Hajperlup: Kada ćemo putovati hiljadu kilometara na čas?

Na neplodnom pustinjskom tlu 55 kilometara udaljenom od lasvegaskog Bulevara Strip, 500 metara duga i tri metara visoka cev koristi se za stotine vožnji sa praznom kapsulom koja je u jednom od testova dostigla brzinu od 386 kilometara na čas

0
Joe Buglewicz for The New York Times

Kalifornija je upravo odlučila da obustavi svoje planove za brzu prugu koja je trebalo da u potpunosti transformiše saobraćaj u ovoj državi. Međutim, u pustinji nadomak Las Vegasa, ambicije o prevozu i dalje se čine bezgraničnim.

Ovde inženjeri koji rade za Virgin Hyperloop One testiraju radikalno drugačiju vrstu masovnog  tranzita: onu koja teži da ljude i teret transportuje u kapsulama, bez točkova, kroz vakuum cev brzinom koja bi mogla da premaši 965 kilometara na čas. Današnja najbrža pruga, na kojoj je moguće dostići upola manju brzinu, postala bi anahronizam.

Ova kompanija, čiji je jedan od ulagača Virgin Group ser Ričarda Brensona, jedna je od nekoliko u SAD, Kanadi i drugim zemljama koje razvijaju Hajperlup tehnologiju.

Koncept je predložio Ilon Mask, a zatim je jedna od njegovih kompanija ponudila Hajperlup kao open-source ili tehnologiju otvorenog koda dostupnu svima. Ona podrazumeva cevi sa smanjenim pritiskom u kojima kapsule pod pritiskom voze na vazdušnim ležajevima pogonjenim linearnim indukcionim motorima i kompresorima, odnosno elektromagnetnim motorima. Nizak pritisak minimizira trenje i vazdušni otpor, i u velikoj meri redukuje količinu potrebne energije.

Već smo se ranije susreli sa ovim konceptom. Biblioteke su nekada slale zahteve za knjige u skladišta putem pneumatskih cevi. Do 1984. godine slična mreža korišćena je za prenošenje poruka širom Pariza.

Ovaj koncept isprobavan je sa ljudima u periodu od tri godine u njujorškom metrou. Počev od 1870. godine, Beach Pneumatic Transit prevozio je putnike u pneumatskim kapsulama ispod Brodveja na Menhetnu.

Virgin Hyperloop One, sa sedištem u Los Anđelesu, počeo je testiranje u pustinji nadomak Las Vegasa 2017. godine, sa punom test trakom; glavni konkurenti te kompanije, Hyperloop Transportation Technologies, takođe sa sedištem u Los Anđelesu, i TransPod sa sedištem u Torontu planiraju da sagrade sopstvene test trake ove godine. Zasad obe kompanije rade sa kompjuterskim simulacijama.

Na neplodnom pustinjskom tlu 55 kilometara udaljenom od lasvegaskog Bulevara Strip, 500 metara duga i tri metara visoka cev koristi se za stotine vožnji sa praznom kapsulom koja je u jednom od testova dostigla brzinu od 386 kilometara na čas.

Planovi su da ona dostigne održivu brzinu od 820 kilometara na čas od 1.078 maksimalnih.

Kako putnicima ne bi pozlilo, sistem će postizati punu brzinu u roku od tri minuta, kaže Ismail Babur, jedan od glavnih inženjera kompanije.

Zahvaljujući vremenu koje će biti potrebno kapsuli da dostigne punu brzinu, “osetićete 20 do 40 odsto ubrzanja u poređenju sa onim koje osećate u avionu”, ističe Babur. Putovanje će biti toliko glatko i mirno, dodaje on, da se “šoljica kafe neće zatresti”.

Sve tri kompanije prikupile su stotine miliona dolara i razvile sopstveni patentirani pristup masovnom tranzitu. Transpod, sa kapitalom od 52 miliona dolara, ima preliminarni sporazum da sagradi 10 kilometara dugu test traku za rutu koja će kasnije biti proširena na 290 kilometara dugu traku između Kalgarija i Edmontona u Alberti.

Hyperloop Transportation Technologies, kompanija koja raspolaže sa 42 miliona dolara, nalazi se u fazi dizajniranja 1.005 metara duge test trake u Abu Dabiju, a priprema i izgradnju 320 metara duge test trake u Tuluzi, u Francuskoj.

Virgin, sa prikupljenih 295 miliona dolara, u razvojnoj je etapi sa projektima u Indiji i Ohaju. U januaru, indijska država Maharaštra saopštila je da je kompanija predložila izgradnju hajperlup sistema na relaciji između Pune i Mumbaja kao zvanični infrastrukturni projekat.

Izgradnja 11 kilometara duge test trake mogla bi da počne ove godine, kaže Džej Volder, izvršni direktor kompanije. Prevoz putnika mogao bi da počne sredinom naredne decenije, a vreme potrebno da se stigne iz jednog grada u drugi bilo bi 30 minuta, što je svega trećina vremena potrebna danas.

Sve tri kompanije tvrde da će sistem, zbog smanjenih troškova energije, u roku od jedne decenije biti na nuli, odnosno dostići tačku kada će ostvareni prihodi biti jednaki troškovima.

Kako bi se zadržao strukturalni integritet cevi, na njoj neće biti prozora: “Ljudima bi pozlilo da gledaju u drveće dok se voze brzinom od 965 kilometara na čas”, kaže Sebastijen Žandron, izvršni direktor kompanije TransPod.

Zato se radi na razvijanju simulacijama koje bi se projektovale na velike ekrane u kapsulama. “Mogli bismo da video-projekcijom stvorimo efekat dubine”, kaže Žandron. Čak bi se mogli prikazivati i filmovi.

Pre nego što ove ideje postanu stvarnost, kompanije koje se bave hajperlupom moraju da dokažu da su njihovi sistemi funkcionalni, da su bezbedni za ljude i teret, ali i da su pristupačni.

“Iz ugla fizike, hajperlup je ostvariv”, kaže Geret Rajsman, profesor astronautskog inženjeringa na Univerzitetu u Južnoj Kaliforniji i bivši astronaut u Međunarodnoj svemirskoj stanici. Rik Gedes, profesor na odseku političke analize i menadžmenta na Univerzitetu Kornel, smatra da je vreme pogodno za razvoj hajperlupa. “Vreme je sve vrednija roba. Industrija saobraćaja spremna je za novi način razmišljanja.”

© 2019 The New York Times