O čemu ćete pričati danas: Referendumi za priključivanje Rusiji, Federerove suze za kraj, eho Vučićevih izjava u UN

0
EPA-EFE/STRINGER

Dobro jutro,

Ako verujete teoretičarima zavera i brojnim video materijalima sa Tik Toka, ovaj bi 24. septembar, ova subota, mogla da bude prelomna za budućnost civilizacije jer nema šta se danas od tih teorija neće dogoditi. Ali ne, nemojte verovati u gluposti.

Umesto toga, kako biste bolje razumeli stvarnost, čitajte kredibilne izvore i medije i pokušajte da se orijentišete među svim novim informacijama koje nas okružuju.

Za to, između ostalog, služi i ovaj brifing, a u njemu osim najvažnijih vesti o kojima će se danas pričati, potražite i sadržaj novog broja Nedeljnika.

Uz svaki primerak na poklon dobijate novi magazin “Istorija”.

#čitajvišeznajviše

REFERENDUMI

Dvesta trinaesti dan rata u Ukrajini. Кijev nastavlja kontraofanzivu. U napadu dronovima na Odesu stradale najmanje dve osobe. Tokom noći granatirano Zaporožje. U četiri ukrajinske oblasti, na teritorijama koje su pod ruskom kontrolom, održavaju se referendumi o pripajanju Rusiji.

Nastavljaju se borbe u Ukrajini. Кijev tvrdi da ukrajinska vojska nastavlja da napreduje na istoku.

U četiri oblasti, na istoku i jugu zemlje – Donjeckoj, Luganskoj, Zaporoškoj i Heronskoj, počeli su referendumi o pristupanju Rusiji. Glasanje traje do 27. septembra.

Proruski lideri četiri oblasti očekuju pozitivan ishod referenduma, nazivajući ga velikim istorijskim događajem.

Кijev, EU, NATO i lideri Grupe sedam, osudili su referendume nazivajući ih nelegitimnim kršenjem Povelje Ujedinjenih nacija. Poručuju da neće priznati rezultate.

“NATO će pojačati svoju pomoć Кijevu kao odgovor na ruske lažne referendume koji se održavaju na teritorijama Ukrajine”, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

Sjedinjene Američke Države spremne su za dodatne ekonomske sankcije Rusiji u saradnji sa američkim saveznicima, ukoliko Moskva nastavi dalje sa aneksijom Ukrajine, saopštila je Bela kuća.

Pokušaji Ukrajine da vrati teritorije Donbasa nakon prisajedinjenja Rusiji smatraće se napadima na Rusku Federaciju u skladu s ruskim Ustavom, poručuje Кremlj.

Bivši italijanski premijer i lider stranke “Napred Italija” Silvio Berluskoni izjavio je da je predsednik Rusije Vladimir Putin “gurnut” da napadne Ukrajinu i da je on samo želeo da “postavi pristojne ljude na vlast” u Кijevu.

Na granicama Finske, Gruzije i Кazahstana velike gužve iz pravca Rusije. Кancelarija predsednika Finske Saulijia Ninista saopštila je da je ta zemlja donela odluku o ograničavanju ulaska ruskih državljana u Finsku.

Evropska komisija poručuje da građani Rusije, koji nakon odluke o mobilizaciji beže iz zemlje, imaju pravo da zatraže azil u Evropskoj uniji.

Završena je i istraga nezavisne komisije za Ukrajinu pod okriljem Ujedinjenih nacija. Na osnovu prikupljenih dokaza u četiri ukrajinska regiona, zaključeno je da su u Ukrajini počinjeni ratni zločini, ali nije precizirano koja strana je za njih odgovorna.

FEDEREROVE SUZE

Švajcarski teniser Rodžer Federer odigrao je na Lejver kupu u Londonu svoj poslednji meč u profesionalnoj karijeri.

Federer je u dublu sa Špancem Rafaelom Nadalom poražen od američkog para Džek Sok – Frensis Tijafo sa 1:2 po setovima 6:4, 6:7, 9:11.

Pred 17.000 gledalaca u londonskoj O2 Areni, Švajcarac se u 41. godini oprostio od tenisa, odigravši poslednji meč u paru sa jednim od svojih najvećih rivala tokom karijere, Nadalom.

Nakon tri operacije desnog kolena u poslednjih godinu i po dana, Federer je odlučio da završi svoju 25 godina dugu igračku karijeru.

