Pismo Ljubiše Tumbakovića FSS (2): “Pojedini igrači stavljali su lične i interese klubova ispred nacionalnog dresa, a pojavio se i problem velikog uticaja privatnih trenera na neke fudbalere…”

0
Profimedia

Ljubiša Tumbaković se s prvim decembarskim danima 2020. godine spakovao i napustio kancelariju na beogradskim Terazijama 35.

Bivši selektor je na Terazijama 35 ostavio bogat izveštaj o problemima unutar tima, strukturi ekipe, ideji kako dalje. Obimno štivo na 40 gusto kucanih stranica, suma selektorskog mandata, čiji sadržaj u tri dela prenosi Sport klub.

U drgom delu pisma, Tumbaković je, između ostalog, istakao zašto je prešao na novu formaciju.

Utakmica sa Rusijom, u Ligi nacija, septembra prošle godine obeležila je u krucijalna promena u selektorskom mandatu. Tumbaković je posegnuo za novim sistemom – 3-4-2-1, umesto zatečenog 4-2-3-1.

Promena je objašnjena “raznoraznim okolnostima, o kojima tek sledi priča”.

Uprkos mnogim individualnim greškama reprezentativaca u susretu sa Rusima, stručni stab ostao je veran novoj formaciji. Zamenik predsednika FSS, Marko Pantelić, upravo je promenu sistema definisao kao ključnu grešku i uz rezultatski neuspeh, krucijalan razlog za iniciranje prevremenog rastanka sa Ljubišom Tumbakovićem.

“Posle pobede u Norveškoj, uz fantastičnih 120 minuta, stvoreno je veliko poverenje između selektora i igrača, na polju načina rada. Prihvaćeno je sa puno poverenja, od igrača, ono što se radi”, kratko se, u rekapitulaciji, osvrnuo Tumbaković na oktobar prošle godine.

Nije vredelo – Škoti su mesec dana kasnije slavili u Beogradu. Plasman na EP, prvi cilj u Tumbakovićevom programu, nije realizovan. Dovoljno za konkretnije analize tima – sa stavkama “plus” i “minus” – od septembra 2019. do pojave virusa korona.

“Igrači su profesionalno i bespogovorno izvršavali trenažne obaveze. Vredno su pokušavali da usvoje taktičke zahteve postavljene pred njih i u ogromnom procentu bili motivisani za napredak i igranje u reprezentaciji. U meč sa Ukrajinom ušli su sa dodatnom motivacijom da odigraju na maksimalnom nivou, uz želju da pobede (Tadić i Mitrović)…”

Takmičarski ciklus, u istom periodu, identifikovao je nekoliko bitnih problema. Uz opštepoznate, nezadovoljstva Luke Jovića statusom u reprezentaciji i Nemanje Matića, radom Fudbalskog saveza Srbije, neadekvatna rešenja na poziciji desnog beka, u odsustvu Branislava Ivanovića i veliki broj igrača sličnih ofanzivnih karakteristika, selektor je načeo tematiziranje skrivenog, u suštini mnogo bitnog detalja na kojem je više puta insistirao:

“Pojavio se problem velikog uticaja privatnih trenera na pojedine igrače (Tadić, Mitrović, Lazović, Milivojević, Radonjić…), koji se ispoljavao u težini doziranja opterećenja.”

Nije tajna – grupa fudbalera ranije je napuštala Sportski centar FSS, u Staroj Pazovi. Izgovori u vidu povreda stavili su znak pitanja u razgovorima na temu opšteg ambijenta unutar tima. Pozabavio se Tumbaković i tim problemom konkretno navodeći:

“Pojedini igrači stavljali su lične i interese klubova ispred nacionalnog dresa i reprezentacije Srbije. Ovo se ogledalo u napuštanjima trening kampa za vreme trajanja trenažnog i takmičarskog procesa, pod izgovorima lakših povreda.”

Opšti zastoj zbog kovid-19, uz pojačane aktivnosti na analizi rivala, učvrstio je Tumbakovićevu ideju o sistemu 3-4-2-1, kao najidealnijem u aktuelnom trenutku. Uz potenciranje hrpe problema, većinom prenetih iz prethodnog perioda, delimično uslovljenim i korona virusom, deo vezan za stručnu analizu zaslužuje poseban tretman.

“Potvrdilo se još jednom da Dušan Tadić, Sergej Milinković-Savić i Aleksandar Mitrović, zbog sličnog načina otkrivanja i kretanja, ne mogu da igraju u ovom sistemu zajedno”, poentirao je u izveštaju Tumbaković.

Insistirajući da u utakmicama “visokog uloga” nedostaje lider, selektor je otvorio još jednu temu za razmišljanje:

“Reprezentacija Srbije lako pobeđuje objektivno slabije protivnike. Ne pronalazi, međutim, način da pobedi ekipe iz vrha svetskog fudbala, ili utakmice koje sa sobom nose veliki ulog.”