Kako nemački mediji pišu o izboru patrijarha SPC: “Nisu svi episkopi ‘poslušni'”, “kako je pao režim Mila Đukanovića”, “dalekovidost patrijarha Germana”…

0
Fotografija: Igor Pavićević

Na dan izbora novog patrijarha SPC, „Zidojče cajtung“ predstavlja svojim čitaocima vladiku Grigorija. U članku pod naslovom „Borbeni pastir“, episkop disledorfski kaže: „Ne želim revoluciju na ulici, želim demokratiju“, prenosi Dojče vele.

„Srpski zvaničnici koriste oštre reči kada govore o srpskom pravoslavnom episkopu: izdajnik, neprijatelj Crkve, instrument opozicije. Osoba o kojoj je reč sedi daleko od te pucnjave: Grigorije Durić, episkop Diseldorfa i cele Nemačke. On je pastir oko 800.000 srpskih pravoslavnih vernika u toj zemlji“, piše Zidojče cajtung.

List objašnjava da napadi na vladiku imaju veze sa izborima za novog patrijarha SPC, „jedine moćne institucije u Srbiji koju predsednik Aleksandar Vučić i njegova stranka SNS ne kontrolišu u potpunosti“.

Ipak, kako se napominje, „Srpska pravoslavna crkva uglavnom je bliska vladarima. Ni poslednji čovek na čelu crkve nije bio izuzetak: patrijarh Irinej – izabran 2010. godine, a preminuo od kovida 19 krajem 2020. – osudio je demonstrante koji su u leto 2020. izašli na ulice protiv Vučića“.

Uz konstataciju da „naravno, nisu svi episkopi poslušni“, list podseća na „otvoreni otpor“ mitropolita Amfilohija u Crnoj Gori, što je, ocenjuje se, bio „jedan od odlučujućih faktora za okončanje režima autokrate Mila Đukanovića posle tri decenije“.

I u Beogradu „korisnici sistema Vučića“ strahuju da bi neki „nesalomivi vladika“ mogao da postane patrijarh u Srbiji – „poput Grigorija Durića“. Taj 54-godišnji duhovnik je „miljenik zapadno orijentisanih Srba: zgodan, harizmatičan i dobar govornik, koji se ne ustručava da kaže svoje mišljenje“.

Pod predsednikom Vučićem „u Srbiji ne postoji sloboda štampe, kako to potvrđuju Reporteri bez granica“, rekao je vladika u video-razgovoru za Zidojče cajtung. „Prema Transparensi internešenal, ni sudovi nisu nezavisni. Srbima je danas teško da ostvare svoja prava“.

A u parlamentu? Tamo „nema opozicije“, nastavlja vladika. „Kakva sramota za zemlju koja teži Evropskoj uniji.“

Takvi kritički tonovi u Srbiji su retki, ocenjuje nemački list. „Durić je već viđen, ne samo kao mogući patrijarh, već i kao neko ko bi mogao da ujedini opoziciju koja je na izdisaju, pa čak i da postane predsednik“.

Durićevi sledbenici vole njegov kurs. Recimo to – kako on navodi i u intervjuu za Zidojče cajtung – da se „zalaže za pridruživanje EU danas, a ne sutra, za pomirenje Srbije sa Hrvatskom i pozivanje pape Franje u Srbiju“.

A kada je reč o kandidaturi za predsednika? „Postoji ta bajka po kojoj ja nameravam da se kandidujem za predsednika. Nemam nameru da se bavim stranačkom, niti politikom moći. Isto tako ne verujem da Srbi spas traže u jednom čoveku. Umesto toga, zemlji je potreban sistem u kojem ne zavisi sve od jednog čoveka“, kaže za nemački list episkop SPC.

„Ne želim revoluciju na ulici, želim demokratiju“, kaže vladika Grigorije. „Političarima koji su na vlasti u Beogradu ne bi trebalo dozvoliti da se obogate na štetu šire javnosti, kao što se to nažalost decenijama dešavalo na Balkanu“.

I na kraju, vladika Grigorije Durić kaže: „U Diseldorfu se osećam kao kod kuće. Nadam se da ću još dugi niz godina u Nemačkoj graditi crkvu sa svojim sunarodnicima.“

Dalekovidost patrijarha Germana

O izboru 46. patrijarha SPC piše i berlinski Tagescajtung: „Zahvaljujući mudrosti srpskog patrijarha Germana (1890-1991) država ima samo ograničen uticaj na izbor ’prvog među jednakima’ u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.“ German je, objašnjava se u članku, 1967. godine promenio crkveni ustav, prema kojem episkopi sa pravom glasa (trenutno ih ima 39) mogu da biraju kandidate, ali na kraju „Duh Sveti odlučuje ko će biti patrijarh“.

„Apostolski izbori“ predviđaju da se koverte sa imenima trojice episkopa, koji su u više krugova dobili preko 50 odsto glasova, stave u korice Jevanđelja, odakle ime novog patrijarha izvlači prethodno određeni monah.

„Čim je 90-godišnji patrijarh Irinej 20. novembra 2020. umro od kovida, ponovo je postalo jasno koliko je patrijarh German bio dalekovid. Tri decenije nakon prvih pluralističkih parlamentarnih izbora, Srbija se razvila u autoritarnu državu u kojoj nijedna opoziciona stranka nije zastupljena u parlamentu, a predsednik Aleksandar Vučić, kao vođa naroda, donosi sve odluke“, piše nemački list.

Pozivajući se na srpske medije, Tagescajtung navodi da predstavnici Srpske napredne stranke (SNS) lobiraju „na sve načine“ da se izabere patrijarh naklonjen njihovom šefu, Vučiću.

„Režim u Srbiji, kojem je američka nevladina organizacija Fridom haus promenila ocenu iz ’delimično konsolidovana’ u ’hibridnu’ demokratiju (…) zasnovan je na propagandnoj mašini sinhronizovanih medija. Tu dobro dođe podrška vrha uticajne pravoslavne crkve.“

Među favoritima svetovne vlasti su, piše berlinski list, episkop bački Irinej Bulović i mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije. Crnogorski vladika Joanikije smatra se nadom „režimsko-kritičke frakcije“.

A kao najoštriji kritičar režima izdvaja se episkop diseldorfski Grigorije, piše Tagescajtung. Iako „on lično nema šanse da se plasira u poslednji krug izbora za patrijarha, on ipak nije bez uticaja na saboru episkopa“.