Jokićeva trka za ono “V” u MVP nagradi koje “sreću kvari”: Od Šeka 2000. nijedan centar nije bio MVP, ove godine se nadmeću dvojica

0
Kyle Ross/Icon Sportswire / Newscom / Profimedia

Trik kod MVP nagrade je u tome što je nemoguće precizno odrediti ono “V”, koje sreću kvari. Kako objasniti šta je “valuable” igrača i uvesti univerzalnu vrednost, kada će svako na svoj način tumačiti korisnost i način na koji neko pravi razliku. Zbog toga ni svi ovi parametri koji u sebi sadrže najsloženije statističke algoritme, a u kojima je Jokić redom prvi, nisu dovoljan dokaz.

Neko će spomenuti “stil igre”, neko “rezultate ekipe”, neko “količinu uspomena koje je neko stvorio”, ili jednostavnije – ko je svojom igrom obeležio sezonu.

Majk Singer kada priča o toj pravoj korisnosti za tim i rezultat, koja uključuje i statistiku i “lični utisak”, koji je neminovan, vidi samo dva igrača kao Jokićeve glavne konkurente ove sezone.

“Najbolji kandidati za tu nagradu pored Jokića jesu Lebron Džejms i Džoel Embid. Obojica su za svoje ekipe neverovatno važni. Lebron igra neviđenu košarku za jednog 36-godišnjaka. To nije normalno. Način na koji komanduje ekipom i kao plejmejker organizuje igru je fantastičan, a ono što radi za svoje saigrače je bez premca u današnjoj košarci. Lebron daje neizmeran doprinos tome što Lejkersi imaju jednu od najboljih odbrana u NBA ligi, a to se često zanemaruje. Ista je stvar sa Filadelfijom, ekipom koja je na četvrtom mestu u defanzivi. Embid je odbrambeni gigant, koji teroriše protivničke napadače, a vrlo je talentovan i kada ima loptu sa druge strane terena. Međutim, u jednom segmentu je Jokić možda i najbolji u ligi – to što on čini za svoje saigrače i koliko ih unapređuje, i to iz godine u godinu radi sve više, zaista je za divljenje”, objašnjava Singer.

Poslednji centar koji je osvojio MVP nagradu je Šekil O’Nil u sezoni 1999/2000, a u 20. veku, samo su četiri “četvorke” došle do nagrade – Tim Dankan, Kevin Garnet, Dirk Novicki i Janis Adetokumbo.

Zbog toga će ova trka između teških centara, zanimljivih životnih priča i talenta, direktno uticati na interesovanje publike, a ujedno predstavlja i dokaz da je uloga centra redefinisana i da ponovo postaje važna.

Gledajući poslednjih 20 sezona, moguće je izvući još nekoliko “pravilnosti”. Samo je tri puta MVP bio igrač tima koji je regularnu sezonu završio na drugom mestu u svojoj konferenciji. I još samo jednom ispod toga – kada je Rasel Vestbruk iz šestoplasirane Oklahome nagrađen za prosečni tripl-dabl u sezoni. U svim ostalim situacijama nagrađena je činjenica da je neki igrač “odvukao” svoj tim na sam vrh konferencije.

Sa ovakvim Lejkersima i ovakvim Zapadom, ne izgleda da bi Denver mogao ni do prve tri pozicije u regularnoj sezoni, što automatski Jokiću kvari šanse. Naročito kada znamo da on sigurno neće po svaku cenu juriti dva skoka više i otimati saigračima loptu iz ruku, zbog ličnog proseka i ega.

Ipak, tu se priča ne završava.

Celu priču o mnogobrojnim razlozima zbog kojih će Jokić postati MVP i o samo jednom zbog kog neće, pročitajte u novom broju Nedeljnika.