Smolvud (SZO): “Tri soja virusa veoma zabrinjavaju, situacija na Balkanu ozbiljna…”

0
GORODENKOFF PRODUCTIONS / Sciencephoto / Profimedia

Od početka pandemije koronavirusa je preminulo skoro tri miliona ljudi, 138 milion je obolelo a od infekcije se oporavilo više od 110 miliona pacijenata. Ketrin Smolvud iz Evropske kancelarije SZO ukazuje da ne bi trebalo ni da se pokušava da se predvidi budućnost pandemije i upozorila da tri soja virusa veoma zabrinjavaju a da je situacija na Zapadnom Balkanu veoma ozbiljna.

„Ne možemo predvideti šta će se desiti. U ovom trenutku ne treba da kažemo da smo protraćili poslednjih 16 meseci, već da nastavimo da se pridržavamo individualnih mera da bi se sprečilo širenje bolesti“, naglasila je Smolvud, prenosi RTS.

Dodala je da se sada već dosta poznaje virus. U početku je situacija bila relativno stabilna ali se u proteklih nekoliko meseci sam virus veoma razvio jer se prenosi s osobe na osobu i svaki put kad se to desi dolazi do replikacije i do mogućnosti da mutira.

Takođe, navela je i da se još mnogo toga o virusu ne zna i da moramo da učimo.

Upozorila je da je skoro već dva meseca na globalnom nivou porast slučajeva i zabrinjavajuća situacija u skoro svim regionima sveta.

Ističe da je u Južnoj Americi je značajan porast prenosa zaražavanja, u Brazilu, zatim u Južnoj Aziji, u Indiji.

Situacija na Zapadnom Balkanu veoma ozbiljna

Kada je reč o Evropi, rekla je da je, od ukupno tri miliona umrlih u svetu jedan u Evropi.

„Visoka je stopa zaražavanja i prenosa infekcije, veliki broj hospitalizovanih i opterećenost zdravstvenog sistema. To znači da moramo da se osvestimo kako bi smo preduzeli sve mere i smanjili stopu zaražavanja. To neće moći da se uradi za dve nedelje“, ocenila je Smolvud.

Kada je reč o zapadnom Balkanu, navela je da je situacija veoma ozbiljna i da mora biti svesno činjenice da su bolnice i dalje izuzetno opterećene.

„Imamo situaciju gde bolnice moraju da izvrše prenamenu svojih kapaciteta, a to znači da se remete i odlažu druge vrste medicinskih usluga, a to opet znači da će doći do porasta opterećenja zdravstvenog sistema i ubuduće. To znači da moramo da primenimo sve mere bez čekanja da bi se spustila stopa zaražavanja“, poručila je Smolvud.

Najavila je za nekoliko dana posetu regionalnog direktora za Zapadni Balkan gde će blisko sarađivati s predstavnicima svih zemalja kako bi se brojke zaražavanja smanjile.

Evropa nije vakcinisala ni blizu dovoljno ljudi

Upozorila je da u Evropi nije vakcinisano ni blizu dovoljno ljudi da bi se ušlo u neku novu fazu pandemije i da bi bilo opasno ako bi se mislilo da to nije tako. Prva faza je bila zasnovana na veoma ograničenom broju kovid vakcina i dobili su ih samo oni najugroženiji a to su zdravstveni radnici, stariji ljudi i oni koji već boluju od neke bolesti.

„U zavisnosti od zemlje postoje velike razlike, neke su zemlje došle do 10, 15 odsto vakcinisanih a neke i mnogo više. Tu razliku moramo da smanjimo tako što ćemo vakcinisati više ugroženih ljudi u svim zemljama Evrope“, rekla je Smolvud.

Navela je i da su zemlje Zapadnog Balkana već primile svoju prvu isporuku vakcina iz Kovaks programa a da će novu količinu iz tog mehanizma dobiti u drugom delu ove godine. Kada je reč o konkretnim datutima to će se saopštiti svakoj zemlji kroz program Kovaks mehanizma, jer sve zavisi od globalnog lanca snabdevanja.

Tri soja virusa posebno zabrinjavaju

Istakla je da se prate svi sojevi virusa i da ih ima mnogo. Tri konkretna soja su poseban razlog za zabrinutost jer potencijalno menjaju sposobnost virusa da se širi ili menjaju način na koji se bolest širi u telu.

Navodi da je prva varijanta britanski soj, i da je sada prisutan u većini evropskih zemalja a to znači da je zamenio sve varijante prvobitnog virusa koji kruži Evropom.

Drugi soj je onaj koji je prvi put identifikovan u Južnoj Africi i on se takođe brže prenosi i donosi nove mutacije što ga čini otpornijim na vakcine i ima ga manje u Evropi.

Treći soj je, otkriven u Brazilu i široko je zastupljen u Južnoj Americi i takođe se povezuje s većom stopom zaraze i mogućnošću da bude otporan na vakcine. Najmanje je zastupljen u Evropi. Većina tih pacijenata su putnici koji su došli iz Južne Amerike.

Smolvud je naglasila da SZO pomno prati mutacije virusa i da ne postoje preporuke da se nešto izmeni u pravilniku vakcinacije.

„Ključno je da ne treba da promenimo način reakcije jer je to isti virus. Mogue je da je delotvornost nekih vakcina u slučajevima mutiranih virusa manja ali to ne znači da ona ne deluje.

Moguće je da će u nekom budućem trenutku morati da se da i neka dodatna doza vakcine i to ćemo posmatrati i redovno prilagođavati. Mi se pripremamo za to, ali kad je reč o prvom krugu vakcine preporučujemo da od dve doze koje primaju prime istu vakcinu istog proizvođača“, poručila je Ketrin Smolvud iz Evropske kancelarije SZO.