Milena Marković: “Ljubav prema deci i muško-ženska ljubav podrazumeva lance i okove. I to je tako…”

0
Fotografija: Igor Pavićević

Poštovaoci, fanovi, ljubitelji dramskog pisca, pesnikinje, profesorke na FDU Milene Marković imaće narednih meseci mnogo toga od svoje omiljene autorke. Očekuje nas film “Živ čovek” i krimi serija “Močvara” koje režira Oleg Novković, a Milena je napisala scenario. A pre toga, sasvim je aktuelna pozorišna predstava “Livada puna tame”, njen tekst, komad, u režiji Jovane Tomić, čija premijera je bila 13. novembra na Sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta. Bilo je razumljivo veliko interesovanje za novi komad autorke drama “Paviljoni”, “Šine”, “Zmajeubice”… i “Livada puna tame” bila je povod ovog intervjua.

A negde na početku predstave “Livada puna tame” imamo deo u kome se kaže “nauka će tek da utvrdi, kada se bude uspostavila vremenska distanca, koje je sve posledice mit o romantičnoj ljubavi imao za čovečanstvo”.

Milena Marković se, u vremenu kada se svuda priča o nestašici ljubavi i potrebi za što više ljubavi, bavi romantičnom ljubavi kao nečim što izaziva posledice.

“Ta rečenica je direktna parafraza, odnosno omaž na Uelbekovu rečenicu iz ‘Elementarnih čestica’, i isto omaž jedne knjige koja nije remek-delo, ali je meni bitna pošto sam je čitala vrlo mlada, u nekom pretpubertetskom dobu, to je ‘Ženska francuskog poručnika’ Džona Faulsa. Ti pisci u određenim pasusima, u kontekstu priče glavnih junaka i događaja koji se odvijaju, odnosa i sukoba, vrše određenu vivisekciju pojma romantične ljubavi koji se u smislu sociologije i istorije nazire kao čist motiv tek od osamnaestog veka, odnosno predromantizma. U zapadnoj civilizaciji, u buržoaskom društvu, počinje da se podrazumeva da se dvoje mladih treba uzeti iz ljubavi, do tada je bilo vreme ugovorenih brakova, ljubav je mogla da dođe ili ne, brak je bio pred bogom ili je bio preduzeće i ugovorna obaveza između dve porodice. I onda, ako su se uzeli iz ljubavi, šta se dešava kada ljubav prestane.

Uelbek, mračni romantik, razvija onda tu tezu u pravcu posle seksualne revolucije u dvadesetom veku, pa piše o tome koliko i na koliko godina ljudi i žene mogu doživeti takozvanih romantičnih ljubavi, koliko tu može da se izmenja partnera.

Veliki Flober se na izrazito subverzivan način bavio mitomanijom oko sentimentalne i romantične literature i njenog uticaja u svom kontroverznom romanu “Gospođa Bovari”.

Tolstoj pod punim svetlom analizira prestanak ljubavi, odnosno telesne ljubavi, strasti, zaljubljenosti u svojim romanima “Ana Karenjina” i “Rat i mir”, i onda ima tezu da je prava ljubav ona hrišćanska, oličena u davanju, trpljenju i žrtvi, ostalo su potrebe i nagoni koji su prolazni.

Svi ti pisci se bave željom, ne žudnjom, žudnja je vrlo visoka kategorija, željom, a želja je sebična. I onda, u dvadesetom veku i filozofi i pisci dovode u direktnu vezu utaživanje želje sa krajnjom sebičnošću koja sama po sebi pravi nemogućnost posedovanja, žrtvovanja, davanja, odnosno svih stavki koje po sebi čine taj apsolut “prave ljubavi” koju romantičari postavljaju kao plemenit cilj, to sjedinjavanje duše i tela u nesramoti i slobodi. Odnosno, sloboda i ljubav su dve različite stvari. Ljubav prema deci i muško-ženska ljubav podrazumeva lance i okove. I to je tako. Time se ja bavim često u svojim dramama i pesmama Konkretna rečenica je, znači, sociološki uvid u istoriju ljudskih odnosa”, rekla je Milena Marković u intervjuu za Nedeljnik.

CEO INTERVJU PROČITAJTE U AKTUELNOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA SVIM KIOSCIMA

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnica.net