“Ljudi su umorni. Ne žele više da vode rat”: Drugi talas koronavirusa je stigao, a evropske zemlje moraće da nauče da žive s njim

Piše Norimicu Oniši, The New York Times International Report

0
Broj smrtnih slučajeva od koronavirusa u Francuskoj danas je oko trideset dnevno. Neuporedivo manje od onog na vrhuncu pandemije. Fotografija: Kajran Ridli/Getty Images

PARIZ – Negde na početku pandemije, predsednik Emanuel Makron rekao je Francuzima da je objavljen “rat” protiv koronavirusa. Danas je njegova poruka drugačija: “Moramo da naučimo da živimo sa ovim virusom.”

Od otvorenog sukoba do nečega što deluje kao zamrznuti konflikt, najveći deo Evrope se opredelio za koegzistenciju sa virusom, uprkos tome što broj zaraženih raste i što se sve više govori o opasnosti od drugog talasa.

Sada kada su izlapele nade da će se virus brzo istrebiti ili da će se vakcina napraviti hitrije nego što se mislilo, Evropljani su se vratili na posao i u škole. Žive normalno koliko je to moguće u jeku pandemije koja je, samo do sredine septembra, ubila više od 215.000 Evropljana.

Ovaj pristup u oštrom je kontrastu sa onim u Sjedinjenim Državama, gde su ograničenja koja bi trebalo da štite od virusa podelila građane i gde su mnogi delovi zemlje krenuli da se otvaraju bez donesenih protokola. Posledica je bila skoro jednak broj smrti u mnogo manjoj populaciji.

Evropljani primenjuju lekcije koje su naučili u prvoj fazi: neophodno je nositi maske, upražnjavati fizičku distancu; važno je testirati i pratiti kontakte; treba reagovati brzo i lokalno. Sve te mere trebalo bi da spreče novo vraćanje u karantin koji je paralizovao kontinent i doneo velike ekonomske nedaće svim državama.

“Nije moguće zaustaviti virus”, kaže Emanuel Andre, belgijski virusolog i bivši portparol kriznog štaba za borbu protiv kovida-19 u toj zemlji. “Zato je najvažnije uspostaviti ravnotežu. A nemamo mnogo alata kojima to možemo da postignemo.” Onda dodaje: “Ljudi su umorni. Ne žele više da vode rat.”

Taj vojnički jezik s početka pandemije ustupio je mesto mnogo odmerenijim stavovima.

Roberto Speranca, italijanski ministar zdravlja, rekao je da se trenutno nalazimo u fazi “življenja sa virusom”. U intervjuu za dnevni list “La Stampa”, on je naveo da je Italija sada mnogo bolje opremljena da se izbori sa novim talasom infekcije, i da “sigurno neće biti novog karantina”.

Broj novozaraženih naglo je skočio, posebno u Francuskoj, Španiji i Velikoj Britaniji. U Francuskoj je bilo i više od 10.000 slučajeva samo jednog dana. Ovaj skok nije toliko iznenađujući, jer se i testira mnogo više – sada i milion nedeljno – desetostruko u odnosu na proletos. Broj smrtnih slučajeva, od oko trideset dnevno, takođe je samo mali procenat onoga što je zemlja doživela u martu i aprilu, kada je bilo i hiljadu smrti dnevno.

Jedan od razloga je što su zaraženi sada uglavnom mlađi ljudi, ali i zato što su lekari naučili da se bolje bore protiv kovida-19, kaže Vilijam Dab, epidemiolog i bivši direktor nacionalne zdravstvene službe Francuske. I u Nemačkoj najveći broj novozaraženih čine mlađi ljudi.

Iako se u Nemačkoj testira više od milion ljudi nedeljno, otvorena je i debata o tome da li stopa infekcije uopšte svedoči o razvoju pandemije. Početkom septembra, svega pet odsto potvrđenih slučajeva završavalo je u bolnicama. Tokom vrhunca pandemije u aprilu, čak 22 odsto je iziskivalo medicinsku negu.

