O ovim posledicama koronavirusa će se tek pričati: “Svaki četvrti stanovnik EU može da doživi gubitak posla, smanjenje plate, odlazak na neplaćeni odmor…”

0
Profimedia

Paraliza ekonomije izazvana epidemiološkim merama borbe protiv zaraze sigurno će dovesti do gubitka brojnih radnih mesta i rasta nezaposlenosti, ali kriza neće jednako uticati na sve delatnosti, piše zagrebački Jutarnji list.

Kako se navodi, nivo rizika neće biti jednak za sve radnike, a zavisiće od godina i nivoa obrazovanja.

Kako piše Jutarnji, prvi sveobuhvatni odgovor na pitanjek oja zanimanja su najugroženija, na nivou privrede EU, pokušali su da dajustručnjaci konsultantske kuće Mekinzi, a njihovi zaključci u koje je prema navodima lista, Jutarnji list dobio na uvid – “vrlo zorno ilustruju obrise potencijalne katastrofe s kojom će se suočiti ekonomije država članica Unije”.

Prema Mekinziju nadolazeća ekonomska kriza pretnja je za radna mesta 59 miliona građana Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva, što znači da je riziku gubitka radnog mesta praktično izložen svaki četvrti zaposleni. Pri tome, u pojedinim sektorima udeo groženih radnih mesta znatno je viši.

Na primer, tri od četiri zaposlena u delatnostima ugostiteljstva i turističkog smeštaja moglo bi ostati bez posla, a kako s enavodi opasnost gubitka radnih mesta nejednako je distribuirana i što se tiče veličine preduzeća.

Mekinzi prognozira da su dve trećine ugroženih radnih mesta ona u firmama iz segmenta malih i srednjih preduzeća, a polovina od toga u mikropreduzećima.

Jutarnji navodi da su brojke iz Mekinzijeve analize tek projekcija sa znatnim nivoom neizvesnosti, ali je više razloga se mogu smatrati relevantnima.

Kako kaže Tomislav Brezinščak, partner i upravnik Adriatic regije u Mekinziju, dijalog između poslovne zajednice, vlasti i epidemioloških stručnjaka biće ključan u borbi protiv krize.

“Činjenica da bi 59 miliona zaposlenih u Evropi tokom sledećih meseci moglo biti suočeno sa smanjenjima plate, skraćivanjima radne nedelje, prisilnim neplaćenim odmorima i otkazima, upozorava na ozbiljnost situacije. Iako su brojne evropske države već predstavile značajne pakete pomoći privredi, njih će biti potrebno kontinuirano revidirati i prilagođavati. Zato je jasna i otvorena komunikacija od presudne važnosti.”