Pismo Ljubiše Tumbakovića FSS: “Bilo je narušavanja discipline, a to sam rešavao nepozivanjem fudbalera, razgovorima, grupnim sastancima…”

0
Profimedia

Ljubiša Tumbaković se s prvim decembarskim danima 2020. godine spakovao i napustio kancelariju na beogradskim Terazijama 35.

Bivši selektor je na Terazijama 35 ostavio bogat izveštaj o problemima unutar tima, strukturi ekipe, ideji kako dalje. Obimno štivo na 40 gusto kucanih stranica, suma selektorskog mandata, čiji sadržaj u tri dela prenosi Sport klub.

Na spisku potencijalnih reprezentativaca našlo se 65 prezimena.

Vraški težak posao podrazumevao je mnogo specifičnih zadataka. Uz praćenje fudbalera iz domaćeg takmičenja, mladih snaga i takozvane dopunske selekcije (Gudelj, Đuričić, Lazović, Ristić…), poseban tretman odnosio se na grupu nezadovoljnih.

„Organizovao sam susrete i upoznao lično pojedine igrače sa mojim očekivanjima, zahtevima i principima rada, ali i sa igračima koji iz raznih razloga nisu imali adekvatan odnos prema nacionalnom timu (Milivojević, Matić, Nastasić, Nikola Maksimović…)“, objasnio je Tumbaković osnovne polazne tačke.

U želji da formira “zdravo” fudbalsko okruženje, u konsultacijama sa ljudima iz sportskog sektora, rukovodiocima i bivšim reprezentativcima, angažovanim u Fudbalskom savezu Srbije, posebno je definisana grupa od sedam fudbalera, ključnih za ambijent unutar tima. U njoj su Aleksandar Kolarov, Nemanja Matić, Dušan Tadić, Aleksandar Mitrović, Nikola Milenković, Sergej Milinković-Savić i Luka Jović.

Analizirajući mane zatečene fizionomije igre, Tumbaković je imao jasan stav:

“Jedan od nedostataka, po mom mišljenju, odnosio se na samo jedan formiran način igre. Reprezentacije našeg nivoa imaju najmanje dva modela igre – ofanzivnije i defanzivnije orijentacije.”

Osmišljavanje stila igre, iz ugla novog stručnog štaba, pozdrazumevala je konkretne smernice.

“Posle pregleda utakmica sa Nemačkom, Portugalom, Ukrajinom i Litvanijom, definisao sam da je neophodno direktnim fudbalom nastaviti kvalifikacioni ciklus. Reprezentacija Srbije je u prethodnom periodu najviše golova postizala iz organizacije kontranapada i zahvaljujući individualnim karakteristikama pojedinih igrača – Ljajić, Tadić, Mitrović…”, konstatovao je sada već bivši selektor.

I nastavio:

“Posebnu pažnju usmerio sam na uspostavljanje radnog ambijenta. Taj vid rada sa igračima bio je jedan od mojih prioritetnih zadataka.”

Glasno se odavno govori da disciplina nije jača strana pojedinih reprezentativaca, bez obzira na generacijsku klasu.

“U toku trenažnog procesa nailazio sam na manje probleme sa narušavanjem fudbalske discipline, koji su mogli da naruše radni i takmičarski ambijent”, konstatovao je Tumbaković.

Automatski, to je iziskivalo i konkretnu reakciju stručnog štaba.

“Te probleme rešavao sam na različite načine – nepozivanjem pojedinih fudbalera, individualnim razgovorima, grupnim sastancima, postavljanjem jasnih zahteva za režimom života na okupljanjima i porukama preko medija. Smatrao sam bitnim da igrači i svi iz stručnog štaba budu svesni značaja i razumevanja medija za stvaranje neophodnog takmičarskog ambijenta. Na ovom planu igrači su pokazali visok nivo profesionalnosti za vrhunski fudbal”, piše Tumbaković u svojevrsnom izveštaju.

Analizirajući svaku utakmicu, taktički i rezultatski, od Portugala, septembra 2019, do Škotske, novembra 2020, selektor je definisao vrline i mane u kvalifikacionim i izazovima Lige nacija.

“Opuštenost i karakter igrača i ekipe velika su opasnost za domete tima”, zaključio je u analizi jedne od utakmica sa slabijim rivalima.

Zato je meč protiv Ukrajine, u Beogradu, otkrio dominaciju Aleksandra Mitrovića i Dušana Tadića: “Utakmica u koju su naši igrači ušli veoma motivisani. Tandem Tadić-Mitrović još jednom je pokazao veštinu i moć. Tokom cele utakmice su sarađivali tako da je bilo zaista taktički veoma interesantno videti njihova rešenja u igri.”

Nažalost, ispostavilo se, bio je to samo kratak uspeh Tumbakovićevog tima. Problemi su imali dublju genezu, čija osnovna suština se našla u nastavku obimnog elaborata odlazećeg selektora…

Više puta, u smisleno koncipiranog izveštaju, Ljubiša Tumbaković potencira problem – nepostojanja autentične srpske škole fudbala.

Insistirajući na potrebi stvaranja prepoznatljivog modela igre i profila reprezentativca Srbije, bivši selektor utemeljio je praksu da “svaki trening, okupljanje i priprema za utakmicu budu dostupni u elektronskoj i pisanoj formi čelnicima FSS, igračima i Centru za edukaciju trenera (ukoliko budu zainteresovani)”.

Saradnja trenerske škole, oličene u edukacionom centru, sa reprezentativnim selekcijama, na šta selektor posebno ukazuje – “bila je minimalna, ili je uopšte nije ni bilo”, zaključio je Tumbaković u prvom delu pisma koj prenosi Sport klub.