Forenzička antropologija i politički pritisak, od Račka do Batajnice, od Stambolića do Draže: Intervju dr Marije Đurić za novi Nedeljnik

0
Foto: Igor Pavićević

Iza zaključanih vrata Instituta za anatomiju, u Doktora Subotića, nalazi se laboratorija profesorke Marije Đurić kroz koju struje ljudi, razgovaraju, posmatraju kosti. Iza dima od cigarete koji se diže iz ugla prostorije, sedi profesorka Đurić i nekome u telefon govori o suđenju u kom je učestvovala u danu kada smo zakazali razgovor. Objašnjava da je kao i uvek dobila pitanje šta to znači da je “mogućno da je zločin izvršila osoba koja je osumnjičena” i jedno “pitanje o procentima”. Nakon što je kratko rekla da nije davala odgovor na pitanje da li je pucano sa mesta vozača ili suvozača, prekinula je vezu i samo što je zaustila da progovori uz osmeh, telefon je ponovo zazvonio. 

Osim piksle između nas je gomila papira, a među njima debeli predmet masovne grobnice Rudnica i odlomak iz njenog rada o političkom kontekstu i iskopavanjima koji je napisala za ugledni američki udžbenik. Dok ona završava i drugi razgovor, iz susedne prostorije dopire priča o tome kako masa po kilogramu utiče na pad i druge rečenične konstrukcije preteške ako ne volite fiziku. 

Laboratorija izgleda kao multidisciplinarni prostor u kome se otkrivaju teški odgovori na još teža pitanja o ljudskim ostacima, nevažno da li su u pitanju sveži uzroci koštanog tkiva, kosti stare nekoliko godina, ili nekoliko vekova. Takva je pre svega fizička antropologija, središnji put koji je profesorka Đurić izabrala između medicine i kulturne antropologije koju je volela. Međutim, sa tog je “središnjeg puta” mnogo rukavaca koji su je od srednjovekovnih iskopina odveli do Kosova i Metohije i Batajnice, do jame u kojoj je bio Ivan Stambolić i jame u kojoj nije bio Draža Mihailović i svih drugih jama, iz kojih bi mogao da nikne muzej.

“Gledate ovaj moj rad o političkom kontekstu? Zanimljivo je to. Veliko istraživanje poput ovog u Rudnici, ili bilo kog takvog mesta, zahteva mnogo rada, koji se u novinskim izveštajima svodi na dva reda”, kaže profesorka Đurić i pali cigaretu.

“Obično nam postavljaju pitanje da li postoje politički pritisci ali je to pitanje dosta naivno i banalno. Ja nikad nisam imala politički pritisak, a nešto i ne poznajem druge ljude koji su ga imali. Ali politički kontekst – to je i te kako važno i uticajno. Od konteksta zavisi da li će se nešto iskopavati, kada će se iskopavati, uz kakvu medijsku pažnju i kakav će to imati uticaj na dešavanja, politička i društvena. Nije to ona vrsta političkog pritiska da vas neko zove telefonom. Postojali su, doduše, i takvi negativni primeri u profesiji. Recimo, Helena Ranta i slučaj Račak.”

Intervju sa profesorkom Marijom Đurić pročitajte u novom broju Nedeljnika, koji je od danas na svim kioscima.