Ko je s kim i šta potpisao, gde su bile crvene linije, ima li pobednika, šta će na sve reći Izrael i Palestina: Reakcije na sporazum Beograda i Prištine u Vašingtonu

0
Beta - AP Photo/Evan Vucci

Beograd i Priština juče su u Vašingtonu, pred predsednikom SAD Donaldom Trampom, potpisali sporazum o ekonomskoj normalizaciji. Od sinoć, ali i danas, ne prestaju da stižu brojne reakcije na potpisivanje tih dokumenata u Beloj kući.

Tramp je pozdravio “hrabrost Vučića i Hotija” i ocenio da su sporazumom “učinili svoje zemlje, Balkan i svet bezbednijim”.

Ubrzo posle potpisivanja sporazuma su usledile nedoumice u vezi sa tim ko je sa kim i šta potpisao.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je posle potpisivanja sporazuma da su Srbija i Kosovo potpisali bilateralne sporazume sa SAD o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, ali je potom specijalni Trampov izaslanik za pregovore Kosova i Srbije Ričard Grenel sinoć negirao tu izjavu.

“Potpisali su sporazum da rade zajedno, nisu potpisali sa SAD. Mi nismo potpisnik”, objasnio je Grenel na konferenciji za novinare u Vašingtonu.

Dodao je da je Tramp je potpisao u osnovi pismo kojim potvrđuje da će raditi zajedno i sprovesti sporazum.

Američki državni sekretar Majk Pompeo pohvalio je lidere Beograda i Pirštine. On je izjavio da hrabri i ka budućnosti usmereni lideri Srbije i Kosova ne donose samo ekonomski rast i radna mesta građanima, već definišu novi ton pomirenja na putu ka napretku Zapadnog Balkana.

On je dodao da SAD još jednom potvrđuju podršku tekućim pregovorima Kosova i Srbije ka sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.

“Takođe čestitamo premijeru Hotiju na monumentalnom postignuću normalizacije veza i uzajamnog priznavanja Kosova i Izraela, kao i predsedniku Vučiću na obavezivanju Srbije da otvori kancelariju privredne komore i preseli ambasadu u Jerusalim”, naveo je Pompeo.

Šef američke diplomatije je ocenio da će ti “hrabri koraci učvrstiti mir” između partnera SAD u Evropi i na Bliskom Istoku.

Međutim, ambasador Palestine u Beogradu Mohamed Nabhan ocenio je povodom izjava iz Vašingtona i Izraela o nameri Srbije da premesti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, da je to, ukoliko se desi, protivno međunarodnom pravu i rezolucijama UN koje se odnose na palestinsko pitanje.

On je naveo da je Jerusalim okupiran grad i da takva namera šteti pravu palestinskog naroda da osnuju svoju državu na svim teritorijama koje je Izrael okupirao 1967. godine, uključujući Jerusalim.

Uz to je ocenjeno da bi se time nanela šteta tradicionalnom prijateljstvu Palestine i Srbije i ne bi služilo njegovom razvoju.

Ambasador Nabhan koji važi za prijatelja Srbije i srpskog naroda, kako je navedeno, izrazio je nadu da će se prijateljska Srbija ograditi od tih izjava.

A kakva će biti reakcija Palestine i Izrael, to ćemo tek videti, ocenio je Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Srbije.

On se dotakao i “Tačke deset” koja je, kako kaže, podrazumevala obostrano priznanje, i koja je uklonjena iz finalne verzije. 

“Srbija zbog toga treba da bude zadovoljna”, rekao je Selaković.

O tome su jutros govorili i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i premijerka Ana Brnabić.

Dačić je rekao da “niko nije elaborirao šta se podrazumeva pod tim terminom “Tačka 10”, odnosno šta se priznaje i šta je predlog političkog rešenja.

“Da li se priznaje administrativna linija ili dolazi do njene korekcije, šta je sa severom Kosova i Srbima, da li se tu pravi Zajednica srpskih opština ili ‘Republika Srpska’? To je prazna floskula koja podrazumeva da neko misli da mi treba da priznamo sve ovako kako jeste. Možda nisu ozbiljno shvatili u Vašingtonu, jer da su slušali šta smo pričali, znali bi da ćemo odbiti taj predlog”, kazao je Dačić.

Ana Brnabić kaže da je “Tačka 10” srpskoj delegaciji bila crvena linija.

“Vučić je to jasno rekao. Velika zahvalnost administraciji u Vašingtonu što su nas čuli i povukli to”, rekla je ona.

Osim toga, istakla je da je za nju, kao predsednicu tehničke Vlade i kao običnu građanku, ovo istorijski sporazum.

Premijerka je rekla da značaj ovog sporazuma ne možemo shvatiti u potpunosti u ovom trenutku.

“Mnogo bolja radna mesta, mnogo više radnih mesta, mnogo bolje plate”, objasnila je ona.

Brnabićeva je rekla da da smo ovim sporazumom dobili mnogo i otvorili neka vrata za “neke buduće još bolje odnose”, pre svega sa SAD.

Kako je navela, dobar sporazum je sporazum koji je pobeda i za Beograd i za Prištinu.

