Kon: “Svaka peta osoba u Srbiji imala koronu, sad smo na trećini puta ka kolektivnom imunitetu”

0
Foto: Nedeljnik

Da bi dočekali kraj epidemije potrebno je da barem 60 odsto stanovnika bude imuno na korona virus, a potrebni imunitet, odnosno antitela, možemo da steknemo prirodnim putem ili da se zaštitimo uz pomoć vakcine.

U našoj zemlji sprovodi se istraživanje vezano upravo za antitela stečena prirodnim putem, a o tome je govorio i epidemiolog dr Predrag Kon.

“Mi imamo studiju koja je urađena, čekamo da bude i zvanično objavljena. Imunitet ima oko 20 odsto građana, imaju antitela i to znači da su bili u kontaktu sa virusom. Prirodno razrešenje svake pandemije je preko 60 odsto onih koji imaju imunitet, to je ili zaražavanje ili imunizacija. Vakcinom ćemo da povećamo vakciono imunitet, a imamo i ovaj prirodni”, dodao je dr Kon, prenosi Blic.

Dakle, da bi stekli kolektivni imunitet potrebno je da 60 odsto populacije ima antitela, a prema rečima dr Kona sada smo na trećini tog puta.

“Istraživanje je radio Insitut za epidemiologiju INEP, ovo su preliminarni rezultati koje sam čuo na Kriznom štabu, nešto iznad 20 odsto. Ja sam očekivao možda i manje. Vojvodina je imala preliminarne od 14,6 odsto. Ovih 20 odsto nije ni malo, ali nije ni dovoljno”, dodao je Kon.

Ipak, kako je bilo slučajeva i ponovnog zaražavanja korona virusom pitanje je koliko dugo ustvari antitela opstaju i štite organizam.

Naši istraživači u Institutu za primenu nuklearne energije (INEP) u Beogradu utvrdili su da nakon preležane infekcije kovid-19, antitela mogu da se zadrže u organizmu od šest meseci pa čak do godinu dana.

Rezultati naših istraživanja poklapaju sa onima iz inostranstva, što pobija poslednju tezu da antitela traju tri meseca.

Kako je nedavno objasnila dr Marija Gnjatović, istraživač u INEP-u, podaci do kojih su došli naši istraživači pokazuju da se antitela ne zadržavaju kratko, kako se verovalo u početku, kada je počela pandemija virusa korona.

“Istraživanja su pokazala da antitela ostaju kod pacijenata koje pratimo od marta, što znači da ne dolazi do drastičnog pada vrednosti, te se na osnovu toga može pretpostaviti da se antitela mogu zadržati i do godinu dana. Ali, sve više je i istraživanja koja dolaze iz inostranstva koja potvrđuju isto to. Od početka kada je pandemija krenula, stalno se govorilo o tome da antitela brzo nestaju, govorilo se o tom padu nakon tri meseca, međutim, desilo se ono što sam ja i pretpostavila, a to je da su tada korišćeni nepouzdani testovi, tako da na osnovu novih podataka mi imamo informaciju da definitivno antitela ostaju od šest meseci pa i duže”, objasnila je dr Gnjatović.

PRETPLATI SE NA NEDELJNIK

AKCIJA: Dvogodišnja pretplata na štampano izdanje.

din.26.000 11.999

Šestomesečna pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.

din. 6.058 3.999

Jednogodišnja pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.

din. 12.116 7.500