“Ovde se sve partije zalažu za ‘Bolji život’ i ‘Srećne ljude’, kažu, imaćete bolji žitvot i bićete srećni…”: Analitičari o izborima

0
Foto. Prinstcreen N1, Nova S

Nijedna izborna lista koja učestvuje na republičkim izborima 21. juna u kampanji ne predstavlja predizborni program na osnovu kojeg bi birači mogli da se opredele za koga će da glasaju, ocenjuju analitičari koji prate izborni proces. Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže za agenciju Beta da građanin ne može svog političkog favorita da “uhvati ni za glavu ni za rep”, jer mu on faktički nije ništa ni obećao.

“Sva obećanja su na nivou predizbornih spotova i slogana. Ako sutra glasač pita političara: ‘Čekaj bre, ti si juče obećao’, ovaj može da kaže da nije. Pa kako?! Jel piše negde u programu? Pa ne piše, čuo si moj propagadni spot. Mene zabrinjava to što onaj ko će biti vlast i posle ovih izbora ne želi da odgovori ni na jedno važno pitanje”, kazao je Milivojević.

Na zvaničnim veb sajtovima političkih stranaka i pokreta nema istaknutih predizbornih programa sa predlozima rešenja za bilo koji problem sa kojim se suočavaju država Srbija i njeni građani.

Predizborna kampanja se uglavnom zasniva na sloganima, spotovima, nemerljivim obećanjima, kritikama i uvredama političkih oponenata.

Na osnovu političkih fraza i populističkih obećanja političara, građani ne mogu da saznaju kakav pristup će partije koje budu u parlamentu imati kada je u pitanju rešavanje kosovsko-metohijskog problema, suzbijanje korupcije i kriminala, povećanje životnog standarda, gušenje slobode medija.

Politikolog Boban Stojanović ocenjuje za agenciju Beta da je izborna ponuda jako siromašna i da su ovo najbesmisleniji izbori od 1990. godine.

“Stranke, uglavnom, ne nude konkretne stvari. Nemamo izborne ni političke programe koji su razvijeni i sa kojima mogu da izađu pred građane i onda se oni opredeljuju za opšte poruke. Problem je i što te tražnje nema ni sa strane birača”, kaže Stojanović.

“Ovde se sve partije zalažu za ‘Bolji život’ i ‘Srećne ljude’. Jedini program gotovo svih stranaka u Srbiji je da ljudima ponude bukvalno te nazive kultnih serija – ‘imaćete bolji život i bićete srećni ljudi’ i tu se priča o programima i programskoj ponudi završava”, kaže Stojanović.

On ističe da su ljudi u Srbiji dominantno liderski opredeljeni, odnosno da glasaju za lidere i traže lidere.

“Kod nas se izbor birača svodi na to da li ćemo da damo poverenje nekakvom lideru koji najpametnije zvuči ili za koga smatraju da je najmanje uprljan i ukaljan. Vi praktično nemate nikakvu diskusiju ni o kakvim važnim pitanjima, ni o kakvim politikama, ni sa ekonomsko-socijalne strane ni sa kulturološke ili identitenske prirode. Nestali su čak i Kosovo i Evropska unija iz javne diskusije”, navodi Stojanović.

Jedini program gotovo svih stranaka u Srbiji je da ljudima ponude bukvalno te nazive kultnih serija – ‘imaćete bolji život i bićete srećni ljudi’ i tu se priča o programima i programskoj ponudi završava.

 Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže za agenciju Beta da je Srpska napredna stranka 2012. godine došla na vlast, a da nije imala ni formalno svoj stranački program.

“Hoću da kažem da je u Srbiji uobičajno da se političke stranke pojavljuju na izborima i bez ideologije i bez stranačkih programa, a neke čak i pobeđuju na izborima bez svega toga. SNS na izborma 2012, 2014, 2016. pa i na predsedničkim 2017. godine nije odgovarala ni na najvažnija aktuelna pitanja koja se tiču državog identiteta Srbije. Njeni kandidati za predsednika, prvo Toma Nikolić, potom Vučić su pobeđivali na izborima, a da nikada nisu rekli šta je ideja za Kosovo, da li je za njih ono što piše u Ustavu Srbije, nešto između ili nešto treće što taje pred građanima”, rekao je on.

On navodi da je bilo još tema koje oni ne samo da nisu imali u programu, nego se nisu o njima ni izjašnjavali ili su čak išli u suprotnom pravcu.

“Recimo tema penzioneri. Vučić je i kad je bio potpredsednik vlade, a potom i premijer govorio da su penzioneri poslednji od kojih će u cilju ‘spasavanja od bankrota’ posegnuti za smanjivanjem njihovih penzija. A već nekoliko meseci posle toga prvo što je učinio je bilo da smanji penzije”, podseća Milivojević.

Na pitanje na osnovu čega se građani opredeljuju za koga će da glasaju, kad već ne postoje predizborni programi, Milivojević kaže da “većina građana glasa za privid”.

“Građani glasaju za stereotip koji je brutalnom političkom propagandom SNS nametnut kao bespogovorna istina. Građani veruju da je Vučić garant opstanka Kosova u Srbiji, da će nas Vučić najbrže uvesti u EU, da nikad nećemo ući u NATO… Oni veruju da će jedino pod Vučićem imati sigurne penzije”, objašnjava Milivojević.

On je dodao da je osnova Vučićevog opstanka dnevna brutalna i politička propagnda koja se vodi van izbornih kampanja.

I većina opozicionih stranaka koje su odlučile da izađu na predstojeće izbore nisu istakle na uvid biračima svoje predizborne programe. Neke od njih čak nemaju ni veb sajtove.

“Opozicione stranke koje izlaze na izbore ni ne sanjaju da dođu na vlast. One izlaze na izbore sa nekom nadom u podsvesti da bi eto možda mogli da prebace cenzus, ali bez uverenja da će se ona stvarno i ostvariti”, kaže Milivojević.

On naglašava da se predizborna obećanja ne mogu nazvati programom.

“Ogromna većina lista nema nikakav program. Kad registruješ političku stranku moraš da prijaviš i program i statut, međutim mnoge političke opcije se legitimišu kao stranke, a u stvari su registrovane kao nevladine organizacije sa tri osnivača. Na primer, Pokret slobodnih građana i Dosta je bilo su nevladine organizacije”, istakao je Milivojević.

(Beta)