“Kada su se pojavili Tuđman i HDZ Šovinistička farsa je naišla na muk publike u Kninu”: Priča o predstavi koju mnogi nisu razumeli na vreme

0
Screenshot YouTube Dvougao

Predrag Ejdus i Josif Tatić su čuvenu predstavu “Šovinistička farsa” igrali po celoj Jugoslaviji do kraja velike države Jugoslavije. Samo na prvi pogled komedija, predstava je postala skica apsurda u kom smo tada živeli.

“Igrali smo i za vreme rata, i pre rata. ‘Šovinistička farsa’ je izvedena 1.800 puta, u četiri nastavka. Počeli smo sa njom kao sa jednom andergraund predstavom koja je bila na ivici zabrane. O šovinizmu jednostavno nije smelo da se govori u to vreme. Bila je to sredina osamdesetih godina u SFRJ”, pričao je Predrag Ejdus za Nedeljnik.

“Rastom te predstave, počinjao je raspad Jugoslavije. Pamtim vrlo zanimljive, ponekad i potresne priče iz vremena našeg igranja ‘Šovinističke farse’. Bio je april 1989. godine. Pojavio se HDZ, aktuelan je bio Tuđman i aktuelni su bili predizborni mitinzi u Hrvatskoj. Pojavili su se i simboli ustaštva. Mi smo baš u tom mesecu u Zagrebu, u ‘Lisinskom’, igrali ‘Šovinističku farsu’ tri dana, za 12.000 ljudi. Nagrađivani smo ovacijama. Nekoliko dana posle toga, igrali smo u Kninu, u Domu armije, pred prepunom salom. Naišli smo na muk. Tek desetak minuta pred kraj mogao se čuti neki dosta blag aplauz. Bili smo zaprepašćeni. Posle predstave su nam rekli: ‘U ovoj sali, od 500 ljudi, bar njih 400 ima 7 do 10 zaklanih u svojoj porodici, od ustaša. Svako od njih ima zakopan bar jedan mitraljez ili nešto od oružja. Ovde će biti krvi do kolena.’ To se i desilo, nažalost.

Kasnije smo igrali i ‘Farsu 2’ i ‘Farsu 3’. Kad je probijen koridor u Republici Srpskoj i kad su spojeni istočni i zapadni deo Bosne, bili smo prva predstava koja je prošla koridor. U Banjaluci smo tu predstavu odigrali za narod i za vojsku.

Zaista smo želeli da ukažemo na sve te retrogradne pojave koje su se dešavale, takozvane etnogeneze. Gledali smo na to kao na misiju. Odjednom su se pojavili novi istoričari i neka nova tumačenja svega. Sve nam je to bilo smešno, ali smo shvatali koliko je opasno i želeli smo na to da ukažemo. Naravno, te nove teorije o istoriji i njena nova tumačenja su nešto što se permanentno dešava. Na to danas gledam sa gađenjem i nevericom. No, kad je na snazi jedna sveobuhvatna amnezija u glavama ljudi, tačnije podanika, svako može da radi šta god hoće i da vlada kako god hoće”, pričao je Ejdus.