Nastavljamo da jačamo lidersku poziciju u segmentu kafe

Mate Štetić, generalni direktor SPP Kafa u Atlantic Grupi govori o tome kakvo je bilo poslovanje u prethodnoj godini, kakvo je trenutno tržište kafe u regionu, da li i u kojoj meri se poštuju procedure kontrole kvaliteta, i kakva su očekivanja za 2021. godinu

0
Foto Darko Radulović

S obzirom na to da su ljudi više bili kod kuće, domovi su postali kancelarije, ugostiteljski objekti nisu radili, kako je to uticalo na potrošnju kafe generalno – da li smo pili više ili manje kafe?

Teška godina po mnogim parametrima, pokazala nam je da se ljudi ipak nisu odrekli svojih malih rituala koji ih povezuju, a kafa je upravo taj, da tako kažem magični napitak, za koji se samo promenilo vreme i mesto. Svi smo mi više vremena provodili kod kuće, u porodici, radili smo i još uvek radimo od kuće, pa je i rezultat bio povećana potrošnja kafe u samim domaćinstvima, a realan pad potrošnje u out-of-home segmentu. Ne samo kod nas, svuda u svetu najznačajniji gubici vezani su za pad prodaje u HoReCa sektoru, zbog zatvaranja i različitih restriktivnih mera radi sprečavanja pandemije. Međutim, ispijanje kafe je kao nezaobilazni ritual i u kućnim uslovima ostao neizostavni deo svakodnevnice mnogih, postao je sinonim za opuštanje i uživanje u trenucima sa našim najmilijima. Tako smo mi deo potrošnje koji smo izgubili u HoReCa sektoru, nadoknadili kroz prodaju naših proizvoda u maloprodaji. Na osnovu odličnog planiranja naše centralne nabavke, snabdevanje svih naših partnera je bilo odlično i Grand kafe je u svakom trenutku bilo na rafovima u dovoljnim količinama. Potražnja se povećala usled „in home“ konzumacije, ali i zahvaljujući našoj kontinuiranoj i dobro isplaniranoj komunikaciji sa potrošačima.

Verujem da smo iz ove čudne, teške, izazovne, ali negde i za nas dobre poslovne godine, jer smo ostvarili prihod od prodaje gotovo na nivou 2019. – dosta toga naučili. Kao kompanija izašli smo jači zbog optimizacije svojih procesa i potvrde da je naša strategija otporna na krizu, ali isto tako da smo i kao zaposleni uspeli da ostanemo povezani. Kafa se na osnovu godišnjih rezultata, sa 21,1 odsto učešća u ukupnim prihodima, ističe kao najveća pojedinačna kategorija, uz blagi pad prodaje, ali i povećanje profitabilnosti. Sve postignuto, daje mi za pravo da budem optimista da ćemo u ovoj godini uspeti da ostvarimo svoje planove, bez obzira na sve buduće izazove, jer prema brojnim analizama i podacima koje imamo, poslednjih meseci brojke pokazuju porast prodaje kafe za konzumaciju kod kuće, ali i veću zainteresovanost koju kupci pokazuju za autentičnim mešavinama i kafom sa jedinstvenog geografskog porekla, što je nešto na čemu ćemo mi svakako intenzivno raditi.

Svi su se našli pred izazovima koje je donela pandemija. Šta su za vas bili najveći izazovi u oblasti tržišta kafe i na koji način ste se prilagodili situaciji?

Kao što sam i prethodno napomenuo, novonastala situacija na tržištu, promenila je navike potrošača, ali i nametnula potpuno nove uslove rada, prilagođene aktuelnim merama, koje su bile različite po tržištima na kojima poslujemo. Pre svega, ono što se postavilo kao prioritet jeste očuvanje zdravlja i sigurnosti svih naših zaposlenih, ali i redovno snabdevanje tržišta. Sada, iz ove perspektive, mogu da kažem da sam srećan što smo u tome uspeli, ali uspeli smo i mnogo više. Očuvali smo radna mesta, kao i redovna primanja, ali isplatili i godišnje nagrade zaposlenima koje su redovna davanja krajem svake godine. Takođe, zaposlenima smo pomogli i kroz različite programe psihološke zaštite, kako bi se najlakše prilagodili novim uslovima rada, bilo da su radili od kuće ili u proizvodnji koja je sve vreme redovno funkcionisala. Obezbedili smo i novčanu potporu zaposlenima koji su bili pogođeni zemljotresima, ali isto tako i novčane i robne donacije za nacionalne krizne štabove na svim tržištima.

Osim toga, poverenje koje uživamo kod naših potrošača, motivisalo nas je da još jednom pokažemo da smo uvek tu za njih, spremni da im ulepšamo svaki novi dan. To je jedan od razloga zbog koga smo pokrenuli kampanju „Hajde da imamo vremena“, kako bismo ukazali i podsetili na ono što je zaista važno, i istakli one dragocene momente koje možemo da pružimo jedni drugima, bez obzira na okolnosti u kojima se nalazimo. Smatramo da smo uspeli da iskomuniciramo naše poruke na pravi način tokom kriznog perioda, što je prepoznato i prihvaćeno od svih naših potrošača.

Foto Darko Radulović

Šta je bila vaša strategija za krizu i kako sada gledate na te prve mesece od izbijanja pandemije u svetu?

