Ko sad sme s njim na basket: Mnogo razloga zašto će Nikola Jokić biti MVP ove sezone NBA lige (i samo jedan zašto neće)

Nikola Jokić je juče proslavio rođendan uz tripl-dabl protiv Klivlenda, a najlepši poklon dobio je nekoliko dana ranije - i zvanično će biti u prvoj petorci Zapadne konferencije na All star utakmici. Mnogo je povoda za priče o Jokiću, koje su uvek, velike...

0
USA TODAY Sports / ddp USA / Profimedia

Kada je pre dve godine NBA liga dodelila prvu MVP nagradu Janisu Adetokumbu, na najsvečanijoj, oskarovskoj ceremoniji moderne košarke – NBA Awards, više je ljudi u Americi u tom trenutku gledalo Below Deck Meditterranean, rijaliti šou na jahti koja plovi Sredozemnim morem. Kada su mu prošle godine dodelili drugu MVP nagradu, više je ljudi nehajno promenilo kanal nego što ih je opsovalo i ligu, i nagradu, i ko je izmisli. Postalo je nebitno. Ipak, na kraju ove sezone, stvar bi mogla da bude drugačija, i to ne samo za nas.

Nikola Jokić igra sezonu života – to je jedna od onih rečenica koje kao da su izvučene iz dosadnog govora nekog političara, koji na proslavi svake godišnjice priča isto, samo menja brojeve. Svaka sezona Nikole Jokića je sezona života i zaista se samo brojevi menjaju – sve su veći i veći.

Priča o MVP nagradi za najboljeg centra NBA lige zato više nije mala, sporedna fusnota, ili zagrada usred važnije teme, kojima smo se svi kojima je Jokić drag toliko radovali poslednjih godina. To je sada tema od Vašington posta, preko TNT studija, do Beograda, Sombora i onog terena na kom je igrao basket kao klinac.

Jedna slika kruži mrežama, a sve i da je čista izmišljotina i jeftin proizvod fotošopa, odlično govori o ovoj temi, baš u tom (domaštanom) obliku. Na toj slici je prikazan jedan navodni Fejsbuk post Nikole Jokića, kojim pita drugare ko će sa njim na basket. Objavljen je – opet navodno – 7. februara 2011. godine. Deset godina kasnije, kod nas je već počeo sedmi dan februara 2021. godine, Džoker je ubacio 50 poena u NBA ligi.

To priču o MVP nagradi pretvara iz dosadne storije o brojevima i poređenjima bez kraja, u priču o nečemu što i Murinjo prevodi na engleski – legacy.

“Mislim da je Jokić sada već savršeno svestan da je kandidat za MVP nagradu”, rekao je u razgovoru za Nedeljnik novinar Denver posta Majk Singer. “Veoma cenim njegov stav. Rekao je da neće dozvoliti da mu razmišljanje o proglašenju za najboljeg igrača lige stvori psihološki pritisak koji mu nije potreban. I zaista to uspeva da kontroliše. Umesto da se bavi time, on se fokusira samo na to kako da što efikasnije ugrozi protivnika i da uradi sve što je potrebno da Nagetsi ostvare prednost na parketu koja će im doneti pobedu. Ako ga timovi udvajaju, skuplja asistencije. Ako ne, skuplja poene. Radi sve.”

Sezona je počela užasno za Denver. Vezali su od starta nekoliko utakmica u kojima su izgledali kao tim koji je skupljen u školskom dvorištu od onih koji nisu otišli da predstavljaju školu na košarkaškom takmičenju. Jokić je u tim trenucima imao prosečan tripl-dabl, dvocifren broj poena, skokova i asistencija na svakoj utakmici. Onda je Denver počeo polako da hvata konce, da se muči samo u trećoj četvrtini, a Jokić je i dalje imao prosečan tripl-dabl, posebno inspirisan kada god se utakmica lomi. Naposletku je Denver povratio nekakvu formu igre koja liči na prošlu sezonu, a Jokić je prvo razneo Gobera u direktnom duelu sa 47 poena, a onda je ubacio i 50, postavši prvi igrač koji je to uradio uz 10 podeljenih asistencija.

Ili ako bismo sve ove reči hteli da svedemo na moderne statističke skraćenice, poput PER, WS, WS/48 i drugih opasnih šifara, Jokić je lider u najmanje sedam različitih kategorija u ligi, i to su po pravilu one koje sintetizuju ostvarenje igrača na više nivoa.

On je šesti skakač lige, peti asistent, sedmi po broju ubačenih poena, ali ubedljivo prvi po NBA indeksu korisnosti i svim “šiframa” koje prikazuju uticaj igrača na tim.