Federer se smatra jednim od najboljih tenisera u istoriji. Bio je član “Velike trojke”, uz Rafala Nadala i Novaka Đokovića. Nadal je prvi po broju grend slem titula sa 22, Đoković ima jednu manje, a Federer je ostao na 20.

Osvojio je 103 ATP titule u singlu, po čemu je drugi u Open eri, a tokom karijere ostvario je 1.251 pobedu i pretrpeo 276 poraza, uz procenat uspešnosti od 82 odsto.

Takođe, osvajač je srebrne olimpijske medalje u Londonu 2012. godine i zlatne u dublu, četiri godine ranije u Pekingu.

Federer je 310 nedelja bio prvi na ATP listi, od čega 237 uzastopnih nedelja.

Pobednik večerašnjeg meča se odlučivao u trećem setu, u kom su Federer i Nadal prvi stigli do meč lopte pri rezultatu 9:8. Feder je izgubio oba poena na svoj servis, što je iskoristio Sok i odservirao za pobedu.

U ulozi trenera Federera i Nadala na meču u Londonu bio je srpski teniser Novak Đoković.

Pobedom američkog para Tim Sveta je izjednačio na 2:2 u duelu protiv Tma Evrope, na ovogodišnjem Lejver kupu.

VUČIĆ O “ISKLUČIVANJU RUSIJE IZ SB”

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije rekao je srpskim novinarima u Nujorku da je gotovo siguran da će zapadne sile pokušati da isključe Rusiju iz Saveta bezbednosti Ujednjenih nacija.

„Za to je potrebna dvotrećinska većina. Srbija za to neće glasati“, kazao je predsednik.

Prema njegovim rečima to bi bilo rušenje postojećeg međunarodnog poretka.

„Za to im je potrebno da Kina bude uzdržana, ili da ne uloži veto“, objasnio je Vučić.

“To nije ni daleko, ni nemoguće i uveliko se razrađuju planovi po tom pitanju. I za nas je to katastrofa, bar što se tiče Kosova i Metohije. Teško vreme i veliko breme je pred nama“, naveo je Vučić.

OSTALE VESTI

Bajden želi da vrati Ro protiv Vejda u zakonski okvir

Predsednik SAD Džo Bajden pozvao je demokratsko biračko telo da izabere barem još dva senatora na izborima u novembru i tako omogući demokratama da uklone zakonodavnu prepreku i vrate ženama savezno pravo na abortus.

Na skupu Demokratskog nacionalnog odbora, Bajden je nagovestio da bi dva dodatna demokratska zastupnika omogućila Senatu, koji je sada pod kontrolom demokrata da uklone opstrukciju poznatu kao „filibuster“ za čije je prevladavanje potrebna većina od 60 glasova.

Demokrate trenutno u Senatu drže tanku većinu, a dvoje senatora iz redova demokrata, Džo Mančin iz Zapadne Virdžinije i Kirsten Sinema iz Arizone, usprotivili su se uklanjanju „filibustera“.

Bajdenova izjava daje naslutiti da bi podržao glasanje o ukidanju te prepreke o kojoj se može odlučivati običnom većinom. Da bi taj potez uspeo, demokrate moraju zadržati kontrolu nad Zastupničkim domom i dobiti još dva mesta u Senatu. Većina analitičara smatra izvesnim da će republikanci dobiti većinu u Zastupničkom domu.

Vraćanje prava na abortus izgubljenog odlukom Vrhovnog suda u junu o poništenju slučaja Rou protiv Vejda iz 1973. godine centralna je tema Bajdenovih govora uoči izbora za Kongres 8. novembra.

„Ako mi date još dva senatora u Senatu SAD, obećavam vam, obećavam vam, kodificiraćemo Rou i još jednom učiniti Rou zakonom zemlje“, rekao je Bajden.

Prema anketama, 2020. godine na izbore je izašlo 68,4 odsto žena i 65 odsto muškaraca. Od odluke Vrhovnog suda u slučaju Rou, došlo je do velikog porasta izlaznosti žena na izborima.

Jeremić: Vučić u Njujorku svesno propustio da kaže da je Srbija protiv članstva Prištine u UN

Lider Narodne stranke Vuk Jeremić ocenio je danas u Njujorku da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u govoru na zasedanju Generalne skupštine UN “svesno propustio” da kaže da je za Srbiju neprihvatljivo članstvo Kosova u UN.