Ivica Dačić je ocenio i da SAD nisu izvršile pritisak na kosovske Albance do kraja i da je posle potpisivanja sporazuma Beograda i Prištine ostao problem političkog okvira, odnosno statusa Kosova.

“Amerika nije izvršila pritisak do kraja, nismo rešili političko pitanje, trebalo je da izađu sa političkim rešenjem (kosovskog problema)”, rekao je Dačić na RTS.

Dačić je rekao da ne očekuje sličan sastanak u Vašingtonu do američkih predsedničkih izbora 3. novembra, jer bi “sledeći sporazum morao da se bavi pitanjem političkog rešenja, a za to je potrebno da postoji neka saglasnost”.

On je ocenio da potpisani sporazumi Srbije i Kosova sa SAD, odnosno “čin da Srbija bude tema o kojoj priča predsednik SAD ali ne u negativnom kontekstu”, predstavlja “istorijski događaj” koji je “od velike važnosti za Srbiju”.

“Za nas je izvanredno što je do ovoga došlo, ali će za dva meseca da budu novi pritisci. Trajno rešenje ne može da bude bez dogovora, a tog dogovora nema dok Albanci ne pristanu na kompromis”, naveo je šef srpske diplomatije.

Oštre poruke stižu iz redova opozicije.

Predsenik Narodne stranke (NS) Vuk Jeremić izjavio je da je Srbija “teško ponižena i izvrgnuta ruglu” na pregovorima u Vašingtonu, jer način na koji je tretirana i na koji su vođeni razgovori u Beloj kući nije dostojan suverene države i više je primeren domorodačkim plemenima, a potpisani sporazum nazvao je “banana dokumentom”.

“Jedini realni dobitnik ovih ‘pregovora’ je država Izrael, jer je jedina konkretna tačka sporazuma ona u kojoj se navodi uzajamno priznanje Izraela i Kosova i da će Srbija svoju ambasadu premestiti iz Tel Aviva u Jerusalim. Sporazumom može da bude zadovoljna i LGBT populacija, jer se Srbija obavezala da će se zalagati za njena prava”, rekao je Jeremić.

Stranka sobode i pravde (SSP) saopštila je da juče nije potpisan srpsko-albanski nego američko-srpski sporazum, kao deo predizborne kampanje predsednika SAD Donalda Trampa, a da će biti zapamćen po tome što je “prvi put jedan srpski zvaničnik stavio potpis na dokument u kome pored reči Kosovo ne stoji zvezdica”.

Ta partija navodi da bi zvezdice precizirale da je dokument statusno neutralan i u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244.

“Sporazum je posvećen Izraelu, zaštiti američkih ekonomskih interesa u oblasti energetike, telekomunikacija i infrastrukture, a dotiče se i odnosa Beograda i Prištine…”, navodi se između ostalog.

SSP navodi i da se pokazalo nije bilo nikakvog pritiska da se Kosovo prizna, s obzirom na to oda u sporazumu piše da se na pitanje statusa uvodi moratorijum od godinu dana.

“Iz toga logično sledi da posle isteka tog roka počinju statusni razgovori. Kosovo je dobilo priznanje svoje nezavisnosti od strane Izraela dok je Srbija, valjda zbog zahvalnosti Izraelu na tome što su priznali Kosovo, preuzela obavezu da premesti ambasadu u Jerusalim. Takva odluka može od Srbije napraviti metu za delovanje muslimanskih terorista”, ocenjuje se u saopštenju.

SSP navodi da sporazum ima i dobre strane, ali dodaje da su u pitanju “delovi koji su preuzeti iz Deklaracije o pomirenju dva naroda Stranke slobode i pravde”, koji se tiču prihvatanja diploma i obaveze neometanja slobodne trgovine.

Predsednik Demokratske stranke Srbije ocenio je da napredak u rešavanju ekonomskih pitanja Beograda i Prištine “samo načelno može da se pozdravi” zato što on ne mora nužno da bude u interesu Srbije.

Govoreći o sporazumu koji je juče potpisan u Vašingtonu, Jovanović je u pisanoj izjavi naveo da će to zavisiti od toga da li  se njime ojačava ili slabi pozicija zemlje u rešavanju “suštinski važnih političkih pitanja”.

“Ovakvim potezima se dodatno delegitimiše uloga UN, čija administracija i dalje funkcioniše u južnoj srpskoj pokrajini i na čijoj ulozi Srbija mora neprestano da insistira, a kontinuirano legitimišu prištinske secesionističke vlasti. U tom kontekstu, sporazum potpisan u Vašingtonu ne može da se oceni kao povoljan”, ocenio je Jovanović.

Sporazum potpisan juče u Vašingtonu predviđa zajedničke infrastrukturne projekte, pristupanje Kosova mini-Šengenu, izvođenje studije o izvodljivosti podele energetskih resursa jezera Gazivode, diverzifikaciju snabdevanja obe strane energijom.

Priština se obavezala da neće tražiti prijem u članstvo međunarodnih organizacija u narednih godinu dana, a Beograd da neće lobirati za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.

Srbija se sporazumom obavezala da prebaci ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim do 1. jula 2021. godine, a Kosovo na medjusobno priznanje sa Izraelom.