Nešto što su košarkaški statističari “ukrali” iz bejzbola, a što se beleži kao “win shares”, prikazuje koliko jedan igrač direktno utiče na pobede svog tima. Po tom parametru je prvi u ligi. Kao i po ofanzivnom rejtingu: kada je on na parketu, njegova ekipa oseća veći efekat njegovog prisustva u odnosu na sve druge ekipe i igrače u ligi.

Postoji i parametar koji se piše VORP, a čita se kao vrednost igrača na 100 poseda tima, u odnosu na vrednost koju bi doneo prosečan igrač koji bi umesto njega igrao na parketu. Najbolji u istoriji po tom parametru je Lebron Džejms, a u prvih 20 svih vremena, od aktivnih igrača su još samo Kris Pol i Kevin Durent. Da, Jokić je ove sezone i u tom parametru ubedljivo najbolji.

“Najvažnija stvar za Jokića i eventualno osvajanje MVP nagrade je da se Denver zadrži u vrhu Zapada do kraja regularne sezone. U tom će slučaju, sasvim sam siguran, Džoker biti jedan od dva ili tri favorita za nagradu”, kaže nam Singer i objašnjava da, koliko god merljivih stvari trenutno bilo dostupno u sportu i statistici, za ovu nagradu ne postoji jasan kriterijum.

To je trik kod MVP nagrade – nemoguće je precizno odrediti ono “V”, koje sreću kvari. Kako objasniti šta je “valuable” igrača i uvesti univerzalnu vrednost, kada će svako na svoj način tumačiti korisnost i način na koji neko pravi razliku. Zbog toga ni svi ovi parametri koji u sebi sadrže najsloženije statističke algoritme, a u kojima je Jokić redom prvi, nisu dovoljan dokaz.

Neko će spomenuti “stil igre”, neko “rezultate ekipe”, neko “količinu uspomena koje je neko stvorio”, ili jednostavnije – ko je svojom igrom obeležio sezonu.

Majk Singer kada priča o toj pravoj korisnosti za tim i rezultat, koja uključuje i statistiku i “lični utisak”, koji je neminovan, vidi samo dva igrača kao Jokićeve glavne konkurente ove sezone.

“Najbolji kandidati za tu nagradu pored Jokića jesu Lebron Džejms i Džoel Embid. Obojica su za svoje ekipe neverovatno važni. Lebron igra neviđenu košarku za jednog 36-godišnjaka. To nije normalno. Način na koji komanduje ekipom i kao plejmejker organizuje igru je fantastičan, a ono što radi za svoje saigrače je bez premca u današnjoj košarci. Lebron daje neizmeran doprinos tome što Lejkersi imaju jednu od najboljih odbrana u NBA ligi, a to se često zanemaruje. Ista je stvar sa Filadelfijom, ekipom koja je na četvrtom mestu u defanzivi. Embid je odbrambeni gigant, koji teroriše protivničke napadače, a vrlo je talentovan i kada ima loptu sa druge strane terena. Međutim, u jednom segmentu je Jokić možda i najbolji u ligi – to što on čini za svoje saigrače i koliko ih unapređuje, i to iz godine u godinu radi sve više, zaista je za divljenje”, objašnjava Singer.

Poslednji centar koji je osvojio MVP nagradu je Šekil O’Nil u sezoni 1999/2000, a u 20. veku, samo su četiri “četvorke” došle do nagrade – Tim Dankan, Kevin Garnet, Dirk Novicki i Janis Adetokumbo.

Zbog toga će ova trka između teških centara, zanimljivih životnih priča i talenta, direktno uticati na interesovanje publike, a ujedno predstavlja i dokaz da je uloga centra redefinisana i da ponovo postaje važna.

Gledajući poslednjih 20 sezona, moguće je izvući još nekoliko “pravilnosti”. Samo je tri puta MVP bio igrač tima koji je regularnu sezonu završio na drugom mestu u svojoj konferenciji. I još samo jednom ispod toga – kada je Rasel Vestbruk iz šestoplasirane Oklahome nagrađen za prosečni tripl-dabl u sezoni. U svim ostalim situacijama nagrađena je činjenica da je neki igrač “odvukao” svoj tim na sam vrh konferencije.

Sa ovakvim Lejkersima i ovakvim Zapadom, ne izgleda da bi Denver mogao ni do prve tri pozicije u regularnoj sezoni, što automatski Jokiću kvari šanse. Naročito kada znamo da on sigurno neće po svaku cenu juriti dva skoka više i otimati saigračima loptu iz ruku, zbog ličnog proseka i ega.