On je rekao da ne zna zašto je (Vučić) to “prećutao” i da li je, kako je kazao, “to slanje signala Prištini i zapadnim partnerima da je Srbija spremna da o tome razgovara”, saopštila je Narodna stranka.

“Ako je to slučaj, onda je to prilično rizičan potez, i nikoga ne bi trebalo da čudi to što zahtevi da se Srbija složi sa članstvom Prištine u UN postaju sve jači i glasniji”, rekao je Jeremić.

Jeremić, koji prisustvuje godišnjem zasedanju kao bivši predsednik Generalne skupštine UN dodao je da je poznato da se o tome razgovara u diplomatskim krugovima.

“Dobro znamo da se u diplomatskim krugovima o tome intenzivno razgovara i na sto predsednika Srbije dolaze razni dokumenti koji eksplicitno predviđaju članstvo Prištine u UN”, dodao je on.

Naveo je da je Vučić pročitao napisani govor, što znači, kako je kazao, “da je sa namerom izostavio da je za Srbiju neprihvatljivo članstvo samoproglašenog Kosova u UN”.

“To je jedina stvar o kojoj se u UN govori ovih dana u vezi sa Vučićevim obraćanjem”, rekao je Jeremić.

Dodao je da su svi koji se bave Balkanom uočili šta je Vučić izostavio da kaže u svom govoru.

Objasnio je da se u govorima predsednika država u okviru generalne debate u UN “pažljivo meri svaka izgovorena, ali i svaka neizgovorena reč”.

“Smatra se kao važna poruka kada se nešto prećuti”, rekao je Jeremić.

Ocenio je da je Srbija, nažalost, propustila da prisustvuje samitu koji je prethodio otvaranju Generalne skupštine UN, čija je tema bila obrazovanje u 21. veku.

“Mnogi predsednici država su govorili o važnosti obrazovanja kao o jednom od ciljeva održivog razvoja, a Srbija je svojim odsustvom pokazala da joj obrazovanje nije prioritet, što je za žaljenje”, rekao je on.

Naveo je da je većina članica UN izabrala da na zasedanju Generalne skupštine ne govori o ratu u Ukrajini, što kako je ocenio, reflektuje drugačiju realnost sa kojom živi većina država sveta.

“Predstavnicima evropskih država, odnosno država evroatlantskog prostora, to jeste bila glavna tema”, kazao je on.

Dodao je i da je “rusko-ukrajinski sukob dominirao u narativu država” koje su, kako je kazao, u taj konflikt uključene, na ovaj ili onaj način”.

“Za većinu država, međutim, problemi su i dalje siromaštvo i posledice klimatskih promena. Trećina Pakistana je pod vodom i tamo se dogodila humanitarna katastrofa”, dodao je Jeremić.

Naveo je da se raspravljalo i o budućnosti međunarodnog svetskog poretka i “koja bi arhitektura mogla na bolji način da reflektuje prioritete čovečanstva nego što su to UN, koje se zasnivaju na Povelji iz 1945”.

ŠTA VAS ČEKA U NOVOM NEDELJNIKU

OSMA SEDNICA – Bio je to istinski početak vladavine Slobodana Miloševića. Jedan “običan unutarpartijski obračun” na kom je Milošević – u tom trenutku ne direktno, ali ubrzo i direktno – srušio i u političku istoriju poslao svog kuma i dotadašnjeg zaštitnika Ivana Stambolića ubrzo je u istoriji zauzeo mesto prekretnice za vremena koja će doći. Uoči 35. godišnjice, “Istorija” objavljuje rekonstrukciju događaja, predstavlja najznačajnije aktere, i otkriva dosad nepoznate detalje iz varljivog septembra 1987.

Dosije o Osmoj sednici prva je naslovna strana “Istorije”, novog magazina u izdanju Nedeljnika, koji svi čitaoci dobijaju na poklon uz aktuelni broj.

RAMBO – Uvijek sam se čudio u intervjuima kada bih naišao na pitanje “Šta biste vi promijenili da se ponovo rodite?” i gotovo uvijek je odgovor isti: “Ja bih da se ponovo rodim – uradio sve isto.” Koja je to vrsta javnog samozadovoljavanja. Kao neka onanija nad sopstvenom biografijom. Ja bih, da se ponovo rodim, uradio mnogo toga drukčije. Prije svega bih bio malo manje svestran, ali i manje površan, ispričao je Rambo Amadeus u velikom životnom intervjuu Branku Rosiću.

