Kako su naučnici vodili bitku za vakcinu protiv korone: Čudo medicine – od otkrića strukture virusa do početka vakcinacije

0
Mila Drumeva / Alamy / Alamy / Profimedia

U ranim popodnevnim časovima, 3. januara 2020. godine, Kliničkom centru za javno zdravlje Šangaja dostavljena je malena metalna kutija, adresirana na ime stručnjaka za viruse, profesora dr Zanga Jongžena.

Unutra su, upakovani u led, raspoređeni brisevi pacijenata koji su bolovali od nove, često i smrtonosne, respiratorne bolesti koja se širi u Vuhanu. Vlasti su tražile odgovore, javnost je bila zabrinuta, svet je počeo da se interesuje o situaciji u Kini i svi su želeli informacije.

Dr Jongžen i njegove kolege upustile su se u posao. Narednih 48 sati, gotovo neprekidno, oni su sekvencirali virus na specijalnim mašinama, kako bi razotkrili RNK – genetske gradivne blokove – virusa za koji su verovali da je uzrok epidemije.

Dekodiranje 28.000 „slova“ RNK – nalik DNK kod čoveka – pružilo bi precizne podatke o prirodi i ponašanju novog virusa.

A onda, u zoru 5. januara, doktor Zang i njegov tim su konačno završili svoj zadatak. Otkrili su da je virus koji su istraživali – a koji smo kasnije upoznali kao koronavirus, ili preciznije SARS-CoV-2 – najbliži virusu SARS, koji je nekoliko godina ranije u Kini izazvao fatalnu epidemiju akutnog respiratornog sistema.

Baš kao i SARS, novi virus se prenosi sa čoveka na čoveka.

„Tada smo shvatili da je situacija vrlo opasna“, rekao je dr Zang.

U roku od nekoliko dana od sekvenciranja virusa, rezultati su objavljeni na veb stranici Virological.org, što je svetu dalo prvi nagoveštaj patogena koji je od tada usmrtio više od 1,5 miliona ljudi širom sveta, iznudio zabrane i ograničenja putovanja, zatvorio granice, zbunio nacije, izazvao ekonomsku krizu i novu normalnost.

Rano otkrivanje strukture virusa odgovornog za bolest COVID-19 pružilo je nauci priliku da uzvrati udarac.

Rezultat – u predstojećoj nedelji počeće vakcinacija stanovništva u Velikoj Britaniji, koja je postala prva zemlja koja je odobrila vakcinu (Pfizerovu) protiv koronavirusa.

Prelazak od otkrića smrtonosnog virusa do stvaranja vakcine koja blokira efekte virusa za nepunu godinu, bez presedana, izuzetno je postignuće, možda i najvće u istoriji nauke. Čudo medicine.

Kako je istakao dr Stiven Grifin sa Medicinskog fakulteta u Lidsu, ostvaren je „neverovatan napredak“, prenosi Gardijan.

„Pre svega, došlo je do unapređivanja razvoja vakcine koja će se primenjivati na ljudima. Postavljeni su novi standardi koji ukazuju šta se može postići kada se na globalno zdravlje primeni dovoljno resursa i naučnog fokusa“, rekao je dr Grifin.

Sekvenciranjem virusa, dr Zeng i njegov tim su dostavili vitalne informacije koje su naučnicima omogućile da izoluju i replikuju pojedinačne delove virusa i tako iskoriste ove komponente za stvaranje vakcine.

„Ono što je Zang uradio bilo je opasno, ali i značajno“, rekao je dr Adam Fin sa Univerziteta u Bristolu.

„Bez informacija koje nam je pružio, niko ne bi mogao da počne sa radom na razvoju vakcine“, dodao je dr Fin.

Proteinski šiljak, koji igra ključnu ulogu u umnožavanju Sars-CoV-2, postao je tako fokus pažnje naučnika koji su radili na pravljenju vakcine.

Istraživači su zaključili da bi napredak virusa bio zaustavljen ako bi svaki čovek stvorio moćan imunološki odgovor, a to vakcina upravo i čini.

