“Izrael je popustio pod američkim pritiskom i napravio veliku balkansku grešku koja nije samo uvreda istorije…”

5
Profimedia

Autor Majkl Frojnd u autorskom tekstu objavljenom za izraelski Džeruzalem post osvrnuo se na mogućnost da Izrael prizna nezavisnost Kosova, navodeći da se radi o veoma osetljivom pitanju i ukazujući koliko je kosovsko pitanje važno za Beograd, sa kojim Izrael poslednjih godina neguje sve toplije odnose.

U analizi šta bi taj potez značio po srpsko-izraelski odnose, Frojnd navodi da je Izrael već priznao Kosovo, mada zvaničnih potvrda takve odluke nema.

Frojnd, koji je tokom svog prvog mandata služio kao zamenik direktora za komunikacije u kabinetu premijera Benjamina Netanijahua i koji je predsednik Udruženja prijateljstva Izraela i Srbije, navodi da je u zapanjujućem preokretu politike prošle nedelje, Izrael popustio pod američkim pritiskom i formalno priznao srpsku pokrajinu Kosovo kao nezavisnu državu.

“Priznavanjem Kosova, Izrael je zadao udarac svojim odnosima sa Srbijom, potkopao sopstveni stav o palestinskom samoopredeljenju i umešao se u spor tamo gde mu nije mesto. Umesto da prihvati Kosovo, Izrael bi trebalo da neguje veze sa Srbima, sa kojima Jevreji imaju dugu i zajedničku istoriju prijateljstva i uzajamnog poštovanja”, piše Frojnd.

On je dodao da je, nažalost, politika ponovo trijumfovala nad principom.

Kako je naveo, iako je veći deo medija pozdravio ovaj razvoj događaja s uzbuđenjem i čak sa malo veselja, ne bi smelo da se dozvoli “da nas prevare misleći da je to mudra odluka

“Sigurno nije. Priznavanjem Kosova, Izrael je počinio veliku balkansku grešku, koja nije samo uvreda istorije, pravde i zdravog razuma, već takođe podriva sopstvene nacionalne interese jevrejske države i verovatno će biti bumerang protiv nas”, ocenio je Frojnd.

On dalje navodi, da je “potez koji je najavio američki predsednik Donald Tramp 4. septembra u Ovalnom kabinetu u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića kao i samozvanog kosovskog premijera Avdulaha Hotija, tokom potpisivanja sporazuma o ekonomskoj normalizaciji, označio je nagli zaokret u izraelskoj poziciji”.

“Više od 12 godina, otkako je Kosovo ilegalno i jednostrano proglasilo da se odvaja od Srbije 17. februara 2008. godine, Izrael je odbijao da podrži nezavisno Kosovo iz principa i sa dobrim razlogom. Za početak, Kosovo je sastavni deo Srbije, i zakonski i ustavno. Podržati njegovo otcepljenje znači mešati se u unutrašnje stvari druge države, što je retko razborit korak”, navodi on.

Koliko je to još slučaj na Balkanu, gde granični sporovi, etničke tenzije i složeni istorijski procesi samo dodatno komplikuju situaciju, dodaje:

“Da biste u potpunosti shvatili osetljivost pitanja, samo razmislite koliko je pitanje Kosova važno za Beograd, sa kojim Izrael poslednjih godina neguje sve toplije odnose. Pojednostavljeno, Kosovo je za Srbe ono što su Jerusalim, Judeja i Samarija za Jevreje: kolevka nacije, mesto gde je sve počelo.”

On podseća da je Kosovo pre više od 800 godina bilo srce Srbije i služilo mu je kao kulturno, duhovno i administrativno središte sve do sudbonosne bitke na Kosovu Polju 1389. godine, kada su Turci Osmanlije pobedili Srbe i njihove saveznike.

“Na kraju, albanski migranti raselili su srpske stanovnike u tom području i oni sada čine pretežnu većinu kosovskog stanovništva. Ali teritorija pokrajine prošarana je drevnim srpskim crkvama, manastirima i spomenicima. Za Srbe bi napuštanje Kosova bilo slično izrezivanju njihovog kolektivnog kucajućeg srca, centralnog organa koji je od vitalnog značaja za njihovo nacionalno nasleđe i identitet”, piše Frojnd.

On dalje ističe da je Srbija, iako se u Beloj kući obavezala da će pojačati ekonomsku saradnju sa Kosovom, odlučno odbila da pristupi njegovoj državnosti, čvrsto stojeći na svom pravu na zemlju svojih predaka.