PRAJD – Da li je ovakav Prajd i atmosfera koja mu je prethodila iznenađenje ako znamo da čak 56 odsto ljudi u Srbiji i dalje misli da je homoseksualizam bolest, dok su istopolni brakovi ilegalni u zemlji iako imamo prvu gej premijerku koja ima partnerku i dete? Velika analiza u novom Nedeljniku.

LALIĆ – “Prijateljima iz regiona koji su me pitali Šta je to bilo u Beogradu?! odgovarao sam: Ono što kod vas još nije – Evroprajd”, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog Nedeljnika.

PANOVIĆ – Iako je mnogo toga preuzeo od Koštunice – pre svega neutralnost kao eufemizam za prorusku poziciju – Vučić bar ne propušta šansu da izreklamira sebe i Srbiju na skupovima gde učestvuju i zvaničnici kosovskih Albanaca, a što bi Koštunica sigurno propustio, piše Zoran Panović u novom Nedeljniku.

SMAJLOVIĆ – Volfgang Išinger kaže da “novo” rešenje za Kosovo podseća na njegovo staro “rešenje” za Kosovo. Treba mu verovati, piše Ljiljana Smajlović u kolumni “Melodija iz Potsdama” u novom Nedeljniku.

FEDERER – Nadal i Đoković su osvojili više grend slem titula od Federera i proveli više vremena na prvom mestu. Ali njihov uspon nije umanjio Federerov položaj među ljubiteljima tenisa. To “religijsko iskustvo” niko nije mogao da nadmaši. Đokovićev i Nadalov “ratnički tenis”, samo je dodatno fokusirao Federerovu eleganciju. Kao primabalerina, sa nogama koje prkose gravitaciji. Kao poetsko nadahnuće sa reketom u rukama…

PIŠČEVIĆ – Nedeljnik ima novu kolumnistkinju! Hana Piščević je umetnica, rediteljka, ilustratorka. Objavila je jedan roman. Drugi (upravo) piše…

ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE

Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja od subote, 24. septembra najviše pišu o Rusima koji dolaze u Beograd posle proglašenja vojne mobilizacije u toj zemlji, o javnom dugu Srbije i o Generalnoj skupštini UN u Njujorku.

ALO – List piše o problemima roditelja dece s posebnim potrebama “Sedište za auto čak 2.000 evra”.

BLIC – “Ruske izbeglice podigle cenu iznajmljenih stanova u Beogradu za 50 odsto”, o sve višim cenama kirije i broja izbeglica iz Rusije. List prenosi razgovore sa Rusima koji beže od mobilizacije pod naslovom “Putin nas je lagao da je sve u redu”.

VEČERNJE NOVOSTI – O dešavanjima na Kosovu u tekstu pod naslovom “Kurtiju šalju vojnu opremu kao Zelenskom”. O odnosima velikih svetskih sila, Rusije i Amerike “Nuklearni rat kuca na vrata sveta”.

DANAS – “Dug Srbije dostigao 31,5 milijardi evra”, o tome može li privredni rast da opravda sve veće zadsuživanje zemlje. “Ne podaje se SBB”, saopštila je ta komapnija i upozorila na propagandni rat.

INFORMER – “Šolc i Makron povukli ‘ucenu'”, o izjavi zvaničnika EU da ne postoji novi predlog za nastavak dijaloga o Kosovu. Posle odluke ruskog predsednika da pokrene mobilizaciju list prenosi novo saopštenje iz Kremlja “Ko napadne Donjeck, taj je napao i Moskvu”.

KURIR – “Svet više neće biti isti”, list prenosi izjave predsednika Srbije iz Njujorka gde je učestvovao na zasedanju Generalne skupštine UN:

NOVA – “Za decu lekara umrlih od kovida Komora nema novca”, o pravilniku za dodelu pomoći. “Partizan može da izgubi i stadion i ime”, o Fudbalskom klubu Partrizan.

POLITIKA – “Sa svima u opoziciji imamo normalnu komunikaciju”, kaže lider Demokratske stranke Zoran Lutovac. “Vučić: Pred nama su teško vreme i veliko breme”, o izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

SRPSKI TELEGRAF – O boravku predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Njujorku i sastancima koje je tamo imao “Vučić u četiri oka s glavnim strategom Bele kuće”. “Šta stvarno jedemo u paštetama i viršlama”, povodom afere posle pronalaska opasne bakterije u tim namirnicama.

PREPORUKA ZA SLUŠANJE