“Rekli su mi: Obrij se, skini kapu… Znam, šta god napravio za desnicu sam četnik…”

0
screenshot/vecernji

Odlazak Borisa Miloševića, potpredsednika hrvatske vlade i predstavnik hrvatskih Srba u tamošnjoj vlasti, na obeleževannje “Oluje” u Knin i dalje je tema o kojoj se govori. Ali, ovih dana je Boris Milošević u fokusu i zbog zemljotresa na Baniji gde je svakodnevno angažovan na sanaciji. Između ostalog, u fokusu je i zbog vunene kape koju nosi na konferencijama za štampu. A tokom intervjua za Večernji list, ta kapa je nazvana “borisovka”.

“To je stara zimska kapa, ima sigurno 6-7 godina. Znam samo da su me neki kritikovali što se na presicama pojavljujem s njom na glavi pa su mi rekli: ‘Obrij se, brate, i skini kapu.’

‘Pa, ljudi, zima je’, rekao sam im, ‘na terenu sam, pa neću biti u odelu i gole glave.’ Ja se inače kratko šišam i naprosto mi je hladno bez kape. Nisam uopšte razmišljao o tome kao o nekom modnom detalju. Prvi dan kad smo Medved i ja određeni kao članovi Stožera, znao sam da se moram obući u toplo, uzeo sam staru zimsku jaknu i kapu i krenuo u blato”, ispričao je on.

U ovom intervjuu je govorio i o tom odlasku u Knin, o tome kako mu je baka ubijena nakon “Oluje”, a da mu je otac bio u jedinicima hrvatske vojske.

Između ostalog, odgovorio je i na pitanje zašto se u politiku uključio kroz manjinsku stranku, a ne kron neku veću “mejnstrim”.

“Rojilo se i meni to u glavi, imao sam i nekih ponuda. No, životne okolnosti su me vodile u tu manjinsku politiku i ušao sam preduboko u nju. Dakle, i pre nego što sam se počeo baviti politikom, bavio sam se problemima Srba povratnika i jednostavno ušao u šprancu u kojoj želim napraviti pomak. Verujem u to što radim. Mislim da bi mi bilo lakše u mejnstim stranci nego u manjinskoj jer se stalno moram boriti protiv predrasuda. Ali ceo se život borim protiv njih. S jedne strane, šta god napravio, za desnicu sam četnik, ili bar ekstremni Srbin, pogotovo kad se još prezivaš Milošević. S druge strane, umereni te ljudi gledaju kao profesionalnog Srbina. Brojne mejnstrim stranke zalažu se za nacionalnu ravnopravnost, ali mi nismo dosegli tu razinu da te probleme možemo prepustiti samo njima. Kod Srba postoje specifični problemi – od jezika i pisma, pa do stambenog zbrinjavanja, elektrifikacije sela koje mejnstrim stranke percipiraju kao periferne probleme. I onda kad se dogodi situacija da to iskoči u mejnstrim, kao recimo sad situacija sa Banijom, svi se čude kako su to sela bez struje ili kako žive u strašnim uslovima. Fascinira me to jer koliko sam puta kao zastupnik ukazivao na takve probleme i niko me ne bi doživljavao, pa čak ni kada činiš vladajuću većinu, a sad se svi bave time i pitaju me jesmo li mogli učiniti više? Čak i kad smo u vladajućoj koaliciji ne možemo učiniti više ako nemamo podršku drugih. Srbi imaju toliko problema i svi su zapravo prioritetni. Od egzistencijalnih problema do borbe za ostvarenje jezičnih prava. Mi se samo borimo za prava koja su već izglasana zakonima pre 20 godina dvotrećinskom većinom. Samo želimo da se to implementira. A ja opet racionalno shvatam te stvari, da je to proces i da ne ide preko noći. I da ćirilicu treba u javnosti normalizirati, da to nije nikakvo agresorsko pismo, nego pismo kao i svako drugo i da Hrvatska neće ništa izgubiti ako implementira svoje vlastite zakone i ćirilica se pojavi na nekoj javnoj ploči. To ne treba demonizirati”, rekao je on.