Koliko će zima zaista biti loša zbog koronavirusa

0
Foto Profimedia

Zima stiže i tradicionalno je vreme za “žurku” zbog prehlade i gripa. Ovo je povećalo strah od koronavirusa zbog smene godišnjih doba, što može dovesti do drugog talasa bolesti, većeg od prvog. Međutim, predviđanje kako će izgledati zima sa koronavirusom složeno je i vlada nesigurnost.

Koliko će zima na severnoj hemisferi biti loša ne zavisi samo od koronavirusa, već i od našeg sopstvenog ponašanja i uspeha ili neuspeha vladine politike. Postoji i relativno novo polje nauke koje pokazuje da jedna virusna infekcija potencijalno može blokirati drugu, sa još nepoznatim posledicama na koronavirus, piše BBC.

Da li će se koronavirus zimi širiti više?

Ovo je veliko pitanje, ali nauka naginje ka potvrdnom odgovoru. To se u velikoj meri temelji na onome što znamo o drugim virusima. Postoje četiri druge vrste koronavirusa, koje izazivaju simptome prehlade. Svaki se zimi lakše širi. Grip, rinovirusi koji takođe uzrokuju prehladu i respiratorni sincicijski virus (RSV) imaju slično ponašanje. “To može biti sezonsko, zasnovano na drugim virusima koji imaju vrhunac zimi”, rekla je dr Rejčel Lov sa Londonske škole higijene i tropske medicine za BBC. Ona je dodala: “Ali mehanizmi se slabo razumeju, da li su to meteorološki uslovi ili ljudsko ponašanje?” Svi virusi bolje prežive van tela kada je hladno. Britanska naučno savetodavna grupa za vanredne situacije (Sage) kaže da je temperatura od 4C posebno pogodno mesto za koronavirus. Takođe je zimi manje UV zraka, koje inaktivira virus, od sunca. Okupljamo se u zatvorenom prostoru nakon što se promeni vreme, a pivo i roštilj u bašti su manje privlačni. Prozore zatvaramo i tako da je malo ventilacije. Sve ovo može pomoći širenju koronavirusa. Izveštaj Akademije medicinskih nauka procenjuje da bi u Velikoj Britaniji ove zime moglo biti oko 251.000 smrtnih slučajeva 251.000, po najgorem scenariju.

“Mislim da su ljudi s razlogom i opravdano zabrinuti”, rekla je za BBC prof. Vendi Barkli sa Imperial College London. Dodala je: “Sasvim je moguće da će doći do drugog talasa, jasno je da nismo postigli ništa poput kolektivnog imuniteta, a zima je očigledno vreme kada biste očekivali da će drugi talas dobro uspeti. “Trenutno je to ogromna nepoznanica. Mislim da bi stvari mogle biti loše, da.” Procenjuje se da je do sada samo oko 5% ljudi u Velikoj Britaniji bilo zaraženo koronavirusom – ili drugim rečima, oko 95% uopšte nema imunitet. SAD su pokazale da slučajevi mogu porasti ako kontrola virusa propadne.

Da li će drugi zimski virusi poput gripa biti problem?

Veliki strah je da ćemo biti pogođeni dvostrukom neprijatnošću od zaista loše sezone gripa i drugog talasa koronavirusa. Međutim, nije jasno koliko se uobičajenih pravila primenjuje. Masivna transformacija društva i način na koji se ponašamo – od češćeg pranja ruku, prekrivanja lica, socijalne distance i rada od kuće – do zaustavljanja širenja koronavirusa, izgleda da je imalo uticaja i na druge viruse. Zatvaranje u Hong Kongu izgleda da suzbija sezonu gripa tamo, a Australija, gde je trenutno zima, ili ima skoro nepostojeću sezonu gripa ili on stiže neobično kasno.

Slična slika o gripu i drugim zimskim boljkama pojavljuje se i u drugim zemljama na južnoj hemisferi, uključujući Čile i Južnu Afriku. Međutim, opasno je pretpostaviti da će se isto dogoditi tokom zime na severnoj hemisferi. Karantini, zatvaranje škola i ograničavanje letova tokom sezone gripa imalo bi uticaja. Ali sada se neke zemlje na severnoj hemisferi otvaraju. “Moguće je da je socijalna distanca smanjila količinu gripa koja je okolo i to bi bilo sjajno, ali mislim da se na to ne bismo mogli osloniti”, kaže profesorka Barkli.

Ako postoje visoki nivoi ostalih zimskih okidača koji izazivaju kašalj i temperatiru, poput koronavirusa, tada će se morati testirati daleko više ljudi. Prof Džuljan Hiskok sa Univerziteta u Liverpulu rekao je za BBC: “Mislim da bi trebalo da budemo spremni za drugi talas, a ne za odustajanje u smislu našeg društvenog distanciranja i higijene ruku, jer će doći ako to ne učinimo. “Jedan od načina na koji mislim da se moramo pripremiti su vrlo dobri dijagnostički testovi da bismo razlikovali one tri ili četiri respiratorne infekcije kod kojih su klinički simptomi u početku isti. Onda, možete odmah reći da li neko ima kovid ili ima grip.” Zbog toga Velika Britanija pokušava da proširi kapacitet testiranja na 500.000 dnevno. “Mislim da je to [zimski talas] nešto na što se apsolutno moramo pripremiti. Najveća opasnost je da ljudi postanu samozadovoljni jer su sebe zaštitili,” rekao je dr Lov.

Šta se događa kada se virusi pomešaju?

Jedan od naučno najzanimljivijih i neobjašnjivih aspekata zime je kako će novi koronavirus, zvanično nazvan Sars-CoV-2, komunicirati s drugim virusima. Respiratorni virusi pokušavaju da inficiraju ćelije u vašem nosu, grlu i plućima. To može dovesti do konkurencije.

Studije su pokazale da jedna virusna infekcija u osnovi može skinuti drugu sa puta. Na primer, velika epidemija rinovirusa možda je odložila pandemiju svinjskog gripa 2009. godine u nekim evropskim zemljama. Jedno objašnjenje je opšti imuni odgovor na jednu infekciju koji sprečava sledeću. Dr Pablo Mursia, iz centra za istraživanje virusa na Univerzitetu u Glasgovu, rekao je za BBC: “Jedan virus inficira, pokreće urođeni imuni odgovor i upalu. Ovaj početni odgovor će zaštititi od određenih virusa, u različitom vremenskom periodu.”

Koronavirus i imunitet

Ali iste studije su pokazale da se neki virusi prilično dobro slažu i istovremeno kruže. Pa, kako će se Sars-CoV-2 uklopiti u ovaj složen pejzaž? “Naši podaci pokazali su da se grip retko viđa kod mešovitih infekcija, tako da bih mislio da nećemo videti mnogo konfekcija Sars-CoV-2 i gripa”, rekao je dr Mursia. Bilo je nekoliko zabeleženih slučajeva da je neko bio zaražen sa oba- i rezultat je bio daleko gori od bilo koje infekcije kad je sama. Međutim, dr Mursia je rekao da se čini sda druge vrste koronavirusa uzrokuju infekcije istovremeno sa RSV, adenovirusima i nekim virusima parainfluence.

“Zabrinut sam za sada i za budućnost”, rekao je.