“Što duže papa Franja živi, to je njegovo papstvo važnije”

Piše Džejson Horovic

0
(Gregorio Borgia/Associated Press)

Papa Franja i njegov poziv na otvorenost – prema migrantima, muslimanima i gej ljudima – možda više nemaju preterano uticaja na globalnoj sceni kojom dominiraju populisti i desničari, ali unutar Crkve je druga priča. Franja je 5. oktobra imenovao 13 kardinala koji dele njegove prioritete u nizu pitanja poput migracija, klimatskih promena, inkluzije gej katolika, međureligijskog dijaloga i preusmeravanja crkvene moći iz Rima.

Ova imenovanja su svojevrsna prekretnica za Franju koji je dostigao vrhunac uticajnosti u oblikovanju budućnosti Crkve. On je praktično imenovao više od polovine glasača u Kardinalskom zboru, gde je potrebna dvotrećinska većina članova mlađih od 80 godina kako bi se izabrao njegov naslednik.

Što duže Franja živi, njegovo papstvo je važnije.

“Što duže traje, biće više kardinala u njegovom duhu”, kaže luksemburški kardinal Žan Klod Holerik, jedan od trinaestorice koje je Franja unapredio.

Papa je dosad jasno stavio do znanja svima kakva je njegova agenda. Za razliku od svojih prethodnika koji su se obračunavali sa neistomišljenicima u Crkvi i unapređivali biskupe i kardinale odane crkvenoj doktrini, Franja želi inkluzivnu crkvu u kojoj će biti mesta za geografski i ideološki otuđene katolike. Ta mu je misija donela neprijateljstvo crkvenih konzervativaca koji smatraju da papa žmuri na crkvena učenja zarad jeftine podrške vernika.

Franja će u decembru napuniti 83 godine, a s obzirom na njegovu starost, otkada je pre šest godina imenovan za papu, ulozi je pristupao sa određenim osećajem urgentnosti, svestan da je smrtan.

Iako njegov glas ne dopire daleko kao nekada, u doba populističke politike, njegov uticaj u Crkvi mogao bi da bude mnogo dugotrajniji.

Imenovanjem trinaestorice kardinala i više od hiljadu biskupa, Franja rekonstituiše Crkvu i decentralizuje moć iz Rima u ruke biskupa širom sveta. Njegova crkva spremna je da na izazove modernog sveta odgovori zajedničkim snagama sa drugim verama, pa čak i ateistima.

Dok liberalni kritičari tvrde da papa nije dovoljno brzo reagovao da bi značajnije reformisao Crkvu – naročito kada je reč o ulozi žena – njegove pristalice ističu da je makar pokazao spremnost da o tome razgovara i konačno u ponovno razmatranje uvede stavove Crkve prema homoseksualnosti i celibatu.

On je restrukturirao i Kardinalski zbor koji je sada manje beo, manje italijanski i manje predstavnik rimske birokratije koja upravlja Crkvom.

Među novoimenovanim kardinalima nalaze se prelati iz Maroka, Indonezije, Gvatemale i Demokratske Republike Kongo.

Papa je, inače u napetim odnosima sa konzervativnim krugovima u SAD, ponovo preskočio američke tradicionalne škole za Kardinalski zbor, naročito one koje su pretežno konzervativne.

Konzervativci u moćnoj američkoj crkvi navode da Franjino isticanje otvorenosti podriva doktrinu vere.

Franja ih je makao s pozicija moći, ignorisao njihove žalbe, a uglavnom i pretnje.

“Molim se da ne bude raskola”, rekao je prošlog meseca. “Ali ja se ne plašim.”

Kardinal Holerik (61), jezuit kao i Franja, jedan je od najglasnijih protivnika nacionalizma u Crkvi.

On navodi da se Franja očigledno protivi tradicionalističkim pokušajima obnove katoličkog društva odvojenog od sveta. Pokušaji da se Franja uspori imaće posledice, dodaje kardinal.

“Što ga više napadaju, on je sve slobodniji”, ističe kardinal Holerik.

Majkl Černi (73), kanadski jezuit poreklom iz Češke koga je Franja takođe imenovao za kardinala, isto tako je Franjin bliski saradnik.

Kardinal Černi kaže da je Franja oblikovanjem Kardinalskog zbora omogućio spremnost organa da se lati teških pitanja koja su “načinom, stilom, duhom” konzistentna sa Drugim vatikanskim saborom.

Taj istorijski skup crkvenih otaca iz čitavog sveta održan šezdesetih godina podstakao je otvorenost u Crkvi. Govorilo se o pitanjima poput liturgije i celibata koji nije pitanje doktrine, već crkvene tradicije stare blizu hiljadu godina.

Međutim, upravo je ovo otvaranje Crkve okinulo žestoke napade konzervativaca koji su trajali gotovo polovinu veka.

Govoreći o mogućnosti zaređenja oženjenih muškaraca, kardinal Holerik kaže da ako biskupi u jednom delu sveta kažu da je to potrebno, “Crkva bi trebalo da razmotri taj zahtev”.

Iako on lično celibat smatra “velikim darom” za sveštenstvo, dodaje da to “ne znači da bi tako trebalo da bude u svakom slučaju”. Ističe da nije sam u ovom shvatanju. A Franja je biskupima i kardinalima imenovao one koje smatra otvorenim za promene.

Kardinal Mateo Zupi (64) iz Bolonje jedini je Italijan među novim kardinalima u zboru kojim je upravo Italija nekada dominirala. On prati Franju u posvećivanju vremena siromašnima.

Kardinal Zupi navodi da su novi papini kardinali pokazali da Franja želi “misionarsku” crkvu koja nije zatvorena u sebe. Novi kardinali će, dodao je Zupi, pomoći Crkvi da živi “u našoj sadašnjosti”.

Franja, inače prvi južnoamerički papa, neprekidno radi na imenovanju kardinala sa juga.

“Papa želi da dâ prioritet periferiji”, smatra biskup Fabijen Raharilambonijaina sa Madagaskara. “Zato što je u tome budućnost Crkve.”

Franjina nedavna poseta Africi pokrenula je manje interesovanja nego njegova ranija putovanja.

Kardinal Zupi kaže da Franja možda ima manje uticaja na globalnoj sceni.

“Papu često, nažalost, ne slušaju” u sekularnom svetu, kaže. “To je problem.”

Ali on tvrdi da je Franjin uticaj više dugoročan nego trenutan.

© 2019 The New York Times