“Kod sebe bih promenio naivno verovanje da su svi dobri. Zamenio bih ga za nešto što još nisam osetio, za mržnju”: Ovako je o sebi govorio Vlasta…

0
Prinscreen/YouTube/RTS TV lica

Legendardni glumac Vlasta Velissavljević preminuo je danas od posledica koronavirusa u 95. godini.

Doajen srpskog glumišta, jedan od najvoljenijih i najdugovečnijih srpskih glumaca. Glumom je počeo da se bavi sa 14. Ostvario je oko 350 uloga na filmu pozorištu i televizijii.

Akter u legendarnoj “Bubi u uhu” i strastveni ribolovac. U svojevrsnom upitniku za Nedeljnik svojevremeno je govorio o tome šta je za njega savršena sreća, sa kojom istorijskom figurom se identifikuje, koji talnat bi voleo da poseduje i još mnogo čemu, a povodom njegovog odlaska prenosimo Vlastine odgovore.

Koja je vaša predstava o savršenoj sreći?

Kad mi neko pomene sreću uopšte, prva asocijacija mi je pozorište. Ako govorimo o trenutnoj sreći, trenutno sam srećan što sam živ.

Koji je vaš najveći strah?

Strah od rata.

S kojom istorijskom figurom se identifikujete?

Ne bih se usudio da se identifikujem sa nekim od velikana. Ako treba da se identifikujem sa nekim iz istorije, to bi bio neki poginuli vojnik prilikom oslobođenja. Ove ulice bile su ih pune.

Kojoj živoj osobi se najviše divite?

Divim se hrabrim ljudima koji u ovo vreme izdržavaju različite pritiske. I divim se pilotima. Kao kod Gorkog, oni su rođeni da lete, ne da puze.

Koja je osobina koju ne podnosite kod sebe?

Kod sebe bih promenio jedno naivno verovanje u to da su svi dobri. Zamenio bih ga za nešto što još nisam osetio, za mržnju. Da vidim šta je to u mržnji. Toliko sam toga pregurao u svom životu, ali mržnju nikad nisam uspeo da zakačim. Kad bih mogao i to da osetim, ne bi bilo loše…

Koja je vaša najveća ekstravagancija?

Eto, sada sam bio u Kini. Video sam najveće aerodrome na svetu. To je malo ekstravagantno, je l’ da? Video sam i pande, ali one su već u sferi ljubavi. Ipak, one imaju jednu divnu ekstravaganciju – lenje su. Umeju da uživaju.

Koje je vaše omiljeno putovanje?

Volim da idem u Nemačku. Čak se i vremena iz nemačkog logora sećam kroz lepe stvari koje sam primećivao, kroz neke dobre ljude… Na primer, kroz jednog nemačkog majstora koji mi je krišom doneo sendviče. U tim teškim situacijama, valjda ljudi traže dobro. 

Koju osobinu ličnosti smatrate najprecenjenijom?

Bolesnu ambiciju i agresivnu borbu za ideale.

U kojim prilikama lažete?

Mislim da je ceo moj dosadašnji život, ne laž, ali opsena. Sve je pomalo nestvarno, i srećan sam što je tako. Nisam za istinu po svaku cenu. Da sam živeo u istini, ko zna na šta bih ispao.

Šta ne volite u svom fizičkom izgledu?

Svi Velisavljevići, po mojoj muškoj liniji, ćelavi su. I lepi.

Koje reči ili rečenice prečesto koristite?

Nemojte, molim vas.

Koje je vaše najveće kajanje?

Mislim da nisam dostigao vrednost mog oca. Uvek sam tome težio, možda zato što mi je on bio i otac i majka.

Ko je ljubav vašeg života?

Šta bi to moglo da bude? Ne znam.

Gde ste i kada bili najsrećniji?

Uvek u pozorištu.

Koji talenat biste voleli da imate?

Probao sam svašta. Voleo bih da sam bio talentovaniji za kopanje ili za riljanje. To bi bilo od koristi.

Kako se trenutno osećate?

Zadovoljno. Bio sam na lekarskom pregledu. Oni sada imaju neke mašine – sve sam video kako mi izgleda iznutra! Kažu, kao mi je 30 godina!

Šta smatrate svojim najvećim uspehom?

Poslovni – to sam u JDP-u ostao doživotni počasni član. Ako me pitate za život, švaleraciju… Tu sam dosta neuspešan.

Ako biste se posle smrti vratili na ovaj svet kao osoba ili kao predmet, šta biste bili?

Kao panda, ako može.

Koji je najdragoceniji predmet koji posedujete?

Mobilni telefon. Šta je bitnije od toga?

Šta je za vas oličenje patnje?

Živeti, a ne verovati. Ne mislim konkretno na religiju. Uopšteno, treba verovati u ljude, u život…

Kojim zanimanjem biste voleli da se bavite?

Na primer, taksista. Na poslu si u kontaktu sa raznim ljudima, razne istorije možeš da čuješ ili da učestvuješ u njima. Neki taksisti porađaju žene. Lepa profesija.

Ko su vaši uzori u životu?

Profesor Mata Milošević mi je veliki uzor. Bio je pronicljiv, i meni je na neki način pomogao.

Ko je vaš omiljeni pisac, a ko slikar?

Čika Čehov, i Šagal.

Ko je vaš omiljeni fiktivni junak?

Kauboj Ken Majnar! Sve je pobeđivao.

Gde biste voleli da živite?

Uvek ovde, u krugu dvojke.

Šta najviše mrzite?

Ništa, nisam to nikad iskusio. I kad sam igrao neke zlikovce, uvek sam ih prilagođavao, uvek sam mislio da oni imaju neki svoj problem i pravdao sam ih.

Kako biste voleli da umrete?

Zašto da umrem?

Koji je vaš moto?

Bio sam dete kad sam video natpis koji je stajao na zidu jedne fabrike hartije: “Radi i živi, i podaj drugome da živi”.