Čuveni doktor: Zašto neću svoju decu da pošaljem u školu

0
Foto: Profimedia

Jedno od pitanja koje mi u poslednje vreme često postavljaju jeste da li ću svoju decu poslati u školu, piše u autorskom tekstu za CNN dr Sanjaj Gupta, inače urednik zdravlja te televizijske mreže. Kao otac tri devojčice tinejdžerskog i predtinejdžerskog uzrasta, ovo je bila stalna diskusija u našoj kući, i nije bilo lako. Moje devojke žele da se vrate u škol i vrše ogroman pritisak na nas roditelje da im dozvolimo. Nedostaju im prijatelji, društvena dešavanja i mešanje s dugima, za čime deca i treba da teže u ovom uzrastu. Učenje na daljinu odigralo je važnu ulogu za njih, ali nije zamena za učenje u školi, posebno ne za mlađu decu. Kako sada stvari stoje, moja deca treba da krenu u školu naredne nedelje.

Mnoge škole širom SAD već su donele odluku za svoje đake. Najmanje 63 od 101 najvećih školskih distrikata u zemlji odlučili su da započnu školsku godinu virtuelno. Postoje i drugi školski okruzi koji su se odlučili za odlazak u škole, sa opcijom virtuelnog učenja. Moja škola za decu prepustila je izbor porodicama i iako je to teško, mi smo zahvalno za to što imamo opciju, kaže dr Gupta.

Porodice širom zemlje imaju problem s pristupom tehnologiji, pomoći u čuvanju dece i čak hrani, što sve može da učini povratak u školu neophodnim.

Znajući da će moja porodica morati da donese odluku o školi, počeli smo da radimo domaće zadatke pre nekoliko nedelja, da gledamo u podatke i postojeće kriterijume, da bismo došli do najboljeg izbora za nas zasnovanog na nauci.

Testiranje, testiranje, testiranje…

Za početak sam posetio školu moje dece i razgovarao sa direktorom kako bih saznao i razumeo koje sve mere predostrožnosti preduzimaju. One su u velikoj meri u skladu s preporkama američkih Centara za kontrolui prevenciju bolesti. Obavezno nošenje maski, mnoštvo punktova za dezinfekciju ruku, fizička distanca, česta dezinfekcija površina i čak i časovi na otvorenom kada je to moguće. Učenici će jesti svoje užine u učionici, a neće biti nikakvih masovnih okupljanja ili događaja.

Iako je fizičko distanciranje najteži izazov, škola je kreativno iskoristila prostor u bibliotekama, gimnastičkim salama i kafeterijama da bi dobila potreban prostor. Bio je to ogroman napor prethodnih meseci, ali naravno, ništa od toga neće uspeti ako učenici sami ne budu marljivo sledili ove smernice u autobusima, hodnicima i učionicama.

Naša škola je takođe preduzela dodatni korak prošle sedmice u vezi s testiranjem svih učenika i nastavnog osoblja, a rezultati su bili dostupni za 96 sati. Moje ćerke su bile negativne, a to nam je pružilo uverenje da će oni koji budu pozitivni biti zamoljeni da ostanu kod kuće u izolaciji. Potpuno shvatam da ovakva vrsta “uveravanja” testiranjem, nažalost, nije dostupna svuda u dovoljnoj meri, a takođe ni savršeno sredstvo, kaže dr Gupta. Za neke testove se zna da daju lažno negativan rezultat, u zavisnosti od vrste testova koji se koriste i koliko rano se testira. I dok neko danas može da bude negativan, nema garancije da sutra neće biti pozitivan na koronavirus.

Da li deca šire virus brže ili sporije?

Veliki deo diskusija o povratku u školu vrti se oko rizika po zdravlje naše dece. Prema CDC, najveća pedijatrijska studija iz Kine otkrila je da 90 odsto dece sa kovidom-19 razvija blage ili umerene simptome, četiri odsto su potpuno bez simptoma, a šest odsto bude ozbiljno ili kritično bolesno.

Do prve nedelje avgusta, 90 dece preminulo je u SAD od kovida-19, što predstavlja manje od jedan odsto svih smrtnih slučajeva, pokazala je analiza Američke akademije za pedijatriju i Udruženje dečjih bolnica.

Od 6. avgusta, multisistemski inflamatorni sindrom (MIS-C), dijagnostikovan je kod najmanje 570 dece širom zemlje, starosti od jedne do 20. godine. Oko dve trećine te dece nije imalo druge bolesti pre nego što im je dijagnostikovan MIS-C, kao Džulijet Dejli, 12-godišnjakinja iz Lujzijane koja je jedva izbegla smrt u aprilu.

Tačno je da se deca daleko manje razboljevaju u odnosu na odrasle, ali nisu ni imuna. Mogu da se zaraze i mogu da šire zarazu. Široko citirana studija iz Južne Koreje pokazala je da deca od 10 do 19 godina šire virus isto kao i odrasli. U stvari, oni su imali najvišu stopu kovida-19 među članovima domaćinstva. Zanimljivo je da u istoj studiji deca mlađa od deset godina nisu procenjena kao značajni nosioci virusa. To je iznenađujuće jer je nedavna studija u JAMA Pediatrics magazinu zaključila da deca mlađeg uzrasta mogu da nose veće količine virusa u nosu, u poređenju s odraslima. A svaki roditelj će vam reći koliko lako baš mališani šire viruse među svojim ukućanima (Kad su naša deca vrlo mala, jedna prehlada kod bilo koga od njih znači da će se cela porodica uskoro zaraziti).

