Politiko: “EU odbila molbu Crne Gore za pomoć u otplati kineskog zajma”

0
Foto: Profimedia

 (Beta) – EU je odbila molbu Crne Gore za pomoć u otplati kineskog zajma za nedovršeni autoput u iznosu od milijardu dolara koji je tu zemlju uvalio u dužničku krizu, piše briselski portal Politiko.

Politiko navodi da su visoki crnogorski zvaničnici proteklih sedmica tražili od EU pomoć za vraćanje  zajma, koji iznosi četvrtinu ukupnog duga zemlje i baca svetlo na uticaj Kine na Zapadnom Balkanu ali je Brisel u ponedeljak odbio taj zahtev.

“EU je već najveći pružalac finansijske pomoći Crnoj Gori, najveći investitor i najveći trgovinski partner”, rekao je portparol Evropske komisije Peter Stano na redovnom brifingu za novinare.

“I dalje smo uz njih, ali ne vraćamo zajmove koje uzimaju od trećih strana”, dodao je.

Stano je rekao da “EU brine zbog socioekonomskih i finansijskih učinaka nekih kineskih ulaganja ili duga koji neka kineska ulaganja mogu imati u zemlji jer postoji rizik od makroekonomskih neravnoteža i dužničke zavisnosti”.

Politiko piše da odluka Brisela rizikuje otvaranje vrata kineskom državnom zajmodavcu, Izvozno-uvoznoj banci Kine da kontroliše imovinu u vlasništvu Crne Gore.

Portal podseća i na kritike da je prethodna vlada Crne Gore donela lošu odluku kada je 2014, suprotno savetu iz EU, prihvatila kineski zajam, koji pokriva 85 odsto troškova za kontroverzni projekat autoputa koji još anije dovršen.

Dodaje se da su i druge zemlje poput Šri Lanke, Pakistana i Džibutija koje su prihvatile atraktivne ponude zajmova u okviru kineske inicijative Pojas i put, sada pod finansijskim pritiskom da ih vrate, što otvara rizik njihovog izlaganja kineskom uticaju. 

I londonski Fajnenšel tajms pisao je da je Crna Gora zatražila od EU pomoć za otplatu milijardu dolara kineskog zajma za nedovršeni projekat autoputa, prenoseći izjavu crnogorskog ministra finansija Milojka Spajića da je “Crna Gora dovoljno mala da bi odluka da joj pomogne u refinansiranju zajma trebalo da bude laka za EU”.

Spajić je za FT rekao i da je pva deonica od 41 km autoputa, što je četvrtina njeogove ukupne dužine, koštala 20 milona evra po kilometru što ga čini jednim od najskupljih po kilometru na svetu.

“Za infrastrukturu se trenutno oslanjamo na Kinu. . . Situacija je dramatična s geopolitičkog stanovišta”, rekao je  Spajić. On je dodao da se crnogorska turistička industrija oslanjala na posetioce iz zemalja koje nisu članice EU, poput Rusije i da Crna Gora mora bliže da se poveže sa saveznicima iz EU. 

Spajić je rekao da će vlada tražiti finansijsku pomoć od niza zapadnih organizacija, uključujući Evropsku komisiju, Evropsku investicionu banku i Evuropsku banku za obnovu i razvoj.

FT prenosi i izjavu neimeniovanig zvaničnika u Briselu da je EU izrazila spremnost za pomoć, ali da će biti teško pronaći odgovarajuće finansijske instrumente, te da zadatk dodatno otežava to što je projekt  gotovo završen.

“Politički želimo da pomognemo . . . Ali veličina zajma nije proporcionalna veličini privrede, tako da mehanizam još nije izvestan”, rekao je zvaničnik. Crna Gora bi takođe trebalo da se posveti fiskalnim reformama, dodao je, napominjući da projekt autoputa nije u skladu sa standardima EU.

Londosnki lsit piše da se  Peking uporno probija na Balkan kroz infrastrukturne i energetske projekte, a odnedavno i pokretanjem “diplomatije vakcina” protiv kovid-19 i dodaje da je Crnoj Gori Kiona donirala 30.000 doza cepiva Sinofarm, a više miliona doza prodala Srbiji.

FT navodi i da je prethodna vlada Crne Gore potpisala i ugovor s crnogorsko-kineskim konzorcijumom  za termoelektranu u iznosu od 54 miliona evra neposredno pre odlaska s vlasti.

Kina drži četvrtinu crnogorskog duga, a uprkos velikim kašnjenjima u izgradnji autoputa, prva otplata dospeva u julu. Ako bi Crna Gora zatajila, odredbe ugovora daju Kini pravo na pristup crnogorskom zemljištu kao garanciju, navodi list.

Uz ocenu da je saga o nezavršenom projektu puta koji gradi Kineska koroporacija za puteve i mostove (China Road and Bridge Corporation) deo veće geopolitičke bitke za uticaj na periferiji EU, FT prernosi i reči Tene Prelec sa Univerziteta Oksford da je molba Crne Gore prilika za Brisel da pokaže da je istinski geostrateški akter i da bi trebalo da uskoči.