Izvori i mediji EU: Dijalog preuzela Evropa, ali Albanci ne pristaju na zaokret bez Amerikanaca

0
Beta/AP

Berlin i Pariz ozbiljno su podstakli Beograd i Prištinu na obnovu dijaloga “malim koracima ka normalizaciji odnosa”, uz sprovođenje takođe ranije dogovorenog, kako što je Briselski sporazum, ali kosovski Albanci ništa temeljito neće prihvatiti pre američkih izbora i bez pristanka i podrške Vašingtona.

To su agenciji Beta preneli upućeni evropski diplomatski izvori u Briselu, napomenuvši da “uostalom svi čekaju na ishod novembarskih predsedničkih izbora u Americi”.

Mediji u EU uzdržano gledaju na izglede za uspeh obnove Dijaloga pod palicom Francuske i Nemačke, pa tako francuski list Mond piše da je “ključni argument Evropljana jednostavan – normalizacija odnosa Beograda i Prištine je preduslov za svaki napredak na putu ka EU”.

“Uzajamno priznavanje može uslediti tek na kraju tog puta, sačinjenog od malih koraka, koji uključuju trgovinu, sudbinu nestalih tokom ratnih sukoba i poštovanje pravoslavne baštine na Kosovu”, navodi Mond, pozivajući se na izvore Jelisejske palate, predsedništva Francuske.

Nemački portal Dojče vele u osvrtu na video samit čelnika Nemačke, Francuske, EU i Beograda i Kosova primećuje da “niko ne može očekivati neki skori zaokret, ali prvi politički rezultat je očigledan” kad je reč o nastavku pregovora.

“Prvi istinski napredak bi bila potpuna primena Briselskog sporazuma iz 2013. i 2015”, stavlja do znanja Dojče vele.

Evropske diplomate su mišljenja da zasad teško može nešto bitnije da se promeni kad je reč o Zapadnom Balkanu, mada svi u EU žele da se Unija postepeno otvori prema regionu.

Zato se čeka da na jesen bude stavljena na snagu “nova metodologija” pregovora o članstvu i zamašni paket finansijske pomoći i investicija naročito za povezivanje infrastruktua u regionu i sa EU.

Medju nekim vladama, političkim krugovima i stanovništvu Unije i dalje postoji ne mala podozrivost oko svrsishodnosti otvaranja EU za nove članice sa Zapadnog Balkana, pa bi sredjivanje odnosa Beograda i Prištine doprinelo da se te ograde umanje, kazali su ovi izvori.

Pitanje odgovornog i politički jakog sagovornika u Prištini koji bi bio u stanju da jamči za dogovore je takodje bitna stavka za napredak Dijaloga, ali, kako je ocenjeno, tek treba videti ko će to biti ako konačno s političke pozornice odu oni koji su dosad držali poluge vlasti, a koje je optužio specijalni sud u Hagu.

Mond napominje da “članice EU jesu podeljene oko statusa Kosova, jer pet njih odbijaju da priznaju nezavisnost Kosova”, ali, dodaje, u Jelisejskoj palati kažu da su Evropljani dopustili da se Zapadni Balkan okrene uplivu Kine, Rusije i Turske.

“Otud za Pariz rešenje zamrznutog sukoba izmedju Srbije i Kosova nije samo obična lokalna stvar, već ispit ubedljivosti i snage EU u času kad Unija dela na tome da osnaži svoje bezbednosne interese”, dodaje pariski dnevnik.

“A to mora početi u najbližem susedstvu EU, pa u okruženju predsednika (Emanuela) Makrona kao suprotan loš primer navode privatizaciju grčke luke Pirej, koja je prešla u kineske ruke 2016”.

Nemačka novinska agenija DPA javlja da će u podsticanje Dijaloga Beograd-Priština”(nemačka kancelarka Angela) Merkel i Makron ostati tesno uključeni”, kako su stavili do znanja izvori vlada u Berlinu i Parizu.

Ovi izvori ističu, kaže DPA, da su “Berlin i Pariz predani postupku korak po korak i priznaju da je glavna teškoća da se konačno dodje do obavezujućeg sporazuma”.

Nemačka agencija prenosi mišljenje da bi “prvi istinski napredak bilo potpuno sprovodjenje Briselskih sporazuma iz 2013.i 2015, a svaki sporazum u regionu ima povoljne posledice”.

“Srpski predsednik Aleksandar Vučić je preko izbora izašao ojačan, mada ga je oslabila policijska brutalnost prema građanima ovih dana”, dodaje DPA i kaže da “EU nema drugog partnera kome bi se okrenula, što je činjenica koje su Berlin, Pariz i Brisel vrlo svesni, a što nije izmaklo ni Vučićevoj pažnji”.

(Beta)