Njegov odnos prema pričama o konkurenciji i individualnom nadmetanju pokazuje koliko mu to u stvari nije važno. Pred nedavnu utakmicu sa Lejkersima na konferenciji za štampu je upitan da uporedi svoju i igru Lebrona Džejmsa.

“Sličnosti između Lebrona i mene? Atleticizam. Mislim da nam je brzina zajednička. Pored toga, pitanje je da li on može da skoči visoko poput mene… Ljudi, šalim se. Taj čovek je najbolji košarkaš u ligi i već je godinama ubedljivo najbolji u svemu što možete da zamislite u vezi sa košarkom. Možda je sličan uticaj koji nas dvojica vršimo na svoje saigrače, ali to je sve.”

Singer ističe da je Jokiću takva vrsta poređenja potpuno strana iako to nekome izgleda isfolirano i objašnjava da je čitava organizacija Nagetsa prihvatila Nikolin način razmišljanja.

Nekoliko dana pre nego što je Jokić konačno ubacio 50 poena, dogodila se zanimljiva scena. Bio je blizu da prebaci tu magičnu granicu protiv Jute, saigrači su ga u tome bodrili, samo što ga nisu na silu gurali ka košu, a onda ga je, kada je došao do broja 47, Majk Meloun izveo iz igre. Neko bi rekao da je Denver na taj način odlučio da očuva auru koju Jokić oko sebe gradi – da individualno uopšte nije važno i da čak ni Džoker nije važniji od čitavog špila zajedno. Neko bi, međutim, rekao i da Meloun i Nagetsi zanemaruju potencijalno veliko individualno postignuće koje bi Jokić mogao da ostvari.

“Mislim da Nagetsi čitaju znake koje im Jokić daje i u skladu sa tim se ponašaju”, kaže nam Singer. “Ako njemu nije stalo do pojedinačnih priznanja, mislim da neće ni Melounu, ni timu. Taj momak je potpuno drugačiji od većine drugih igrača. Siguran sam u to da Nagetsi ne bi žrtvovali uspeh tima ni za jednu pojedinačnu nagradu, ali sam još sigurniji da bi to bilo poslednje što bi i sam Jokić želeo.”

Važan faktor u ovoj kompleksnoj računici sa bezbroj nepoznatih jeste i popularnost. Najbolji centar sveta nas je prošle godine, u finalu Zapadne konferencije, podsetio na vremena kada smo svi ustajali da navijamo za neke naše protiv Lejkersa i kada nismo gubili od Argentine na prvenstvima sveta. Ponovo smo se budili, navijali i oduševljavali se, a sada su, konačno, potpuno oduševljeni i navijači u Sjedinjenim Državama.

“Jokić je bio drugi po broju glasova u All-Star glasanju kada je u pitanju Zapadna konferencija. To nešto govori. Zaostao je samo za Lebronom Džejmsom. Iz toga možemo da zaključimo da ljudi primećuju njegovu neverovatnu igru. Mislim da navijači u NBA ligi cene one igrače koji nisu tipične superzvezde. Jokić je, pritom, izuzetno duhovit i njegove konferencije su urnebesne, pa je time stekao mnogo, mnogo obožavalaca. Kolorado ga veoma ceni. U NBA ligi, mislim da bi se većina ljudi složila da je među prvih pet najvažnijih igrača čitave lige”, zaključio je Singer za Nedeljnik.

Međutim, kontekst ponekad može da poništi sve druge faktore, a on ne ide baš Jokiću naruku.

Lebron je prošle sezone sa pravom bio ljut na one koji glasaju za MVP nagradu jer je ubedljivo u toj trci poražen od Adetokumba. Moglo bi da se dogodi da ove sezone, kada sam za sebe kaže da igra najbolju košarku u životu, liga odluči da mu se delimično iskupi za prošlogodišnji fijasko. Činjenica je i da je Džoel Embid veliki projekat od mladih dana i da bi posle mnogo sezona mučenja, povreda i neozbiljnosti, MVP nagrada bila inspirativan preokret. Ipak, i na tom simboličkom terenu Jokić ima svoje konje za trku.

Njegova karijera više nije samo njegova. Malo je i naša u onoj meri u kojoj mu se divimo. Njegove sezone života su sezone svih naših života i svih onih klinaca koji vole krofne i teško im je da trče, koji vole košarku, ali niko sa njima neće na basket.

Sada imaju dokaz da možda već deset godina kasnije mogu da budu najbolji igrači NBA lige, po svim “šiframa”, brojevima, po stilu i prosečnom broju kreiranih uspomena po jednom uzdahu pod maskama.