Ivan Mrkić: Kini nije stalo samo do sopstvenog razvoja, već i do boljitka svih naroda sveta

0
Fotografije: CRI

Ove godine obeležavamo sto godina od osnivanja Kineske komunističke partije, koja je nastala u Šangaju 23. jula 1921. godine. Proleteo je čitav jedan vek, a u njemu se toliko toga izdešavalo da je jednostavno nemoguće obuhvatiti sva zbivanja u jednom članku. Zato ćemo se usredsrediti na ono što, bar po našem mišljenju, označava ponešto najbitnije u veličanstvenom razvoju Kine.

Ne može se lako promišljati o učinku i značaju KP Kine, a da se pri tome nema u vidu razvitak opšte svetske scene u proteklim stolećima, bar u poslednja dva. Ovo pominjem iz nekoliko razloga. Kako je, uopšte, moguće razumeti današnjicu ako se zapostavljaju činjenice koje su svedočanstva o nagrizanju kineske države u prošlosti, a kojih ne bi bilo da se time nisu bavile tadašnje ustanovljene ili narastajuće imperijalne sile – Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Sjedinjene Američke Države i dr.

Svi znamo da je Kina u istoriji čovečanstva poznata kao država neprekinutog trajanja od nekoliko hiljada godina, što je retkost koja se ne da pobijati. Zna se da je čuveni diplomata i istoričar dr Henri Kisindžer, ukazivao u svojoj knjizi i člancima o Kini, da se radi o zemlji koja nema uobičajenu legendu o svom nastanku. Poznato je da najveći broj društvenih zajednica gaji i razvija mit o svom postanku, a Kinezi kao da za tim nemaju potrebe. Oni kao da oduvek postoje! Radi se o zemlji koja je simbolizovala razvoj velikog dela Azije i koja je čitavom čovečanstvu doprinela svojim pronalascima i ponašanju.

Kina je u 19. i prvoj polovini 20. veka, trpela razna poniženja, okupacije, najzlokobnija nasrtanja na svoje stanovništvo i teritoriju. Nije Kina bila ta koja je posezala za tuđim, već obrnuto. A poznato je da je još u 15. veku, pre prvog Kolumbovog putovanja do Amerike, kineski general Dženg He sa stotinak brodova obilazio svet, a nije ga pokoravao, niti pravio kolonije, već se vratio i ukotvio nepobedivu flotu tih vremena. Nisu Kinezi želeli da koriste druge tj. tuđe izvore za sopstveni razvoj, niti su bilo koga porobljavali u želji da „šire svoju nadmoćnu civilizaciju“, već su sa drugim narodima razmenjivali robu, trgovali, upoznavali tuđe običaje i vratili se sa te jedinstvene ekskurzije.

Od osnivanja Komunističke partije Kine bilo je više generalnih sekretara sve do 1943. g., kada rukovodstvo i komandu preuzima Mao Cedung. Sve do svoje smrti 1976. godine, Mao je bio neprikosnoveni vođa, koji je dao snažan pečat osnivanju i značaju savremene Kine. Mao je vodio zemlju kada je Kina proglasila svoju Narodnu Republiku 1949. godine, prethodno pobedivši japanske zavojevače, ali i suparnički Čang Kaj Šekov Kuomintang, koji je izbegao na ostrvo Formozu.

Verovatno bi nedavno preminuli profesor sa Harvarda Ezra Vogel mogao najjezgrovitije da objasni dubinu i obim kineske socijalističke transformacije pod Deng Sjaopingom, bez koje ne bi bilo nemerljive uspešnosti savremene Kine.

Po važećim svetskim statistikama, današnji kineski narod i njegova država zauzimaju drugo mesto na rang listi svih zemalja bodovanih po učešću u svetskoj privredi. Mnogi kažu da nije daleko dan kada će Kina preuzeti čelno mesto. Međutim, to je samo jedan od nebrojeno podataka koji dokazuju uspešnost kineske države. Uz sve rizike da ćemo nešto važno propustiti, sumarno ćemo se osvrnuti na ogromne povoljne rezultate koje, naročito u poslednje vreme, niže Kina na čelu sa svojim predsednikom Si Đinpingom i KP Kine: uspešno obuzdavanje pandemije kovid-19; postaje motor svetske privrede; preuzima prvo mesto u trgovinskoj razmeni sa Evropskom unijom; sa istom tom Unijom zaključuje Sveobuhvatni sporazum o investicijama, posle sedam godina pregovaranja; nedavno sačinjava regionalni sporazum o slobodnoj trgovini (RCEP) čiji su potpisnici sve zemlje ASEAN-a, Japan, Republika Koreja, ali i Novi Zeland i Australija; daje znamenit doprinos G-20, Šangajskoj organizaciji za saradnju, BRICS-u itd.

Kina je ovih dana zabeležila još jedan istorijski poen: eliminisala je siromaštvo u svojoj zemlji. I to jednu deceniju pre opšteprihvaćenog i zacrtanog cilja Ujedinjenih nacija (2030. g.). Zar to nije za svaku pohvalu? Ako imamo u vidu da je Kina danas apsolutni rekorder u mnogo čemu (izgradila je najduže i najviše mostove na svetu, stotine hiljada kilometara autoputeva, gradi tunele pod vodom i planinama koji zadivljuju svet, čini arhitektonske podvige bez presedana itd.), moramo se nakloniti njenim fantastičnim rezultatima.

Kineski socijalizam je svojstven, razumljivo, samo Kini. Razumljivo je, takođe, da je Kina u ratnom i posleratnom periodu preuzimala i od drugih ideološki ono što je u to vreme smatrala za sebe korisnim i što je, baš zbog te ideologije, verno sprovodila, ponekad veoma orno, pa i ekstremno. Međutim, sadašnja kineska država dokazuje u bezbroj oblasti svoju delotvornost i posebnost. Nema dvojbe, radi se o mudrom i sveobuhvatnom rukovođenju. Posebno bih istakao projekat „Pojas i Put“, koji već obuhvata ogroman broj zemalja i, reklo bi se, svedoči da Kini nije stalo samo do sopstvenog razvoja, već i do boljitka svih naroda sveta. To je logično, jer je efikasnija saradnja kada se ne događa iz nužde već sa voljom.

Na ovom mestu je važno podsetiti na principe Ujedinjenih nacija, koji su najviši i najnapredniji izraz demokratije u međunarodnim odnosima. „Jednaka prava svih“ istaknuto je u članu prvom Povelje Ujedinjenih nacija. U članu drugom iste Povelje, sve članice Svetske organizacije obavezuju se da neće intervenisati u domaće poslove drugih država. Onaj koji je svim srcem iskreno i sa uverenjem prihvatio ova načela kao stvarnu vodilju u životu, ne može da bude uvređen ili istinski oštećen, koja god izgovaranja koristio da bi opravdao svoje prikrivene namere.

Nadam se da će jednog dana valjda prevladati evroazijska saradnja i koordinacija, jer je to prirodno (što bi mnogi rekli „od Boga dato“), a i radi se o najvećoj jedinstvenoj kopnenoj masi na svetu, pa bi bilo normalno da se poštuje ono što je priroda učinila i postavila kao našu datu podlogu za sve što radimo.Iskrene čestitke Komunističkoj partiji Kine!