Zato sam pogledao detaljnije tu korejsku studiju, piše doktor, i primetio sam veoma važan detalj: obuhvatila je manje od 30 pozitivnih mališana mlađih od 10 godina. Od skoro 60.000 kontakata koji su praćeni u toj studiji samo 237 su bila deca ispod 10 godina. Tako niska stopa širenja među mlađom decom možda nije zbog toga što slabije prenose virus, već zato što su poslednjih meseci uglavnom bili kod kuće, i manje su dolazili u kontakt s drugima.

Kriterijumi za otvaranje škola

Deca će početi više da se kreću i tako će postati deo velikog nacionalnog eksperimenta, i postoje male sumnje da će se stopa zaraze povećati. Samo u protekle četiri nedeje, broj zaražene dece u SAD porastao je za više od 90 odsto, na preko 380.000 slučajeva, prema analizi AAPi CHA. Iako nešto od tog porasta može da bude posledica povećanog testiranja, mlađa deca koja počinju da izlaze iz svojih kuća po prvi put takođe igraju važnu ulogu u uvećanju zaraze. A veći deo zemlje nije još otvorio škole.

Takođe je važno imati na umu da školsku zajednicu ne čine isključivo deca mlađeg uzrasta. Prema jednoj nedavnoj analizi, skoro četvrtina učitelja koja radi u školskom sistemu SAD u većem je riziku da razvije ozbiljnu sliku kovida-19, bilo zbog starosne dobi ili zbog postojećih stanja. Posebno su me pogodile priče zabrinutih učitelja iz cele zemlje koji su rekli da ostavljaju oporuku u iščekivanju povratka u škole, kaže doktor.

Moja porodica je takođe analizirala ukupnu stopu širenja virusa u našem kraju, dodaje on. U okrugu u kojem žive, školskom sistemu okruga Fulton, smernice da se škole vrate u redovno stanje, zahtevaju da stopa novih slučajeva na 100.000 ljudi bude manja od 100 u poslednjih dana. Sadašnja stopa? 316,2.

Javne škole Atlante odlučile su da prvih devet nedelja budu virtuelne. Pored toga, taj okrug, koji obuhvata deo Atlante, takođe ne ispunjava kriterijume savezne vlade za povratak u školu. Prema kriterijumima, moralo bi da se prođe kroz dve faze, a za svaku je potreban 14-dnevni pad dokumentovanih slučajeva i mogućnost lečenja svih pacijenata bez kriznih situacija. Jednostavno još nismo na tom nivou.

Stopa pozitivnosti u Džordžiji tokom sedam dana (zaključno sa 10. avgustom) jeste 11,3 odsto, na osnovu zvaničnih podataka, što znači da još uvek ne sprovodimo dovoljno testiranja u našoj oblasti. Nedavno je prvi čovek javnog zdravlja SAD rekao da bi voleo da stopa pozitivnosti bude ispod 10 odsto u zajednicama pre nego što škole razmotre ponovno otvaranje. Blizu smo, ali još uvek je zabrinjavajuće dozvoliti povratak učenika u okruženje sa tolikom stopom širenja virusa u zajednici.

Skok zaraženih s otvaranjem škola u SAD

Vredno je pomenuti da kada smo počeli da zatvaramo škole sredinom marta, bilo je manje od 5.000 zabeležnih slučajeva u SAD, a potvrđene smrti su bile dvocifrene. Sada školski okruzi razmatraju ponovno otvraranje kda je više od pet miliona ljudi inficirano i više od 164.000 preminulo u SAD, prema podacima Džons Hopkins Univerziteta.

Samo tokom protelih nedelja, dobili smo neke naznake onoga što bi moglo da se dogodi kada se škole otvore. Letnji kamp u Severnoj Džordžiji ostao je zaražen preko noći sa skoro 260 učenika, iako je CDC primetio da su neki možda pokupili kovid-19 na drugačiji način. Srednja škola u Vudstoku u Džordžiji, privremeno je zatvorena nakon što je najmanje 14 bilo pozitivnih na kovid-19 već tokom prve nedelje.

Stotine su sada u karantinu u tom okrugu. Još jedna škola u Dalasu u Džordžiji otvorena i odmah zatvorena nakon što su šest učenika i tri nastavnika bili zaraženi. Njihov plan je da se ponovo otvore nakon dezinfikovanja škole, mada nije jasno koliko će to upšte značiti, jer nema potrebe za maskom – a jedno kijanje ili kašljanje može da kontaminira ponovo celu učionicu.

Mnogo je toga za razmotriti, ali za našu porodicu sve je jasno. Nakon što smo razmotrili sve objektivne kriterijume i procenili situaciju u našoj zajednici, odlučili smo da za sada deca ne idu u školu, neko vreme. Nije to bila laka odluka, ali jese ona za koju verujemo da uvažava nauku, smanjuje rizik od daljeg širenja i sledi kriterijume radne grupe. Kao kompromis, omogućićemo našoj deci da imaju orijentacioni sastanak (s fizičkom distancom) sa njihovim novim učiteljima, tako da bi mogli da se upoznaju s njima lično, a pre nego što počnu da komuniciraju na ekran. I posle dve nedelje ćemo ponovo proceniti.

Takođe će biti važno da shvatimo šta će biti “okidači” u našoj školi, u smislu novodijagnostikovanih slučajeva ili bolesti, za koje će biti potreban povratak učenju na daljinu. Potpuna i iskrena transparentnost svih biće potrebna više nego ikad.

Ništa od ovoga nije lako, a neke porodice mogu da dođu do drugačijeg zaključka nakon što razmotre iste podatke. U doba kovida-19, čini se da smo svi primorani da postanemo epidemiolozi-amateri, a istovremeno i najbolji roditelji koji možemo.