Kada smem da bacim masku? Da li vakcinisani ljudi i dalje prenose virus? Šta je sa novim varijantama? Analiza u novom Njujork tajmsu na srpskom

Piše Apurva Mandavili, The New York Times International Report

0
Povratak u normalnost zavisi od stope zaražavanja u jednoj zajednici. Fotografija: Majk Kai Čen za Njujork tajms

Sa više od 50 miliona Amerikanaca koji su makar delimično imunizovani od koronavirusa, i sa milionima ljudi koji primaju vakcine svakog dana širom sveta, vrlo važno pitanje postaje: kada smem da bacim masku?

To je mnogo dublje pitanje nego što deluje – ono o povratku u normalnost, o tome kada će vakcinisani ljudi moći da zagrle svoje voljene, da se druže sa prijateljima, da idu na koncerte i u restorane bez strepnje da će ih zakačiti koronavirus.

Mnogi zvaničnici su spremni za taj scenario. Ali pandemija još nije gotova, i naučnici preporučuju oprez.

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) nedavno je izdao nova uputstva, po kojima ljudi koji su potpuno vakcinisani mogu da se međusobno druže u zatvorenom prostoru bez maski ili fizičke distance. Agencija je saopštila i da oni koji su vakcinisani mogu da idu u goste i kod nevakcinisanih ljudi u jednom domaćinstvu, ukoliko niko od nevakcinisanih nema rizik od teških oboljenja.

Ali kada će vakcinisani ljudi moći da skinu maske u javnosti zavisiće najpre od brzine kojom će stopa zaražavanja pasti i od toga koji će procenat ljudi ostati nevakcinisan.

Zašto? Naučnici još ne znaju da li vakcinisani ljudi mogu da prenose virus onima koji nisu pelcovani. Iako su sve vakcine protiv kovida-19 spektakularno dobre u zaštiti ljudi od ozbiljnih tegoba i smrti, nema još sveobuhvatnog istraživanja o tome koliko dobro one zaustavljaju virus od ugnežđavanja u nosu imunizovane osobe i potencijalnog širenja.

Nije neuobičajeno da vakcina predupredi teška oboljenja, ali ne i infekciju. Inokulacije protiv grupa, rotavirusa, dečje paralize i velikog kašlja su sve ovako nesavršene.

A sada i varijante koronavirusa koje uspevaju da prevare imunološki sistem menjaju ovu računicu. Neke vakcine su manje efikasne u prevenciji zaraze pojedinim varijantama, i mogle bi da dozvole virusu da se širi.

Zasad dostupno istraživanje o tome koliko vakcine sprečavaju transmisiju je preliminarno ali ohrabrujuće.

“Uvereni smo da postoji redukcija”, kaže Natali Din, biostatističarka sa Univerziteta Floride. “Ne znamo tačnu magnitudu, ali nije sto posto.”

Pa ipak, čak i pad u transmisiji od 80 odsto mogao bi da bude dovoljan pa da imunizovani ljudi batale maske, kažu stručnjaci – posebno kada većina populacije bude pelcovana, i kada stopa slučajeva, hospitalizacije i smrti padne.

No većina ljudi je i dalje nevakcinisana, a više od 8.700 osoba premine svakog dana na svetskom nivou. Utoliko pre, pošto se zasigurno ne zna ništa o prenošenju, čak i ljudi koji su imunizovani moraju da nastave da štite druge noseći maske, objašnjavaju stručnjaci.

“Oni treba da nose maske sve dok ne dokažemo da vakcine sprečavaju prenošenje”, kaže dr Entoni Fauči, direktor Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti.

Američki CDC je 8. marta saopštio rezultate istraživanja po kojem ljudi koji su potpuno vakcinisani “potencijalno manje prenose virus koji izaziva kovid-19 drugim osobama”.

Kako sada stoje stvari, eksperti će odlučivati šta je dozvoljeno a šta ne u odnosu na broj slučajeva u jednoj zajednici.

Što je veći broj slučajeva, to je izvesnije da će se virus širiti – i to će vakcine morati da budu efikasnije ne bi li se zaustavilo širenje.

“Ako je broj slučajeva nula, nije važno da li vakcine štite 70 odsto ili 100 odsto”, kaže dr Zoi Meklaren, stručnjakinja za javno zdravlje sa Univerziteta Merilend u okrugu Baltimor.

Propisi o maskama zavisiće i od procenta nevakcinisanih ljudi u jednoj populaciji.

“Mnogi misle da su maske prva stvar koje ćemo se ratosiljati”, kaže Zoi Meklaren. A zapravo, navodi ona, maske nam daju još više slobode, omogućavajući nam da putujemo ili da idemo u šoping čak i ako su oko nas nevakcinisani ljudi.

Maske su oblik građanske odgovornosti, kaže dr Sabra Klajn, imunolog sa Džons Hopkinsa.

“Da li nosite masku da se zaštitite od ozbiljnih slučajeva kovida, ili nosite masku jer brinete o javnom zdravlju?”, pita Sabra Klajn. “Važno je da imate na umu zajednicu, a ne samo sebe.”

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 8. aprila

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs