Protesti, kršenje kovid mera, tenzije zbog sporog vakcinisanja…: Eksplozija nereda u Holandiji posle uvođenja prvog policijskog časa još od Drugog svetskog rata

0
(Beta/Mizzle Media via AP)

(Beta) – Eksplozija nereda potresla je Holandiju posle uvođenja prvog policijskog časa u toj zemlji od Drugog svetskog rata, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija i dodaje da su nasilnom izlivanju nezadovoljstva doprinele dezinformacije, ali i tenzije oko sporog vakcinisanja.

Neredi su eksplodirali širom Holandije zbog mera ograničenja za suzbijanje koronavirusa, piše Vašington post, ocenjujući da je reč o jednim od najgorih nemira koji su zahvatili tu zemlju poslednjih decenija.

Vršilac dužnosti premijera Mark Rute rekao je da su izgrednici koji su napadali policiju i uništavali imovinu “kriminalci” i da nemiri nemaju “nikakve veze s protestima”.

“To je kriminalno nasilje i biće tretirano kao takvo”, rekao je Rute koji je podneo ostavku prošle nedelje posle skandala s dečjim dodatkom.

Demonstranti su se u nedelju okupili uprkos naredbama o merama zatvaranja u najmanje 10 gradova, pljačkajući prodavnice i sukobljavajući se s policijom pošto su vlasti uvele policijski čas – prvi u Holandiji od Drugog svetskog rata. Nasilje se nastavilo u ponedeljak uveče u nekoliko gradova, uključujući Amsterdam i Hag.

Policijskim časom od 21.00 do 4.30 ujutro sa kaznom od 95 evra pooštrene su ionako stroge mere za suzbijanje zaraza koronavirusom, ističe Vašington post i ukazuje da su mere pojačane usled strahovanja da će novi, zarazniji soj virusa, prvo identifikovan u Velikoj Britaniji, izazvati nagli porast slučajeva zaraženih.

Barovi i restorani u Holandiji su od oktobra zatvoreni, a škole i prodavnice koje nisu neophodne od sredine decembra, navodi list, ukazujući da se uprkos smanjenju broja zaražen vlasti plaše mogućeg bržeg širenja soja virusa iz Velike Britanije.

U zemlji s oko 17 miliona stanovnika zabeleženo je skoro milion infekcija koronavirusom i više od 13.500 smrtnih slučajeva.

Za tri dana nereda uhapšeno je više od 470 ljudi.

Policija za razbijanje nereda opremljena štitovima i pendrecima reagovala je u više od 10 gradova, od kojih su mnogi snagama reda dali vanredna ovlašćenja. Na pojedinim mestima je reagovano vodenim topovima, uz policajce na konjima koji su pokušavali da uspostave red.

Razbuktavanje nezadovoljstva potreslo je srž holandskog društva, ocenjuje BBC u analizi.

Nemiri su u početku viđeni kao odgovor na prvu naredbu da se “ostane kod kuće” od nacističke okupacije tokom Drugog svetskog rata, što je odbacio premijer Rute koji je rekao da su izgrednici jednostavno kriminalci.

U nedostatku bilo kakvog legitimnog načina druženja, postavlja se pitanje, kako navodi BBC, da li je ovo jednostavno način da se mladi ljudi osećaju delom nečega, s maskama koje im kriju identitet i omogućavaju da nasilno kanališu svoje frustracije.

Međutim, u igri je više štetnih uticaja, dok su skrivene i neskrivene poruke na društvenim mrežama podstakle gnev, a dezinformacije širili i neki političari, ističe BBC i ukazuje da u holandskim gradovima tinjaju strepnje – manje od dva meseca pre parlamentarnih izbora glasači su osetljivi, a ulice nesigurne.

Policija je upozorila da bi Holandija mogla da se suoči s nedeljama nereda pošto je uvođenje policijskog časa završilo najgorim neredima u poslednjih 40 godina, piše Tajms uz ocenu da je odlaganje vakcinisanja podiglo tenzije širom Evrope.

Izlivanje frustracije uvođenjem policijskog časa dogodilo se dok je stopa zaraza koronavirusom u Holandiji u padu, ali je, ističe britanski list, stopa vakcinacije u zemlji niska, zbog čega bi mere ograničenja mogle potrajati.

U Holandiji je vakcinisano oko 0,8 odsto stanovništva u poređenju s dva puta većim prosekom u Evropskoj uniji, dok je Velika Britanija premašila 10 odsto.

Širom Evrope se povećava gnev dok zadrške u proizvodnji i spora distribucija vakcine prete da razbuktaju igru političkog prebacivanje krivice, ali i dovedu do javnih nereda usled produženih mera ograničenja.

Kašnjenje vakcinacije će se povećati u Evropskoj uniji u naredna dva meseca usled smanjenja do 60 odsto isporuka vakcina Okford-Astrazeneca koje bi Unija trebalo da odobri ove nedelje.

Umesto očekivanih 100 miliona doza do kraja marta, EU bi trebalo da dobije 40 miliona, a i isporuke vakcine Fajzer-BioNTtek pogođene su kašnjenjem u proizvodnji.

Patrik Pelu, predsednik Francuskog udruženja lekara za nesreće i hitne slučajeve, rekao je da postoji rizik od “vakcinskih nereda” jer su kašnjenja u sukobu s povećanim očekivanjima javnosti, dok je ukazuje Tajms, belgijski filozof Ignas Deviš upozorio na nova nasilja pošto spora imunizacija stvara društvo podeljeno na oni koje imaju i one koji nemaju vakcine.