Podrška Putinu opada: Zašto Rusi misle da njihova zemlja ide u pogrešnom pravcu

Planovi o izvoženju smeća iz Moskve u provinciju izazvali su proteste. Dublji uzrok tom nezadovoljstvu su ekonomske nedaće koje se produbljuju i sveopšti stav da vlada sav novac uliva u sjajnu prestonicu dok periferija trpi Piše: Nil Mekfarkar / The New York Times International Report

0
Fotografije: Sergej Ponomarev za Njujork tajms

Ruska sela i omanji gradovi na periferiji dugo su bili plodno tlo za retoriku predsednika Vladimira Putina o obnavljanju nekadašnje veličine, ali čak i ovde postoje granice.

Planovi o izvoženju smeća iz Moskve u provinciju izazvali su proteste. Dublji uzrok tom nezadovoljstvu su ekonomske nedaće koje se produbljuju i sveopšti stav da vlada sav novac uliva u sjajnu prestonicu dok periferija trpi.

Stanovnici Urdome, oko 1.100 kilometara severoistočno od Moskve, sasvim su slučajno prošle godine saznali za novi projekat, kada su dva lokalna lovca naišla na radnike koji su obarali drveće na prostoru koji bi trebalo da bude pretvoren u deponiju. Vesti su šokirale Urdomu i desetak drugih zajednica u Arhangelskoj oblasti.

„Sve sirovine – nafta, gas, dijamanti, drvna građa – sve dolazi odavde i izvozi se za prodaju, a zarada ide u Moskvu“, kaže Jurij Dezin, 41-godišnji lovac koji živi u maloj prikolici koju su demonstranti postavili pored prostora koji se preuređuje za odlaganje smeća kako bi pratili situaciju. „Mi ne dobijamo ništa.“

Ankete pokazuju da podrška predsedniku Putinu slabi, a prvi put za 13 godina većina Rusa smatra da njihova zemlja ide u pogrešnom pravcu. Javno mnjenje se drastično promenilo u provincijalnim oblastima, gde se Putinova popularnost prethodno zasnivala upravo na ekonomskoj dobiti, koliko i na nacionalnom ponosu.

Vlada je donela prilično nepopularne odluke, poput povećanja starosne granice za penziju i povećanja poreza i komunalnih taksâ. U Urdomi, koja broji oko 4.750 stanovnika, ali i drugim gradovima u Arhangelskoj oblasti, meštani kažu da je gradonačelnik prodao njihovu idilu za smeće, a da je vlada – sve do Putinovog kabineta – ostala gluva na njihove zahteve za objašnjenjem.

Pitanje je na koji će način stanovnici Urdome kanalisati svoje nezadovoljstvo, ali i šta će Putin preduzeti povodom toga.

Cena učestvovanja u protestima protiv vlade može biti visoka, ali demonstracije protiv smeća smatraju se relativno bezbednim. Ipak, šire političko nezadovoljstvo ogleda se u demonstracijama koje su proteklog meseca održane širom Rusije zbog podizanja ekoloških taksâ i nedostatka reciklaže.

Sankcije i sve niža cena nafte odrazile su se na rusku ekonomiju. Opala je podrška intervencijama u Siriji i Ukrajini, iako se upravo na tome ranije temeljila Putinova popularnost.

“Ljudi su spremni da ponovo budu veliki, ali nisu spremni da to plate iz sopstvenog džepa”, kaže Vladimir A. Riškov, opozicioni političar. “Prvi put otkada je Putin došao na vlast pre 20 godina, život ne samo da nam nije bolji već je sve gori.”

Ipak, iako ljudi žele promenu, kaže Jekaterina Šulma, politikološkinja sa Univerziteta Ranepa, oni neće da “udare na Kremlj”.

Rusi pate od “duboke depresije” koja će se po svoj prilici samo intenzivirati, iako ne predstavlja stvarnu opasnost za Putina, piše Mihail Rostovski, kolumnista uglednog tabloida Moskovski komsomolec. “Društvo koje se naviklo da termini kao što su ‘Putin’ i ‘dobre godine’ budu nepromenjivi, sada se suočava sa novom realnošću.”

Članovi „Čiste Urdome“, grupe koja se bori za zabranu odlaganja smeća u Arhangelsku oblast, ističe da uprkos činjenici da je Rusija zemlja bogata beskrajnim prirodnim resursima, veliki broj ljudi ipak živi u siromaštvu.

“Moska je najbogatiji, najsjajniji grad u Rusiji”, kaže Sergej Jakimov, advokat grupe. “Umesto da ona ulaže novac u recikliranje, troši ga na nova zadovoljstva, a đubre šalje u provinciju.”

U Arhangelskoj oblasti, sa površinom veličine Francuske na kojoj živi svega 1,1 milion ljudi, naizgled ima dovoljno mesta za deponiju. Uprava je odlučila da se ona smesti u Šijesu, selu 30 kilometara udaljenom od Urdome u kojem je ostala samo stanica za održavanje pruge. Igor Orlov, guverner Arhangelske oblasti, hvali ovaj projekat kao preko potrebnu investiciju koja će doneti 500 novih radnih mesta.

Meštani se, međutim, žale na tajnovite, nepoštene taktike koje prate projekat. Nije obavljeno istraživanje o uticaju na životnu sredinu, a stanovnici ove oblasti strahuju da će doći do zagađenja obližnje reke Vičegda.

Nakon žalbi da nije održano ni javno saslušanje, stanovnici Urdome otkrili su da su u grad stigle gomile stranaca. Autsajderi su došli na “saslušanje”, a policija je zabranila meštanima da uđu u zgradu.

U svom govoru u avgustu, Nikolaj Viktorov, vlasnik lokalne firme, izgovorio je rečenicu koja je postala krilatica protesta.

“Nakon što se otarasimo smeća u Šijesu, počećemo da se rešavamo smeća u Moskvi.”

© 2019 The New York Times