“Ljudi bi trebalo da potpišu da ne žele da budu vakcinisani i da onda snose posledice toga. Ovo je grozno što govorim, ali u nekim stvarima mi pogrešno shvatamo demokratiju…”: Mirjana Karanović u Nedeljniku

0
Fotografija: Igor Pavićević

Poslednja dva intervjua sa Mirjanom Karanović pratila je neka vrsta ulične gužve. Prošli put smo razgovarali na nekoliko sati otkako je trebalo da se obrati građanima na protestu, a ovaj intervju smo vodili u danu kada je u Beograd stizala kolona automobila ljudi iz susednih zemalja koji su došli da se vakcinišu.

Pričali smo i o obe te gužve, a sam povod za naš susret bila je televizijska serija “Porodica” u kojoj je maestralno odigrala Mirjanu Marković.

Dok sad pričamo, u Beograd se sliva kolona ljudi iz susednih zemalja koji su došli u naš grad da se vakcinišu. Vi ste se fotografisali prilikom vakcinacije pre nekoliko nedelja. Da li vas iznenađuje ovoliko snažan antivakserski pokret u Srbiji? Da ima više vakcina od ljudi koji bi se vakcinisali? Čak se nije proslavilo ni pre neki dan sa vakcinacijom studenata?

Ljudi bi trebalo da potpišu da ne žele da budu vakcinisani i da onda snose posledice toga. Ovo je grozno što govorim ali meni je nejasno zašto neko ne želi da se vakciniše.

U nekim stvarima mi pogrešno shvatamo demokratiju. Kao “mogu da radim šta hoću”. Ali ne može. Sećam se kada sam sa svojim studentima razgovarala na temu slobode. Bili su odgovori tipa: sloboda je da mogu da radim šta hoću. Ali da li ti svojim ponašanjem ugrožavaš druge ljude? Tu neko mora da stane i objasni zašto nešto mora a zašto nešto ne mora i u čemu je tvoja sloboda.

Zato mislim da mi još ne znamo kako da se nosimo s tim. Ne samo sa vakcinom nego sa mnogim drugim stvarima. Sa apsolutnom moći ide i apsolutna odgovornost. Roditelji imaju apsolutnu moć u odnosu na svoje dete. Dete ih obožava jer su roditelji, ugleda se na njih i to je velika odgovornost. Nije to po principu “Šta me briga, daću ti pet hiljada pa idi ručaj sam”. A onda ono samo jede pljeskavice. Ne, moraš da odeš da kupiš i nateraš ga da jede i taj spanać iako ga ne voli, ali moraš da nađeš načina da ga ubediš da je dobro da to jede. Moraš da se pomučiš, da objasniš, da ubediš, na kraju krajeva i da uceniš da bi to dete imalo sve što mu je potrebno da bi se razvilo u zdravu osobu. Moraš tom detetu i da postaviš granice. Tako valjda i vlast mora da zna kako da “vaspita” narod prema kojem ima pre svega odgovornost, a ne moć. Jer moć je samo eventualno sredstvo da bi se brinulo o ljudima.

Ceo intervju objavljen je u aktuelnom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 1. aprila.

Nedeljnik je, uz pomoć neposrednih aktera događaja i njihovih zapisanih svedočenja, te autora aktuelne serije, istraživao šta je prelomilo da Srbija tih dana ne utone u građanski sukob, šta se dešavalo u danima pre tog 30. marta i nakon njega. Zašto je Milošević u stvari uhapšen i kako je prelomljeno da završi u Hagu…

***

Sećanje Slavice Đukić Dejanović: Milošević nije hteo da se ubije / INTERVJU Uliks Fehmiu: Zašto je stradao Đinđić? / VELIKI INTERVJU Mirjane Karanović o Miri Marković i Slobodanu Miloševiću, devedesetim, politici, vakcinaciji, slučajevima Aleksić i Lečić…

IMA TA STRAŠNA REČENICA KADA SU MIRA I SLOBA SAMI U SOBI I ONA KAŽE: “KAKO NAM JE BILO LEPO TE 1991, 1992. GODINE.”