Sve može da se promeni i stane, ali će u Americi ljudi nastaviti da pucaju u ljude: Priča o masovnim ubistvima u Atlanti i Bolderu

U razmaku od jedne sedmice dogodile su se dve masovne pucnjave u Sjedinjenim Američkim Državama, u kojima je ubijeno 18 ljudi na javnom mestu, jedan od njih poreklom sa naših prostora

0
Credit line: Jason Connolly / AFP / Profimedia

Sve je podložno promeni u Sjedinjenim Američkim Državama – može da se promeni predsednik i čitav narativ u odnosu na državne probleme, mogu Lejkersi da budu šampioni, pa da prođe decenija u očaju dok to ne postanu opet, mogu sportisti da se otpuštaju jer kleče uz himnu, pa da klečanje postane trend, može, koliko god ranije to čudno delovalo, da postoji realna opasnost od upada razuzdane horde u zgrade najviših državnih institucija. Sve može da bude i prođe, ali postoji jedna retka konstanta. Da jednog, recimo sunčanog dana u rano proleće, a može biti i kasna jesen i kišno leto, neki čovek odluči da uzme svoju pušku, ponese nekoliko rezervnih okvira i ubije neke nedužne ljude.

Različiti su i scenariji, neko tako pokušava da izleči sopstvenu šizofreniju, neko je terorista, neko je rasista, za većinu komšije kažu da nikad ne bi rekli, ali na kraju ostaje samo smrt.

U razmaku od jedne sedmice dogodile su se dve masovne pucnjave u Sjedinjenim Američkim Državama, u kojima je ubijeno 18 ljudi na javnom mestu.

Prvo je u Atlanti jedan napadač ubio osmoro ljudi, među kojima je šest žena azijskog porekla, na tri različite lokacije, da bi sedam dana kasnije u Bolderu napadač pucao u prodavnici prehrambenih proizvoda i tom prilikom ubio desetoro ljudi.

Postoji nešto što ova dva masovna ubistva povezuje – dogodila su se posle jednogodišnje pauze od takvih napada. Pre pucnjave u Atlanti, takav tragičan događaj se prethodni put desio u martu 2020. 

Između Džordžije i Kolorada ima otprilike 25 sati vožnje, nema mnogo sličnosti u pogledu društvenopolitičke situacije, ali je javnost odmah pohitala za objašnjenjem da li su ubistva nekako povezana. Ipak, motivi ubice iz Kolorada nisu poznati, dok je ubica iz Džordžije jasno demantovao prethodna nagađanja da je u pitanju rasno motivisan napad.

Ipak, postoji nešto što ova dva masovna ubistva povezuje – dogodila su se posle jednogodišnje pauze od takvih napada. Da, pre pucnjave u Atlanti, takav tragičan događaj se prethodni put desio u martu 2020. godine.

Policijske arhive potvrđuju da je u 2018. godini bilo 10 masovnih pucnjava u kojima je nastradalo četvoro ili više ljudi, uključujući i brutalan napad na srednju školu u Parlendu, na Floridi. Naredne, 2019. godine, bilo je devet masovnih ubistava.

A onda je usledilo zatišje.

Jednostavno objašnjenje bi moglo da bude da su ljudi bili u izolaciji, zatvoreni, depresivni, ali to je objašnjenje za drugačiju pojavu, vezanu za oružje – u 2020. godini bilo je najviše javnih pucnjava, u ljude, vazduh, predmete, više od 600, za gotovo 30 odsto više nego prethodnih godina.

Međutim, tragični događaji iz Atlante i Boldera potvrda su da su ljudi opet počeli da pucaju u ljude.

Prema jednoj školi mišljenja, “govor mržnje” i “nepažljive izjave” koje je koristila prethodna administracija, znatno su doprineli da ljudi ponovo budu usmereni na ljude, a za pucnjavu u Atlanti mediji konkretno krive Donalda Trampa jer je upravo on vrlo često govorio o “kineskom virusu koji nam je poremetio živote”.

Ipak, stvar sa masovnim ubistvima na javnim mestima u Sjedinjenim Državama nema previše veze sa administracijom koja je na vlasti. I neće imati sve dok priče iz kampanja za prajmarise ili duela predsedničkih kandidata o kontroli oružja ne postanu zaista deo agende.

Ovaj tekst je objavljen u novom broju Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 25. marta, kao i u digitalnom obliku na Nstore.rs