Hendrik Štrek, načelnik odeljenja virusologije u jednoj bolnici u Bonu, upozorava da pandemija ne sme da se meri samo brojem zaraženih, već brojem preminulih i onih u bolnicama.

“Došli smo do faze kada broj novozaraženih uopšte nije više toliko važan”, navodi on.

Evropske zemlje uglavnom nisu bile spremne za dolazak koronavirusa. Nedostajale su im maske i druga oprema. Čak i države koje nisu kuburile sa takvim stvarima, poput Nemačke, imale su veći broj smrti od, primera radi, azijskih zemalja koje su se nalazile nadomak izvora zaraze. One su reagovale brže.

Zatvaranje je pomoglo da se pandemija stavi pod kontrolu. No stopa infekcije počela je da raste tokom leta, kada su se zemlje otvorile i kada su ljudi, a posebno mlađi, ponovo počeli da se druže i da zanemaruju preporuke. Evropljani su se u septembru vratili na posao i u škole, što je omogućilo virusu da ponovo počne da se širi.

“Sada se pred vladama nalazi izazov da nađu pravu ravnotežu između oživljavanja privrede i zdravstvene zaštite”, kaže Dab. “One žele da kažu ljudima da je u redu vratiti se na posao, ali u isto vreme im treba staviti do znanja da moraju i dalje da se paze.”

Maske su sada široko dostupne diljem Evrope, a vlade različitih država slažu se da su one neophodne. Pokrivanje usta i nosa postalo je deo evropskog života. Mnogi Evropljani ranije su sumnjičavo gledali azijske turiste kako nose maske. Na tom kontinentu takva praksa postojala je odavno.

Sada, umesto da se okrenu nacionalnom karantinu koji ni tada nije uvažavao regionalne razlike, vlasti – uključujući i one u centralizovanim zemljama kao što je Francuska – počinju da brže odgovaraju na lokalna žarišta.

Zvaničnici francuskog grada Bordoa u septembru su saopštili da će zabraniti sva okupljanja više od deset ljudi, ograničiti posete staračkim domovima i stajanje u kafićima. U Nemačkoj je krenula škola, sa obaveznim časovima fizičkog, ali nadležni kažu da će brojne manifestacije, poput božićnih marketa, biti otkazane. Na utakmicama u Bundesligi ograničen je broj gledalaca. I Velika Britanija, koja takođe beleži veliki porast zaraženih, u prethodnim nedeljama donela je nove propise, po kojima se zemlja na staro neće vratiti sigurno do naredne godine. Ni Belgijanci ne smeju da se okupljaju u grupama većim od šest osoba.

Na vrhuncu pandemije, Francuskoj – i ne samo njoj – nedostajala je oprema za testiranje. Mnogi oboleli su preminuli a da nisu bili ni testirani. Danas postoji drugi problem: teže je obraditi toliki broj testova.

Stručnjaci kažu da Francuzi moraju i da unaprede praćenje kontakata. Na kraju dvomesečnog karantina u maju, Francuska je uvela manuelni sistem praćenja inficiranih ljudi i njihovih kontakata. Ali on nije doneo velike rezultate.

Na početku pandemije, mnogi u Francuskoj oštro su kritikovali vladu i njene poteze. No istraživanja javnog mnjenja sada pokazuju da većina veruje da su vlasti u stanju da se izbore sa potencijalnim drugim talasom zaraze.

Žerom Karijer, policajac iz Meca, kaže da je dobar znak što većina ljudi bez pogovora nosi maske.

“Na početku, kao i svi Francuzi, bili smo šokirani i zabrinuti”, kaže Karijer (55), koji je izgubio dva starija člana porodice. “A onda smo se navikli i vratili se normalnom životu.”

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika broj 456

Svi čitaoci dobijaju i knjigu o Paji Vuisiću

Naslovna strana poklon knjige