“Izraelsko priznanje Kosova predstavlja uvredu za Srbiju i preti da baci senku na poboljšane odnose dve zemlje. Takođe, postavlja opasan presedan koji se lako može okrenuti i koristiti protiv jevrejske države. Uostalom, ako Kosovari mogu jednostrano da razdvoje Srbiju da bi stvorili svoju zemlju, zašto to ne bi mogli učiniti Palestinci u Judeji ili izraelski Arapi u Galileji?”, pita on.

Dalje piše da je Kosovo je nastojalo da opravda svoj zahtev za nezavisnošću na isti način na koji to imaju Palestinci – pozivanjem na pravo na samoopredeljenje, međutim to gde ovo pravo počinje i završava u međunarodnim odnosima je trnovito i opasno pitanje.

On pita da li bi stanovnici Bruklina mogli da tvrde da su jedinstvena nacija sa sopstvenom istorijom, geografijom, kuhinjom, pa čak i naglaskom, i žele da se odvoje od SAD i formiraju svoju zemlju, kao i šta je sa Kataloncima u Španiji, Korzikancima u Francuskoj ili Škotima u Velikoj Britaniji, od kojih bi mnogi želeli da osnuju nezavisne nacije.

“Kada bi se svakoj etničkoj manjini dozvolilo da koristi pravo na samoopredeljenje, to bi izazvalo beskrajan krug haosa širom sveta”, ocenio je on.

Tokom godina, suprotstavljajući se kosovskoj nezavisnosti kao principu, Izrael je mogao s razlogom da tvrdi da zastupa dosledan stav koji zastupa nepovredivost suverenih granica, ali nakon priznavanja Kosova, ta doslednost je sada prošlost.

On citira Artura Kola, bivšeg izraelskog ambasadora u Srbiji, koji je rekao za “The Media Line”: “Nismo povezani sa balkanskim sukobom i ne bi trebalo da budemo. 

“Nisam siguran da je u interesu Izraela da se umiješa u ovaj posao“, rekao je Kol, dodajući: “Plaćamo cenu predajom svog principa, dugogodišnje politike. To je korak koji bi mogao imati posledice na izraelsko-palestinski sukob“, dodaje.

Zaključuje da je “priznavanjem Kosova, Izrael zadao udarac svojim odnosima sa Srbijom, potkopao sopstveni stav o palestinskom samoopredeljenju i umešao se u spor tamo gde mu nije mesto”. “Umesto da prihvati Kosovo, Izrael bi trebalo da neguje veze sa Srbima, sa kojima Jevreji imaju dugu i zajedničku istoriju prijateljstva i uzajamnog poštovanja”, piše Frojnd.

5 KOMENTARA

  1. U tom slučaju Amerika ne postoji već samo domorodački teritorij Rusija bi bila puno manja Poljska i Ukrajina bi se proširile na istok Krim nebi pripadao ni Rusima ni Ukrajincima dakle što se zamarate

  2. …Izrael bi trebao da neguje veze sa Srbima, sa kojima Jevreji imaju dugu tradiciju prijateljstva i uzajamnog poštovanja…Jedinu vezu koju ja vidim je činjenica da je Srbija bila prva “juden fre” država u Europi, za vrijeme drugog svjetskog rata. Smatram jedino da je u pravu kad kaže da na Kosovu ima puno srpskih manastira i da bi ti manastiri trebali biti ponovo u Srbiji. Mislim da je to izvedivo. Gledao sam mnogo filmova u kojima su se čitavi dvorci prenosili (do zadnjeg kamenčića) stotine kilometara.Kosovari bi trebali izaći u susret takvoj incijativi. Ako su mogli stotine tisuća Srba da prodaju svoja imanja za velike novce Kosovarima, mogu se i manastiri preseliti. I što Srbiji znači Kosovo u kojem 95 % stanovništva čine Kosovari? Imalo bi smisla da su poubijali i raselili 2 milijuna Kosovara, što su pokušali krajem prošlog stoljeća.

    • preselice i grobove , ne samo manastire , vazduh , rijeke ,sume , rudnike ,stoku , kuce, sve kamen po kamen , ograde itd. i baciti nuklernu tomhawk koja nije eksplodirala u srbiji 1999. i opet ce u srpskom genu biti kosovo. nestati nece. ne mogu na to uticati ljudi , ni vi , ni mi , ni oni. to je bozja volja. zapisano u dalekoj proslosti i traje i sad i u buducnosti. mozete vi svi misliti i ciniti sta hocete , s tim u vezi bice kako je zapisano . ima nesto snaznije od glupog , pokvarenog covjeka i njegovih nedjela.

  3. I ja priznajem Palestinu i zelim joj slobodu i zelim im da sto pre ostvare svoju drzavnost i slobodu i predlazem kao gradjanin ove zemlje da imaju svoju ambasadu ilin predsedjistvo u Beogradu !

Comments are closed.