“Nisu pisali takve tekstove kad je pogođen voz u Grdeličkoj klisuri”: Kubura odgovorio na kritike filma “Balkanska međa” u Tajmsu

"U američkoj produkciji, u filmovima sa tom tematikom, uvek su Srbe predstavljali kao ubice i divljake, a u tim ostvarenjima igrale su i velike holivudske zvezde. Ne vidim da u 'Međi' ima više propagande nego što ima američke propagande u njihovim ratnim filmovma", rekao je glumac Aleksandar Srećković Kubura

0
Foto: Screenshot

Britanski Tajms oštro je napao film “Balkanska međa”, ocenivši da svojim prikazom nedavne balkanske istorije potkopava regionalni mir, prenose mediji.

U komentaru objavljenom 31. marta film se istovremeno stavlja u kontekst “meke sile” Rusije.

Tajms čak na izvestan način poziva na cenzuru filma, navodeći da je “Putinov režim poznat po svojim propagandnim kampanjama koje pravdaju drastične akte nasilja nad malim nacijama i narodima bez zaštite” i da je “vreme da se na to stavi tačka”, jer “kad se laž zaodene u istinu u opasnosti su život i sloboda”.

Film “Balkanska međa”, koji je nedavno premijerno prikazan u Rusiji i Srbiji, govori o desantu na prištinski aerodrom, kada je ruska jedinica iz sastava Sfora zauzela aerodrom Slatinu neposredno po potpisivanju Kumanovskog sporazuma.

U filmu “Balkanska međa” glume Miloš Biković, Milena Radulović, Miodrag Radonjić, Aleksandar Srećković Kubura, Anton Pampušni i Goša Kucenko, a u epizodnoj ulozi se pojavljuje i Emir Kusturica.

Glumac Aleksandar Srećković Kubura reagovao je na pisanje Tajmsa o filmu “Balkanska međa”. Srećković, koji u filmu glumi Albanca – pripadnika OVK, za Novosti je rekao da ga ovakve poruke nisu iznenadile.

“Nije neočekivano da će zapadni mediji koji su podržavali i opravdavali nezakoniti čin NATO bombardovanja Jugoslavije, osuditi film koji prikazuje našu istinu, da ga predstavljaju kao unošenje nemira na Balkan. Nije Tajms imao takve komentare kad su kosovski Šiptari tri dana sprovodili krvavi pir, ubijali ljude, rušili pravoslavne crkve… Nisu pisali takve tekstove kad je pogođen voz u Grdeličkoj klisuri… Ti mediji su masovno podržavali bombardovanje, to je mašinerija koja radi svoj posao”, rekao je Srećković.

Srećković je podsetio da je film baziran na istinitom događaju, ali da je u pitanju fikcija.

“Nismo pravili dokumentarni film. Ostali smo u nivou žanra i film nema poseban politički stav. Najmanje smo se, zapravo, bavili politikom. Reč je o antiratnoj drami, o strahotama rata, zverstvima i neljudskim postupcima koji iskaču na videlo u ratnim okolnostima. ‘Balkanska međa’ je opomena na rat, a kraj nosi ljubavnu priču i antiratnu poruku”, kaže Srećković i dodaje:

“U američkoj produkciji, u filmovima sa tom tematikom, uvek su Srbe predstavljali kao ubice i divljake, a u tim ostvarenjima igrale su i velike holivudske zvezde. Ne vidim da u ‘Međi’ ima više propagande nego što ima američke propagande u njihovim ratnim filmovma.”

Jedan od producenata i glumaca u filmu Miodrag Radonjić za Novosti je rekao da politici nije mesto u kulturi i da tekst u Tajmsu predstavlja njihov izbor da govore šta žele i misle.

“Ironija je da su partneri u distribuciji ‘Balkanske međe’ američki gigant 20th Century Fox i kuća ‘Amadeus’ iz Londona koja radi distribuciju za celu Evropu”, kaže Radonjić.