“Ideja bojkota se raspala, a pitanje je i da li Savez za Srbiju i dalje postoji…”

1
Foto: Nedeljnik

Ideja bojkota se raspala, a pitanje je i da li Savez za Srbiju i dalje postoji, izjavio je predsednik Socijaldemokratske stranke (SDS) i bivši predsednik Srbije Boris Tadić i ocenio da je “nastala nova realnost, izazvana vanrednim stanjem i pandemijom, a potom i odlukom Pokreta slobodnih građana da izađe na izbore”, preneo je N1.

On je rekao da ne može da stane iza akcije Boška Obradovića ispred parlamenta i objasnio da se lider Dveri obraća svom dosta ekstremnom biračkom telu.

Za predsednika SDS takva akcija “nije razumljiva”, ali smatra i da Obradović i Dveri reaguju na “sveopšti cirkus i na ekstremizam koji Vučić i Srpska napredna stranka u Srbiji grade već osam godina”.

Prema Tadićevom upozorenju, reagovanje ekstremizmom na ekstremizam dovodi do vrlo rizičnih okolnosti, “koje mogu da rezultaraju konačnim i velikim sukobom unutar građanstva u Srbiji”.

Kako je objasnio, u društvima poput našeg, u kojem “Vučić gradi primitivni kult ličnosti, ubrizgava laži svakog dana u javni život, širi agresiju na sve strane sa željom da postane istorijska ličnost, ne može uanpred da se pretpostavi na koji način će doći do eksplozije”.

Pogotovo se ne može unapred znati ko će preuzeti tu nekontrolisanu energiju stanovništva i energiju pobune koja može da se pojavi, predočio je Tadić.

On bi zato voleo kada bi “alternativa autokratskom režimu bili demokratija i stabilan, racionalan i održiv sistem, a ne druga vrsta autokratskog režima”.

Tadić je, istovremeno, uveren da se “ideja bojkota raspala” i da je pitanje i da li SzS i dalje postoji.

Vreme je, kako je poručio, da se “svi probude i postanu svesni te nove realnosti koja je nastala pandemijom Covid 19 i odlukom PSG da izađe na izbore”.

Ističući da bi opozicija koja je protiv Vučića trebalo da nađe “novi odgovor”, Tadić je predložio “rešenje koje eventualno može sve da nas pomiri i održi zajedno na izbornoj listi, uprkos različitim ideološkim orijentacijama”.

Misli, pri tome, na predlog da se formira “Lista za bojkot”, koja bi značila nastavak “bojkota institucija posle izbora, jer Vučićeva diktatura zaslužuje takvu vrstu odgovora”.

Tadić navodi da je to predložio “saborcima iz opozicije, ali da, sem profesora Slobodana Samardžića, koji je najracionalnije reagovao na predlog, većina nije spremna čak ni da razmilsi o njemu”.

Ne može, ipak, da kaže šta će se dešavati narednih dana, iako je “vremena malo”.

Svestan zdravstvenih uslova koji nisu povoljni za izbore, Tadić je naglasio da bi građanima trebalo reći da opozicija, za razliku od Vučića, ne želi da ugrožava njihovo zdravlje, već da će kampanju voditi, pre svega, preko društvenih mreža i video linkova.

Osvrćući se na ideju “Liste za bojkot”, on je precizirao da mu je namera da ponudi kompromis da bi se čuvalo jedinstvo opozicije, održala ideja bojkota, ali i mobilisao onoj deo građanstva koji ne razume koncept bojkota, a koji je protiv Vučića”.

Prema tumačenju Tadića, “bojkot parlamenta je aktivna situacija, dok bojkot izbora, pošto se sve završi, znači da nemate više ništa da bojkotujete, jer niste u Skupštini”.

Smatra da “tada preostaje jedino ulica za koju su potrebne mase građana, a ne par stotina ili hiljadu, koliko ih je izašlo na protest prvog dana posle ukidanja vanrednog stanja”.

To govori da “ljudi žele institucionalno, a ne vaninstitucionalno, prevazilaženje problema”, obrazložio je Tadić, ali je ukazao i da “Vučić nikada neće mirno otići sa vlasti”.

“Priroda njegovog sistema je lopovska i braniće imovinu koja je opljačkana od građana i države”, tvrdi Tadić, koji smatra da je za pobedu takvog sistema potrebna “akumulacija manjih pobeda”.

“To znamo Živković, Mićunović i ja, koji smo preostali iz vremena bitke protiv Miloševića, jer nije on oboren 5. oktobra”, procenio je predsednik SDS.

Kako je obrazložio, ta je pobeda akumulirana od 9. marta 1991, preko formiranja DEPOS, izbora 1996. i 1997. godine, pa do raznih “sudara” i tek onda je usledila pobeda 2000. godine.

1 KOMENTAR

Comments are closed.