Ko je najveći sportista u istoriji Novog Sada? “Odustao je od svog profesorskog zvanja da bi bio profesor fudbala” – Veliko istraživanje Nedeljnika

0
Credit line: MARKA / Alamy / Alamy / Profimedia

Nedeljnik je analizirao iz kojih su mesta najbolji srpski sportisti svih vremena i još detaljnije, ko su najbolji sportisti u svakom pojedinačnom gradu u Srbiji…  Metodologija nije jednostavna, premda su u analizu uključeni sportisti koji su bili aktivni u rasponu od osam decenija, ljudi koji su se takmičili u najrazličitijim sportskim disciplinama, sportisti različitog pola. Zato smo sigurno (nehotice) nekog izostavili. A još sigurnije nekog i naljutili. Ipak, ovakvi tekstovi i služe da naučimo nešto o sebi i svojoj zemlji i izvučemo zaključke o tome gde bi u budućnosti bilo dobro tražiti beka šutera, srednjeg blokera, pivotmena, ili stipl čejs trkača.

U određivanju pripadnosti sportiste nekom gradu nismo ulazili u pitanje genetike i porekla, osnovni faktor je bio mesto rođenja. U pojedinim slučajevima bi odrastanje i mesto gde se neko formirao bili prioritet u odnosu na ono što piše u ličnoj karti. A nekada bi, kao u slučaju Rajka Mitića – koji je rođen u Beloj Palanci, a odrastao u Beogradu – upravo to što piše u ličnoj karti bilo “iskorišćeno” da se ovaj gradić “stavi na mapu”. A i kako bismo malo “rasteretili” glavni grad.

Zaostavština i popularnost – prepisano iz brojnih analiza najvećih svetskih medija – predstavljaju možda i najvažniju varijablu ove analize jer deo memorije ljudi ne ostaju (samo) medalje već količina i intenzitet sećanja koje je sportista za sobom ostavio, a to neretko nije povezano sa rezultatom.

Neka rasprava počne…

NOVI SAD

Srazmerno broju stanovnika u Novom Sadu je manje olimpijskih medalja i drugih svetskih odličja i sportskih priznanja nego u Beogradu, ali je ponos zbog onih koji su uspeli veći. O njima se češće govori i uz veće divljenje jer, objasniće Novosađani, put ka zvezdama je iz Novog Sada duži nego iz glavnog grada Srbije i to ne samo za tih osamdesetak kilometara.

Najbolji sportista: Vujadin Boškov

On je kao sinonim za ono dobro što Srpska Atina ima. “Iako je morao da odustane od svog zvanja i nije bio profesor geografije i istorije, bio je profesor fudbala”, kaže za njega El Pais. Čovek koji je veoma uspešno vodio Real Madrid, a u Italiji stekao status fudbalskog božanstva, svojim je maksimama obogatio istoriju fudbala. Od “fudbal je fudbal i neizvestan je jer svaka utakmica počinje od nula-nula”, do “više volim da izgubim jednom 9:0, nego devet puta 1:0”. 

Prva pratilja: Monika Seleš

Da je ostala da igra pod ovom zastavom, kakav god na njoj bio raspored plave, bele i crvene, njoj bi se drugi ređali u pratnju. “Ona je rođena da pobeđuje nepobeđeno, ona je rođena da ostvari san jugoslovenskog tenisa”, napisao je ovde već citirani pesnik, koji joj je pored svoje kuće napravio teniski teren.

Zaslužuju da budu pomenuti: Svi zlatni odbojkaši iz Sidneja (Batez, Boškan, Mijić, Gerić), zlatni vaterpolisti (Rađen, braća Pijetlović, Ćuk), Aleksandra Ivošev…

Ceo tekst i veliko istraživanje Nedeljnika o tome ko su najbolji sportisti svih vremena u Srbiji i iz kojih gradova dolaze, pročitajte u novom broju Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 25. marta