Samo dva odsto nije razvilo antitela posle vakcine: Rezultati studije na lekarima u Srbiji

0

Više od 98 odsto pelcovanih Fajzer-Biontekovom, kineskom Sinofarm ili ruskom vakcinom Sputnjik V razvilo je antitela posle vakcinacije, pokazuju preliminarni rezultati studije koju je na lekarima sproveo Institut za primenu nuklearne energije.

Gnjatović kaže da osobe koje su na specifičnoj terapiji, kao što je recimo imunosupresivna, ne odgovore dobro na vakcinu, ali da je to i očekivano.

Upravo zbog toga, svi koji su na specifičnim terapijama bi trebalo da daju taj podatak pri dolasku na vakcinalni punkt i takvim slučajevima bi, kako preporučuje dr Gnjatović, vakcinacija trebalo da se odloži dok se ne završi sa terapijom.

„Titar antitela posle vakcinacije se razlikuju, zavisno od opšteg stanja osobe i eventualnog prisustva hroničnih bolesti, ali mi sada pouzdano znamo da ogromna većina dobro odgovori na svaku od prve tri vakcine primenjene u Srbiji“, kazala je Gnjatović za Novosti.

Za „AstraZenekinu“ vakcinu, dodaje, će se tek raditi analiza.

„Očekujemo da će se rezultati odgovora na vakcine razlikovati kada studija bude rađena na opštoj populaciji, jer su lekari stalno izloženi virusu“, napominje.

Prema svetskim podacima, očekuje se da svega oko pet odsto ljudi ne razvije imuni odgovor posle vakcinacije. Slično je i posle preležane infekcije virusom korona. Mnogi još misle da se posle prirodne infekcije u mnogim slučajevima ne razvija imuni odgovor, pa projektuju da je tako i sa vakcinom, ali dr Gnjatović razbija takve zablude.

„Mahom svi, u manjoj ili većoj meri, u nekom trenutku razvijaju antitela posle preležanog kovida, izuzeci su retki, a među njima su, opet, oni koji primaju specifične terapije“, objašnjava naučna saradnica u INEP-u.

Posle prirodne infekcije razvijaju se različita antitela, a ako je neko inficiran malom količinom virusa, obično se stvori malo antiteta koja brzo i nestanu, već za nekoliko meseci, dodaje.

„Nakon imunizacije stvaraju se ključna antitela za blokiranje ulaska virusa u organizam. Većina vakcina je bazirana na S proteinu, dozirano se daje antigen i vremenom stvaraju neutrališuća antitela, odnosno ona koja prave barijeru virusu“, izjavila je.

Cilj ove INEP-ove studije bio je da se ustanovi kakav je odgovor na vakcinu, a efikasnost vakcine će se ispitivati kasnije, kroz zaražavanje u dve kontrolne grupe: vakcinisane i nevakcinisane.

Srbija je po broju vakcinisanih na milion stanovnika druga u Evropi, ali dr Gnjatović kaže da se efekti vakcinacije još ne vide.

„Potrebno je vreme za razvijanje imuniteta i tek za mesec ili dva videćemo efekte vakcinacije“, kazala je.