Kako bi zaustavili „klizanje“ proteina u našim ćelijama, trebalo je da pronađu načine za ubacivanje komada proteina u telo, a sve kako bi stimulisali stvaranje antitela koja bi ih napadala. To je taktika koju je usvojila većina timova za razvoj vakcine protiv COVID-19, mada su načini kako do toga dolaze različiti.

Dr Dejvid Metju sa Univerziteta u Bristolu je objasnio u čemu je ključ.

„Ključna stvar je da vam danas ne treba stvarni virus u vašim rukama, nego 28.000 slova njegovog genetskog koda“, rekao je dr Metju.

Jedna od grupa koja je bila spremna za start, bila je kompanija BioNTech, sa sedištem u Frankfurtom. Ozlem Tureci i njen suprug Ugur Sahin osnovali su kompaniju BioNTech 2008. godine sa ciljem da naprave RNA vakcine prilagođene borbi protiv raka. Uubrzo su shvatili, u toku pandemije koronavirusa, da bi njihova stručnost u ovom polju mogla da se prenese i na razvoj vakcine protiv COVID-19.

Korišćenjem genetskih sekvenci koje je omogućio dr Zeng, BioNTech je, uz podršku farmaceutskog giganta Pfizer, uspeo da spakuje delove RNK koda proteinskih šiljaka koronavirusa. Uzete od ćelija u našim telima, ove kapljice RNK upućuju mašineriju za replikaciju naših ćelija da prave čestice proteina. Kada ih imuni sistem primeni, pokreće se proizvodnja antitela. Sličan pristup u izradi svoje vkacine, usvojila je i američka biotehnološka kompanija Moderna.

„To je nova tehnologija, ali je vrlo jednostavna“, rekao je profesor Piter Openšo sa Imperijal koledža u Londonu.

„U suštini, uključuje osnovnu hemijsku sintezu. Ne morate pažljijvo negovati kulture tkiva, držati posude visoko sterilnim… Potrebno je da napravite hemijski lanac RNK i stavite ga u osobu. To je ključni razlog zašto su BioNTech i Moderna postigli tako dobre rezultate“, rekao je Openšo.

On je dodao da takva tehnologija vrlo obećava i da bi mogla da se koristi i u budućnosti.

„Ova tehnologija je revolucionarna. Recimo, možete kombinovati RNK gripa sa RNK COVID-19 i napraviti kombinovanu vakcinu protiv obe bolesti“, rekao je Openšo.

Drugačiji pristup usvojili su naučnici sa Univerziteta Oksford, predvođeni profesorkom dr Sarom Gilbert.

Posle izbijanja epidemije ebole od 2014. do 2016. godine, naučnici sa Oksforda i Instituta „Džener“ pripremali su planove za stvaranje vakcine za bilo koju buduću bolest koja bi mogla da se pojavi i pogodi svet.

Kako bi to sproveli u delo, stvorili su virus gripa koji zaražava šimpanze tako da ne može izazvati infekciju kod ljudi, ali može biti prepravljen da nosi genetske nacrte za komade virusa na koje bi reagovao imuni sistem.

Naoružani ovom tehnologijom, svi oksfordski naučnici, koje je podržao farmaceutski gigant AstraZeneca, morali su da ubace genetske kodove proteinskih šiljaka koronavirusa u svoj već konstruisani virus i započnu testiranje vakcine portiv koronavirusa.

Vakcine Moderne, BioNTech/Pfizer i Oksford/AstraZeneca su prve počele sa kliničkim ispitivanjima. Međutim, postoji još oko 200 kandidata koji razvijaju potencijalnu vakcinu protiv koronavirusa širom sveta.

Međunarodna zajednica je mesecima posmatrala i pratila klinička ispitivanja u nadi da će neka od potencijalnih vakcina protiv COVID-19 pokazati efikasnost u 50 odsto slučajeva.

Sahin je, sa druge strane, bio uveren da će vakcina kompanije BioNTech biti funkcionalna, ali nije imao dokaze koji bi to potvrdili sve dok ga 8. novembra nije pozvao izvršni direktor kompanije Pfizer Albert Burla.

Nezavisni nadzorni odbor koji je proučavao rezultate ispitivanja faze tri, saopštio je da je vakcina nadmašila očekivanja i da je efikasna u više od 90 odsto slučajeva.

