Konačni rezultati: “Pobednik prevremenih izbora na Kosovu Samoopredeljenje sa 49,95 odsto glasova i 56 poslanika…”

0
Profimedia

(Beta) – Centralna izborna komisija (CIK) Kosova objavila je da je na osnovu konačnih rezultata pobednik prevremenih parlamentarnih izbora na Kosovu, održanih 14. februara, Pokret Samoopredeljenje sa 49,95 odsto glasova, odnosno sa 58 poslaničkih mandata.

Na drugom mestu je Demokratska partija Kosova (DPK) sa 16,9 odsto glasova, odnosno sa 19 poslaničkih mandata.

Na trećem mestu je Demokratski savez Kosova (DSK) sa 12,64 odsto glasova, odnosno sa 15 poslaničkih mandata, dok je na četvrtom mestu Alijansa za budućnost Kosova (ABK) sa 7,078 odsto ili osam poslanička mandata.

Na petom mestu je Srpska lista sa 5,06 odsto glasova i deset garantovanih poslaničkih mandata.

Socijaldemokratska inicijativa Kosova (SDIK) je osvojila 2,5 odsto glasova i nije prešla izborni prag tako da ostaje van parlamenta.

CIK je objavio da su, pored Srpske liste koja ima 10 mandata, osvojile mandate i sledeće stranke manjina – po dva mandata Turska demokratska partija Kosova i Romska inicijativa, po jedan su osvojili Koalicija Vakat, Ujedinjena zajednica Adrijana Hodžić i Nova demokratska stranka, Jedinstvena goranska partija, Nova demokratska inicijativa Kosova i Aškalijska stranka za integraciju.

Nakon objavljivanja konačnih rezultata nezadovoljne stranke i pojedinci u roku od 24 sata imaju pravo žalbe Izbornom panelu za žalbe i predstavke (IPŽP), koji u roku od 72 sata treba da odlučuje o žalbama.

Ukoliko ima nezadovoljnih i odlukama IPŽP oni imaju rok od 24 sata da se žale Vrhovnom sudu privremenih institucija u Prištini, koji takođe ima rok od 72 sata da odluči o žalbama. Odluka Vrhovnog suda je konačna.

CIK je dužan da postupi po odlukama Vrhovnog suda i IPŽP.

Posle toga CIK potvrđuje – sertifikuje konačne rezultate koje šalje predsedniku privremenih instutucija u Prištini, u ovom slučaju v.d. predsednika Vjosi Osmani.

Od tog trenutka počinje da teće ustavni i zakonski rok od 30 dana do kada treba da se konstituiše Skupština. Ona je konstituisana kada budu izabrani predsednik i potpredsednici stranka.

Konstitutivnu sednicu zakazuje v.d. predsednika ili na svoju inicijativu grupa poslanika.

Nakon izbora predsednika Skupštine on preuzima dužnost v.d. predsednika i posle konslutacija sa parlamentarnim strankama određuje mandatara za sastav vlade.

Mandatar ima rok od 15 dana da Skupštini predstavi program i sastav Vlade. Za izbor vlade je neophodan 61 glas.

Nakon izbora Vlade počinje proces izbora predsednika.

V.d. predsednika ima mandat najkasnije do 5. maja ove godine, kada se navršava šest meseci od preuzimanja dužnosti v.d. predsednika.

Za izbor predsednika neophodno je da na sednici budu prisutni najmanje 80 poslanika. U prva dva kruga predsednik je izabran ako ga njega glasaju 80 poslanika, dok je u trećem glasanju potreban 61 glas uz uslov da je sednici prisutno 80 poslanika.

Mandat predsednika je pet godina.

d