“Proveo sam tri godine na Golom otoku zato što sam odbio da cinkarim prijatelja staljinistu, odveli su me kao studenta na trećoj godini…”

0
(BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIC/DS)

Legendardni glumac Vlasta Velissavljević preminuo je danas od posledica koronavirusa u 95. godini.

Doajen srpskog glumišta, jedan od najvoljenijih i najdugovečnijih srpskih glumaca. Glumom je počeo da se bavi sa 14. Ostvario je oko 350 uloga na filmu pozorištu i televizijii.

Rođen je 1926. godine u prestonici Kraljevine Jugoslavije. Nakon Drugog svetskog rata – koji je dočekao u Beogradu, a deo proveo u koncentracionom logoru Dortmund Herde u Nemačkoj – Velisavljević je 1948. bez problema upisao Akademiju pozorišnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Mate Miloševića.

U to vreme družio se sa Slovencem Dušanom Majcenom, pukovnikom Jugoslovenske narodne armije (JNA) i načelnikom katedre na Višoj vojnoj akademiji. Majcen je bio staljinista, a s obzirom da su se takvi u to vreme progonili, Vlasta je, ne želeći da ga izda, ponovo završio u zatvoru.

“Iako s tim nisam imao ništa, odbio sam da ga cinkarim. Uhapšen sam kao student treće godine Akademije dramskih umetnosti i odveden najpre u zatvor na Banjicu, a onda na Goli otok”; pričao je svojevremeno Velisavljević.

Godine 1950. uhapšen je i odveden u zatvor na Banjicu, odakle je prebačen na Goli otok. Tu je proveo tri godine. Priznaje da nije bilo lako, ali da on celu situaciju nije doživljavao jako tragično. Trudio se da ne razmišlja o sudbini koja ga je zadesila, te kaže da nikada u ljudima nije video mržnju prema sebi. Svojim „dželatima“ uvek je nalazio izgovore kako i zašto rade to što rade.

Rehabilitovan je 1953. godine i vraćen u Beograd. Ipak, zbog njegove prošlosti, ne samo da su mu vrata bine u pozorištima bila zatvorena, nego mu nisu dali ni da gleda predstave za koje je imao karte. Seća se kada je jedne prilike od svog druga Brane Vojinovića dobio kartu za predstavu “Dr”. Tadašnji upravnik ga je izbacio, uprkos tome što je imao kartu.

“Tri godine sam proveo tamo . Ipak, bio sam u grupi zatvorenika koja nije ispaštala kao one prethodne, koje su uhapšene prvih meseci nakon Rezolucije Informbiroa 1948. Ali ne bih o tome dalje govorio. Teško je, znate… Na moju su ženu tih godina vršili pritisak da me se odrekne. I odrekla me se. Ali me je i čekala, misleći da ću razumeti i da ćemo nastaviti tamo gde smo stali. Kako da nastavimo? To ne može. Ako vas neko u najtežem trenutku izda, ako vas se odrekne, onda ne vredi, gotovo je! Nisam hteo da joj oprostim”, rekao je Velisavljević.

Zbog svega toga karijeru je nastavio u Mostaru i Tuzli, da bi mu godinama kasnije bila uslišena molba da se vrati u Beograd. Tada je primljem u Beogradsko dramsko pozorište. A ostalo je legenda.

Velisavljević je osim Jugoslovenskog dramskog pozorišta igrao i u BDP-u, Ateljeu 212, Pozorištu na Terazijama, Zvezdara teatru i drugima. Ipak, u Beogradu je često, zbog svoje prošlosti, glumio sporedne uloge. U ostalim gradovima to nije bilo tako. Ipak, on tvrdi da nema velikih i malih uloga, samo velikih i malih glumaca. Igrao je u predstavama “Hamlet”, “Uobraženi bolesnik”, “Sumnjivo lice”, “Ne šetaj se gola”, “Hitler i Hitler” i drugima. Jedina uloga koju je odbio bila je ona u predstavi “Balkanski špijun” jer tvrdi da je licemerno da se komunizam sada predstavlja u tako lošem svetlu.