“Posle atentata, među crtačima je nastupio parališući šok u osećanju da su postali osoblje u ratu između dva nepomirljivo suprotstavljena sveta”: Šest godina od napada na Šarli Ebdo

0
Foto: Profimedia

Sedmi januar 2015. je za članove redakcije pariskog satiričnog časopisa „Šarli ebdo“ u prvi mah dan kao i svaki drugi. Okupljeni su na redakcijskom sastanku i diskutuju o mogućim temama. Na stolu je kolač – jednom od crtača je rođendan. No, oko 11:30, u redakciju iznenada upadaju dva muškarca i otvaraju vatru. Jedanaest ljudi gine u kiši metaka ispaljenih iz Kalašnjikova. Potom ubice istrčavaju na ulicu i viču: „Alah je veliki. Ubili smo Šarlija ebdoa. Osvetili smo proroka Muhameda“.

Cilj napada braće Šerifa i Saida Kuašija, koji su dotle bili samo mali kriminalci u pariskim predgrađima, bio je magazin koji se usudio da objavio karikature proroka Muhameda, podseća Dojče vele.

„Je suis Charlie“

Posle napada, u svetu se javio talas solidarnosti. Slogan Je suis Charlie, „Ja sam Šarli“, čuo se i video na sve strane. Nekoliko dana posle masakra, u Francuskoj je više od milion ljudi izašlo na ulice da bi uputilo poruku protiv terorizma i za slobodu mišljenja.

U Parizu je tadašnji francuski predsednik Fransoa Oland bio na čelu povorke šefova država i vlada iz čitavog sveta.

„Vojnici na bojnom polju“

I među karikaturistima je zavladalo zaprepašćenje. Osećali su utučenost i tugu zbog kolega, ali i gnev, priseća se berlinski karikaturista Bernd Polenc. Kao tvorac portala „tunpul“, zbirke od oko 300.000 stripova 2.500 umetnika iz čitavog sveta, on održava tesne kontakte sa crtačima iz čitavog sveta.

„Posle pariskog atentata, među crtačima je nastupio parališući šok u osećanju da su postali osoblje u ratu između dva nepomirljivo suprotstavljena sveta“, rekao je za DW. „Njihov medij je za ne mali broj crtača dobio značaj oružja; umetnici su videli sebe kao vojnike na bojnom polju“. I pored toga su se gotovo svi karikaturisti posle nekoliko nedelja vratili „dnevnom redu“, bez ikakvih cenzorskih „makaza u glavi“

Fatva na Salmana Ruždija

To slično vidi i Francuz Gijom Doazi koji se intenzivno bavio istorijom novinskih ilustracija. „Postojala je namera da se uspostavi protivteža napadima na slobodu mišljenja“, kaže. A ti napadi su počeli mnogo ranije.

Povod za prvi konflikt svetskih razmera je bio roman Salmana Ruždija „Satanski stihovi“. On je izazvao niz protesta i nasilje muslimana. Iranski verski vođa, ajatolah Homeini, bacio je fatvu na Ruždija i osudio pisca na smrt – sa obrazloženjem da je njegova knjiga „usmerena protiv islama, proroka i Kurana“.

Karikature Muhameda u Danskoj izazvale su skandal

Kada je reč o karikaturama, do međunarodnog skandala je došlo kada je danski list „Jilands posten“ objavio dvanaest karikatura proroka Muhameda, koje su kasnije štampane i u Norveškoj. Dva crtača su posle pretnji smrću morala da se sklone iz javnosti.

Danski premijer Anders Fog Rasmusen stao je na stranu novina i odbio zahtev ambasadora 11 islamskih zemalja da sa njima obavi zajednički razgovor. Razjareni muslimani su pretili da će napasti danske i norveške ambasade u svojim zemljama.

Godine 2008. su danski organi bezbednosti otkrili planove za ubistvo Kurta Vestegarda, jednog od karikaturista koji je crtao proroka Muhameda. Dve godine kasnije, on je za dlaku izbegao napad koji se pripisuje jednom islamisti.

„Sve je oprošteno“

Gijom Doazi za DW naglašava da karikaturama na račun vere ume da se nasmeje i najveći broj muslimana, i ako se zbog njih uzbude, onda to izgleda kao i kod hrišćana ili budista kada se njihova vera satirički predstavlja. „Ali, uvek postoji mala grupa koja koristi takav povod da promoviše svoju sliku sveta i manipuliše ljudima“, kaže, i dodaje da u tom slučaju samo treba pokazati jasan stav i raditi dalje.

I preživeli urednici „Šarlija ebdoa“ su nedelju dana posle napada objavili novo izdanje magazina. Na naslovnoj strani je nacrtan prorok Muhamed koji drži u rukama natpis: Je suis Charlie; iznad glave mu je napisano: „Sve je oprošteno“.

50. rođendan – pod policijskom zaštitom

Tiraž satiričnog magazina koji je pre 7. januara bio uglavnom lektira malog broja ljudi, privremeno je porastao na nekoliko miliona primeraka. Pojavilo se i nemačko izdanje koje se više ne štampa, a prodaja se ponovo smanjila. Humor je mnogim ljudima sumnjiv i to ne važi samo za islamiste, rekao je Ris, crtač čije je pravo ime Loran Suriso. On je preživeo atentat i trenutno je glavni urednik publikacije koja 2020. slavi 50 godina postojanja – rođendan će biti proslavljen na tajnom mestu i pod policijskom zaštitom. Ris kaže da je satira bila i ostala – borba.

Još za vreme povike koja se digla oko danskih karikatura, a posebno posle napada na Šarlija Ebdoa, satirični magazini su se našli u žiži javnosti, kaže Gijom Doazi za DW. Prema njegovim rečima, svaki previše kritičan magazin može da izazove pometnju.

Karikature u štampi – prevaziđen model?

„Vremena za novinske crteže su loša, a 2019. je bila posebno crna godina“, kaže Kler Karar, predsednica udruženja „Karikature za mir“. Ona podseća da renomirani Njujork tajms od sredine 2019. u svom međunarodnom izdanju više ne objavljuje karikature – nakon što je jedna karikatura proglašena antisemitskom. Na njoj se vidi predsednik SAD Donad Tramp sa jevrejskom kipom na glavi, koji izraelskog premijera Benjamina Natanjahua vodi na uzici poput jazavičara.

Za Gijoma Dozija razlog što je Njujork tajms prestao da štampa karikature nije samo sadržinske prirode. Za njega je novinska karikatura žanr koji izumire: „Novinski crtež je bio aktuelan u 19. i 20. veku, kaže, „danas ljudi hoće da gledaju fotografije i video-snimke“.

Dozi prenosi i da zbog pada tiraža izdavačke kuće neće da ljude svoje čitaoce i klijentelu čije reklame objavljuju, jer danas se na društvenim mrežama očas posla digne povika, a „broj verbalnih napada, uvreda i pretnji je postao mnogo veći“, kako kaže Džulijen Matej referentkinja za štampu organizacije „Reporteri bez granica“.

Novi putevi

Imaju li, prema tome, karikature budućnost? – Da, kaže Bernd Polenc. Crtači koriste svoju sposobnost da prezentiraju umetnost o najaktuelnijim temama, i sve više se okupljaju u umetničkim centrima, galerijama i muzejima: „U tome su karikaturisti vrlo kreativni“.