Šta će novinaru Tviter, bedž i partijska knjižica: Priča o “pristrasnosti” i ogradama poput “ličnog stava”

0
Foto Profimedia

“Bajden je upravo sleteo u bazu Endruz. Naježila sam se”, tvitovala je na svom privatnom nalogu frilens novinarka Loren Volf – koja je za čuveni Njujork tajms uređivala vesti u okviru rubrike “The Times Live” – uoči inauguracije novog predsednika Sjedinjenih Država. Narednog dana, dok je Bajden ispred Kapitola polagao zakletvu kao 46. šef države, Loren Volf je od menadžmenta Njujork tajmsa, kako je kasnije navela, obaveštena o raskidu poslovne saradnje upravo “zbog spornog tvita”. 

Mada je list saopštio da “nije otpuštena zbog jednog tvita”, kao i to da “nije bila stalno zaposlena, niti je imala ugovor”, sada već bivša novinarka Njujork tajmsa je u intervjuu za Vašington post ponovila da joj je u telefonskom razgovoru rečeno kako je konkretna objava razlog otkazivanja dalje saradnje. 

Takođe, Loren Volf je istakla da je od menadžmenta i pre nekoliko meseci dobila upozorenje zbog drugog tvita u kom je “otpor konzervativnih muškaraca” da nose zaštitne maske u doba pandemije opisala kao “muževnost koja je toksična”. Od tada je, kako je rekla, svakog dana osećala strah da će uraditi nešto pogrešno. 

Usledile su kritike na račun Njujork tajmsa. Dopisnik emisije “60 minuta” Vesli Loveri je tvitovao da “novinarima treba suditi prema njihovom radu, a ne nasumičnom tvitu ili ličnom komentaru”. Međutim, kritikovana je i Loren Volf. Ona je dan pred početak Bajdenovog mandata opisala Trampovu administraciju kao “detinjastu” zato što nije omogućila izabranom predsedniku da u Vašington otputuje vojnim avionom. Nakon saznanja kako je Bajden sam odlučio da će putovati privatnim letom, Loren Volf je obrisala tvit, ali su mnogi, poput političkog analitičara Foks njuza Brita Hjuma, objavu protumačili kao dokaz političke pristrasnosti. A politička pristrasnost novinara je, prema svim novinarskim kodeksima ovog sveta, nespojiva sa novinarskom profesijom.

Novinari pred sobom danas imaju dilemu – tvitovati ili ne. Pojedini su uplašeni, a pređašnji slučajevi ukazuju koliko etičkih nedoumica sa sobom nosi korišćenje socijalnih mreža. Još 2014. godine, etičar Dejvid Kreg je opisao opasnosti za moderno novinarstvo u eri Tvitera, a jedna opasnost se odnosila i na “tanku graničnu liniju između ličnog i profesionalnog identiteta”. Drugim rečima, kada novinar prestaje da bude novinar i postaje građanin koji može da iznese stav o nekoj društveno-političkoj temi, i da li novinarstvo kao profesija dozvoljava takvu vrstu “tranzicije”? Sme li novinar da bude učesnik protesta van radnog vremena, ili da se politički odredi? Koliko je dozvoljeno “navijanje” i može li se balansirati između javnog političkog stava i političke nepristrasnosti? Kako tumačiti odnose između jasno definisanih ustavnih prava građana na lični stav i opštih, te internih novinarskih kodeksa, koji se nedovoljno bave pravom novinara da privatno kaže šta misli. 

Čini se da ograde poput one “stavovi su lični, ne odražavaju stav redakcije” više nisu dovoljne i da su društvene mreže postale “minsko polje” i za novinare i za redakcije. 

Veliku priču o tome Šta će novinaru Tviter, bedž i partijska knjižica pročitajte u novom broju Nedeljnika koji je od četvrtka, 11. februara, na svim kioscima.