Radovanović: “Posle proleća 2022. mogli bi da očekujemo normalnu situaciju, ali će to zavisiti od dva faktora…”

0
Foto: Screenshot Twitter

Upozorenje Svetske zdravstvene organizacije da 2021. godina neće biti godina kada će svet steći kolektivni imunitet na novi korona virus, a koje je iznela naučnica SZO Sumija Svaminatan početkom januara, postaje sve izvesnije.

Plan vakcinacije objavljen na sajtu Instituta za javno zdravlje Batut inače podrazumeva da do kraja 2021. vakcinu treba da dobije najmanje 20 odsto građana (oko 1,3 miliona za šta je potrebno 2,6 miliona doza).

Istovremeno stručnjaci upozoravaju i da nije dovoljno samo vakcinisati određeni broj građana već da je potrebno to uraditi u što kraćem roku, ali i da je važno da se u svim zemljama vakcinacija obavlja sinhronizovano.

Epidemiolog Zoran Radovanović takođe ističe da što više vreme protiče, veće su šanse da se virus izmeni, dodajući da pojedini proizvođači poput Moderne već prilagođavaju svoju vakcinu novim sojevima virusa.

“Kada govorimo o kolektivnom imunitetu kod nas, treba da znamo da prosto sabiranje brojeva, odnosno računica koja kaže – dovoljno je da se vakciniše 20 odsto jer se pretpostavlja da je 40 odsto već steklo prirodni imunitet, nije ispravna. Pre svega treba uzeti u obzir da će među tih 20 odsto vakcinisanih biti onih koji već imaju prirodni imunitet, a zatim i da količina antitela opada sa protokom vremena, tako da mi ne znamo da li su i u kojoj meri trenutno zaštićeni oni koji su se inficirali u martu i aprilu prošle godine”,napominje Radovanović za Danas.

On dodaje i da postoje razlike u procenama koliki procenat stanovništva treba da ima zaštitu da bi se moglo reći da postoji kolektivni imunitet pa tako vodeći američki epidemiolog Entoni Fauči smatra da taj broj treba da bude 85 odsto.

Radovanović napominje i da koliki ćemo imunitet ove godine dostići zahvaljujući vakcinama zavisi od dva faktora – pre svega koliko će nam vakcina biti dostupno i kakav će biti odziv.

“Tačno je da pojedini proizvođači ne isporučuju dogovorene količine, međutim tako nešto uvek pre može da se desi onim zemljama koje nisu sklopile jasne ugovore u kojima su predviđeni penali za proizvođača koji ne ispoštuje dogovorene rokove i količine. Mi ne znamo kakve je ugovore naša zemlja sklapala i koliki je manevarski prostor ostavljen proizvođačima. Istovremeno, videli smo da je dosadašnji odziv za vakcinaciju, čak i među zdravstvenim radnicima, bio nezadovoljavajući. U najboljem mogućem scenariju, kada bismo imali zadovoljavajuću količinu vakcina i kada bi odziv bio dobar, mi bismo posle proleća 2022. mogli da očekujemo relativno normalnu situaciju”, ističe Radovanović.

Naglašava da i pored toga što vakcinacija neće zaustaviti virus ove godine ona će, zajedno sa brojem osobama koje su stekle prirodni imunitet, uticati da sledeći talas koji dođe „bude manje buran“.

Upitan o činjenici da se poslednjih dana odustalo od plana vakcinacije, po kome prve prioritetne grupe koje treba da prime vakcinu su zdravstveni radnici, osobe u kolektivnim smeštajima, stariji od 75 u opštoj populaciji i stariji od 65 sa hroničnim bolestima, Radovanović kaže da je na delu bila loša organizacija.

„Izjava predsednik Vučića da će vakcine nestati za sedam dana bio je marketinški potez koji je mnoge naterao da odu da se vakcinišu. Pri tome nije postojala nikakva organizacija, niti se pratio prvobitni plan pa su se stvorili redovi i gužve. Punktovi za vakcinaciju su postali leglo zaraze jer među onima koji čekaju sigurno ima osoba u inkubaciji bez simptoma. Tome je moralo ozbiljnije da se pristupi“, kaže Zoran Radovanović.