„Tada nam je veliki teret pao sa leđa“, rekao je tada dr Sahin. Dok je on sa svojom suprugom, povodom radosne vesti, nazdravio uz šoljicu crnog čaja, ostatak sveta je reagovao entuzijastičnije.

„Imamo ove vesti manje od godinu dana od kada smo saznali za koronavirus. To je izuzetno dostignuće i dokaz izuzetnog globalnog istraživačkog odgovora“, rekao je tada direktor „Wellcome Trust“ Džeremi Ferar.

„Efikasne vakcine će promeniti osnove ove pandemije“, dodao je on.

Usledilo je još dobrih vesti. Modernina ispitivanja su takođe ukazala da bi njihova vakcina mogla da stvori snažan imunitet, dok su rezultati ispitivanja vakcine Univerziteta Oksford i kompanije AstraZeneca nagovestili da bi i njihova vakcina mogla biti moćan instrument u borbi protiv COVID-19.

„Na neki način sam iznenađena da je sve do sada prošlo tako glatko“, rekla je profesorka imunilogije sa Univerzitta u Edinburgu dr Elenor Rilej.

„Obično, kada lansirate novu vakcinu, očekujete da nešto, u nekom trenutku, ne ispadne onako kako se prvobitno očekivalo. Međutim, sve je prošlo bez problema, što je sjajno“, izjavila je dr Rilej.

Ipak, i dalje postoje pitanja na koja bi trebalo odgovoriti.

„Nijedna od ranih vakcina nije pokazala sposobnost da smanji širenje bolesti unutar populacije. Vakcinisani ljudi, iako zaštićeni od ozbiljnih simptoma, i dalje mogu prenositi infekciju na druge, to je ključno pitanje“, rekla je dr Rilej.

„Ako želimo da imamo budućnost bez COVID-19, onda nam je potrebno nešto što potiskuje virus. U suprotnom, virus će cirkulisati bez prestanka i svako ko nije vakcinisan će uvek biti u opasnosti. Kratkoročno, to nije problem. Dugoročno, to je viliki problem“, dodala je ona.

Međutim, ohrabrujući nagoveštaj dala je vakcina Oksford/AstraZeneca.

Tokom ispitivanja, učesnici su rutinski testirani kako bi se utvrdilo da li su oni koji su uzimali vakcinu imali manje virusnog opterećenja u grlu i nosu od onih koji su dobili placebo.

Rani simptomi su ukazivali da su imali niže opterećenje i da je stoga manje verovatno da će preneti virus.

„Mislim da bi bilo iznenađujuće da vakcine koje već imamo na neki način ne ograniče prenos“, rekla je dr Rilej.

Rešavanje ostalih pitanja trajaće duže. Nejasno je koliko će trajati zaštita vakcinom protiv COVID-19. Neki izveštaji sugerišu da nivo antitela počinje značajno da pada samo nekoliko meseci nakon infekcije, što pokazuje i da bi nivoi antitela izazvanih vakcinom takođe mogli brzo da nestanu.

Suprotnu ideju je otkrio profesor sa Imperijal koledža u Londonu Piter Openšo.

„Iz analiza koje je prikazala Moderna, ali i ispitivanja drugih vakcina, jasno je da vakcine indukuju daleko jače imunološke reakcije – barem u pogledu stvaranja antitela – nego što ih pokreće prirodna infekcija virusom. Dakle, nivo antitela trebalo bi da bude prilično dugotrajan“, rekao je Openšo.

Bilo je to izvanredno putovanje koje, sa ove distance i iskustva, ipak pruža srećan kraj, iako su naučnici sigurni da će na tom putu biti još mnogo prepreka. Neželjene reakcije na vakcinu uticaće na neke pojedince, dok će se globalni lanci snabdevanja prekidati. Svakako, ključna stvar je da sada imamo vakcine za borbu protiv koronavirusa i da će one – izgleda – funkcionisati. To je, složićete se, dobar početak.

PRETPLATI SE NA NEDELJNIK

AKCIJA: Dvogodišnja pretplata na štampano izdanje.

din.26.000 11.999

Šestomesečna pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.

din. 6.058 3.999

Jednogodišnja pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.

din. 12.116 7.500