnim podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, prethodne godine je do kraja oktobra u Srbiji identifikovano 48 žrtava trgovine ljudima, od čega je 23 dece – 15 devojčica i 8 dečaka. To je više nego tokom 2019. godine, kada je broj zvanično identifikovanih žrtava trgovine ljudima iznosio 39.

    • Na porast broja žrtava u celom svetu uticala je i pojava virusa Covid-19. Pandemija je stvorila okolnosti u kojima se trgovina ljudima razvija brže nego ranije. Od pojave virusa, broj ljudi u lancu eksploatacije je u neprestanom porastu, a najugroženije grupe su sezonski radnici i migranti.
    • Ujedinjene nacije su upozorile da je Covid-19 uticao i na značajan porast prinudnog rada među decom i da se tokom karantina broj mališana koji prisilno rade povećao za čak nekoliko miliona.
    • S druge strane, uzimajući u obzir da je Srbija idealno tranzitno tržište i centar jugoistočne Evrope, ohrabrujuća je činjenica da je broj žrtava trgovine ljudima mnogo manji nego u nekim drugim zemljama sličnog ranga. Međutim, ovo je problem o kome se i dalje ćuti i ne prijavljuje se svaki slučaj, tako da se strahuje da su brojke veće od zvanične statistike, ali to je slučaj i u ostalim zemljama – dodala je Ana Krstajić.

    Ona zaključuje da su januar i početak godine prava prilika da se ukaže na ovaj problem i da se jedino uz uključivanje svakog pojedinca možemo nadati da ćemo sledeće godine u ovo vreme govoriti o smanjenju broja žrtva trafikinga.

    • Ukoliko navedemo pojedince da razmisle i informišu se o ovoj temi, ostvarili smo napredak. Ukoliko svako istraži o njoj i edukuje se, možemo se nadati da je ovo godina u kojoj ćemo spasiti više ljudi. Stoga ohrabrujem sve pojedince da u slučaju sumnje da se neko nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, prijave to na kontakt telefon 011 785 0000 – istakla je Ana.