Katarina Zakić: Kontinuirani nastupi na Međunarodnom sajmu uvoza doprinose plasmanu srpskih proizvoda na kinesko tržište

0
Foto: Printscreen

Uoči otvaranja Trećeg međunarodnog sajma uvoza u Šangaju, naučna saradnica Instituta za međunarodnu politiku i privredu, prof. dr Katarina Zakić je dala intervju Kineskoj medijskoj grupi.

Kineska medijska grupa (KMR): Treći međunarodni sajam uvoza počinje 4. novembra u Šangaju. Prema spisku koji sam dobio, na ovogodišnjem sajmu učestvuje 12 kompanija iz Srbije. U kakvoj meri je epidemija uticala na učešće? Šta će proizvođači iz Srbije konkretno predstaviti na sajmu?

Katarina Zakić: Ove godine, Srbija po treći put učestvuje na ovom sajmu, i za predstavljanje srpskih proizvoda zadužena je Privredna komora Srbije. Srbija je imala posebno uspešan nastup prošle godine na ovom sajmu, a po rečima nekadašnjeg ministra trgovine Rasima Ljajića, upravo je ovaj sajam bio jedan od razloga povećanog srpskog izvoza u Kinu. Ove godine izlaže manji broj proizvođača i to samo iz oblasti agrarne industrije. Nema sumnje da situacija sa korona virusom nije ovako neizvesna, da bi mnogo veći broj srpskih proizvođača predstavio svoje proizvode u Kini. Nažalost, pandemija je i na ovo uticala, ali je bez obzira na to značajno da Srbija održi svoj kontinuitet na sajmu i da kineske kompanije i potrošači i dalje imaju mogućnost da se bolje upoznaju sa našim proizvodima. Bez kontinuiteta i stalne promocije, teško je doći do novih tržišta, a pogotovo do kineskog, koje je inače jedno od najkompetetivnijih tržišta na svetu.

Kineski predsednik Si Điping je na svečanoj ceremoniji otvaranja ovog sajma, izjavio da će Kina putem povećanog uvoza stimulisati oporavak svetske trgovine čije je obim smanjen usled pandemije, i nadamo se da će i srpski proizvodi biti među onima koji će stići put Kine. S obzirom na to, da Srbija nije u mogućnosti da isporučuje velike količine proizvoda, ide se na plasiranje onih koji se ističu svojim kvalitetom i specifičnošću. Nadamo se da će određeni broj srpskih proizvoda dobiti i smanjenje carina, jer upravo one utiču na to da određeni broj proizvoda, poput vina recimo, ne može da stigne do kineskog tržišta.

KMR: Koliko je epidemija uticala na obim trgovinske razmene između Kine i Srbije? Da li su neke mere preduzete da bi se nekako ublažili uticaji i nadoknadili gubici?

Katarina Zakić: Prošle godine Srbija je značajno povećala svoj izvoz na kinesko tržište i to je bio dobar uvod za ovu godinu. No, usled pojave pandemije, mnoge stvari su se promenile. U ovom trenutku nemamo dostupne podatke o spoljnotrgovinskoj razmeni između Srbije i Kine, ali verovatno je da je ona pratila trendove u svetu, a to su nagli pad uvoza i izvoza. Da podsetimo, da je na globalnom nivou, drugi kvartal 2020. godine po obimu trgovine bio najslabiji od kada se on zvanično na svetskom nivou meri. Dakle, nema sumnje da je verovatno došlo do pada i u srpsko-kineskoj razmeni, ali moramo sačekati zvanične podatke naredne godine, da bi smo mogli da budemo precizniji. Ono što se jasno vidi, jeste, da se Srbija tokom prvog i drugog talasa korona virusa, značajno oslanjala na Kinu u nabavljanju medicinske opreme, i verujem da je u tom smislu bio značajno povećan kineski uvoz. Takođe, bilo je problema tokom marta i aprila sa uvozom sirovina iz Kine za prerađivačku industriju, ali se to kasnije stabilizovalo, i nije značajno ugrozilo srpsku proizvodnju.

Srbija nije pošteđena negativnih ekonomskih posledica izazvane izbijanjem pandemije, ali su i u našoj zemlji, kao većini ostalih aktivno primenjivane mere fiskalne i razvojne politike, koje za sada daju rezultate. Ovo će biti duga borba, i neophodno je da se po fazama primenjuju različite mere ekonomske politike, kako bi se ublažile negativne posledice.

KMR: Kada danas govorimo o bilateralnim odnosima dve zemlje, Pojas i put je svakako neizbežna tema. Kao noviji rezultat saradnje Pojasa i puta, industrijski park u Beogradu pre par meseci je organizovao promociju, na kojoj su učestvovale premijerka Brnabić i ambasadorka Kine Čen Bo. Prema Vašem mišljenju, kakvu ulogu ima saradnja u okviru Pojasa i puta u proširenju ekonomske i trgovinske saradnje između naše dve zemlje?

Katarina Zakić: Broj zajedničkih kinesko-srpskih projekata u svim oblastima privrede raste. Svakako da je Inicijativa Pojas i put pozitivno uticala na razvoj saradnje, i o tome svedoče sledeći podaci. Dakle, pre početka same inicijative, imali smo samo dva zajednička projekta – izgradnju mosta Mihajlo Pupin i prvu fazu modernizacije termoelektrane Kostolac. Danas imamo pored velikog broja infrastrukturnih projekata (izgradnja dve deonice pruge Beograd – Budimpešta, izgradnja više deonica autoputa na koridoru XI, te rekonstrukcija Bloka B u termoelektrani Kostolac), i dva značajna kineska ulaganja u srpske kompanije. U pitanju su Zijin Mining u Boru (rudnik bakra) i Hesteel Smederevo (čeličana). Nažalost, zbog početka pandemije malo je odložena izgradnja fabrike guma Shandong Linglong u Zrenjaninu, ali se nadamo da kada se situacija smiri, da će nastaviti sa ovim projektom. Od skorašnjih projekata, najnoviji je dogovoren početkom 2020. godine, kada je grad Beograd potpisao ugovor sa kineskom stranom o izgradnji toplodalekovoda između toplane na Novom Beogradu i termoelektrane u Obrenovcu. Pored toga, Srbija pregovara oko većeg broja projekata u oblasti infrastrukture i energetike sa kineskom stranom, ali je još uvek rano da pričamo o tim njima.

Što se tiče trgovine, kao što sam rekla, prošla 2019. godina je bila najbolja do sada za srpski izvoz u Kinu, i on je više nego dupliran. Taj podatak je ohrabrujući, ali svakako se mora raditi na tome da se naš izvoz poveća. Kina je najveći izvoznik u Srbiji, i sa njom imamo najveći trgovinski deficit, te je upravo zbog toga značajan sajam u Šangaju, kako bi se iskoristila još jedna prilika da se srpski proizvodi predstave Kine i da se poveća srpski izvoz.

Mislim da je Inicijativa Pojas i put, ali pre svega i kooperacioni mehanizam 17+1, osnažila saradnju Srbije i Kine, te dovela do stvaranja novih mogućnosti i prilika za saradnju u svim oblastima savremenog života. Iako su ove dve zemlje decenijama imale dobre diplomatske odnose, i potpisale Ugovor o strateškom partnerstvu 2009. godine, saradnja unutar Pojasa i puta je dovela do još značajnijeg unapređenja savremenih odnosa.