Kada se sada okrenem rekao bih da nam je baš to jedinstvo, uz prethodnu stabilnu finansijsku poziciju, optimizaciju poslova i kvalitetno strateško poslovanje donelo kontinuitet poslovanja, sigurnost radnih mesta, ali i profitabilnost uz minimalne negativne posledice na prihode i rekordno nisku zaduženost. Iz sadašnje pozicije i perspektive, efekti zdravstvene, ekonomske krize mogli bi se nastaviti tokom ove i sledeće godine u određenim delovima sveta, usled različitih faza evolucije pandemije i različitih mera koje su vlade usvajale da bi ograničile njen uticaj. Čak i u takvim uslovima, naš cilj je jedan – da zadržimo poziciju lidera koju imamo kao proizvođač kafe u regionu, ali i budemo relevantni našim kupcima i partnerima.

Kakvo je tržište kafe u Srbiji, šta je pandemija promenila i kako je uticala na njega?

Značajan pad prometa u HoReCa sektoru (primarno kafa i piće), nadomestila je prodaja brendova namenjena konzumiraju kod kuće, tako da smo ipak uspeli da anuliramo te negativne posledice zatvaranja i, kao što sam rekao, zabeležimo tek neznatan pad ukupne prodaje na nivou čitave kategorije kafe. Kako bismo što bolje odgovorili na potrebe naših potrošača nastojali smo da unapredimo naš „in-home“ i “on the go” koncept, da bi ljudi u situaciji koja nam se nametnula ipak mogli da uživaju u svojoj kafi ne samo u kući, nego i van nje. Sa druge strane, ispijanje kafe u krugu porodice dobilo je jednu sasvim novu dimenziju, jer smo se okrenuli privatnoj sferi života i trenucima sa najmilijima, a mi smo se u svojoj komunikaciji potrudili da pokažemo da cenimo iste vrednosti.

Na srpskom tržištu inače i dalje je najzastupljenija tradicionalna kafa koja se pokazala kao „dobar saveznik” u krizi, jer beležimo rast u tom segmentu. Takođe, tradicionalna kafa dominira i u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, gde takođe držimo liderske pozicije sa našim brendovima Grand i Bonito kafe. U zapadnom delu regiona naš brend Barcaffè, koji se proizvodi u Izoli, u Sloveniji, ima čak 80 odsto vrednosnog učešća na tržištu, dok u Hrvatskoj zauzima drugo mesto i iz godine u godinu konstantno raste. Barcaffè u espresso segmentu je zastupljen na svim tržištima i ako izuzmemo ovu krizu, konstantno raste, što nam dodatno govori o navikama potrošača. Tako da je posmatrano po kategorijama, posle domaće kafe najzastupljenija espresso kafa, potom instanti i Black’n’Easy, tradicionalna kafa koja se sprema na brz način, što je bio naš odgovor savremenom načinu života. Upravo zbog želje da se prilagodimo novim životnim navikama i budemo relevantni našim potrošačima, pa čak i korak ispred, nastojimo da budemo inovativni kako u svom portfoliju, tako i u komunikaciji, što će biti naš osnovni cilj i u 2021. Za sada je tržište kafe relativno stabilno, kao i naše zalihe, ali nam svakako predstoji izazovan period, zbog različitih ekonomskih prognoza koje nisu baš ružičaste.

Na osnovu kojih kriterijuma se određuje kvalitet kafe i šta biste rekli kakvu kafu pijemo?

Kako bismo obezbedili vrhunski kvalitet svojih proizvoda primenjujemo evropske standarde kvaliteta i korporativnu strategiju, pre svega za razvoj i dalja unapređenja, jer na taj način garantujemo isti kvalitet kafe u sve četiri naše pržionice kafe u regionu, a koje se nalaze u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Dodatno, kvalitet i bezbednost proizvoda osiguravamo kroz niz kontrolnih aktivnosti u svim karikama lanca od dobavljača do potrošača, u skladu sa lokalnom i evropskom zakonskom regulativom te zahtevima tržišta i potrošača.

Naravno, pored kontrole kvaliteta, na sam kvalitet sirove kafe utiču geografsko poreklo i vremenski uslovi, a kada govorimo o krajnjem proizvodu, način pečenja i svežina kafe su ono što čini prepoznatljiv i miris i ukus. Zato pažljivo biramo područja sa kojih naša kafa dolazi, kao i proizvođače sa kojima sarađujemo. Oko 80 odsto sirove kafe nabavljamo direktno u poreklu, dakle sa plantaža. Minas dolazi većinom iz Brazila, dok „robustu“ nabavljamo iz Indije, Vijetnama ili Ugande. Na tom putu od plantaže do proizvodnog pogona, kvalitet sirove kafe se proverava nekoliko puta: na samoj plantaži, zatim u luci prilikom utovara na brodove, takođe kad stigne u luku Kopar ili Trst i na kraju prilikom ulaska u jedan od naša četiri pogona u regionu. Naravo kontrola kvaliteta se nastavlja i tokom samog procesa proizvodnje, sve do izlaska pakovanja kafe sa proizvodne linije. Dakle, sva sirova kafa se kupuju prema precizno utvrđenim standardima, a naši stručnjaci svake godine obilaze plantaže, proveravaju rod i prate vremenske prilike u svakoj od ovih zemalja, jer od toga zavisi planirana berba. Da bi i naši potrošači znali ovaj naš put kafe, transparentnom komunikacijom i jasnim deklarisanjem, nastojimo da ih informišemo koju i kakvu kafu piju.

Posebno me raduje činjenica da je Ministarstvo poljoprivrede početkom januara usvojilo novi Pravilnik koji reguliše obavezu posebnog deklarisanja dodataka ili ti surogata kafe u odnosu na čistu kafu, a koji će početi da se primenjuje u maju 2022. godine, i verujem da će to dodatno doprineti kvalitetu kafe na srpskom tržištu.