Fon Kramon: “Za nas nema ili-ili… Beogradu je jasno poručeno – priznanje Kosova je uslov za napredak u evropskim integracijama”

5
Foto Profimedia

(Beta) – Budućnost Srbije i Kosova je u dijalogu i međusobnom priznanju, smatra izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon-Taubadel, prenosi danas Dojče vele.

“Ukoliko Kosovo ne želi da izgubi evropsku perspektivu, dijalog sa Srbijom mora ponovo da se nađe na listi prioriteta Aljbina Kurtija i nove vlade”, rekla je Fon Kramon-Taubadel.

Kako se podseća, ova tema je bila prilično zapostavlena tokom predizborne kampanje a u prvi plan su stavljane unutrašnje reforme što EU pozdravlja ali Fon Kramon-Taubadel ukazuje da je iz briselske perspektive i dijalog od velikog značaja.

“Mi ne podržavamo neku opciju ili-ili. Naš je zadatak da pomognemo u sprovođenju reformi, ali i da se pobrinemo za to da se zadrži spremnost na dijalog i za postizanje političkih kompromisa. To je u interesu svih građana Kosova”, rekla je ona.

Poslanica iz redova nemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu ukazuje da je za dijalog potrebno dvoje i da ima jasnu poruku i za predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

“Priznanje Kosova je uslov i za dalji napredak u pregovorima između Srbije i Evropske unije. To je Beogradu jasno poručeno. Nadamo se da će to imati efekta i u Beogradu. Postoje određeni signali u tom pravcu, predsednik Vučić je svojevremeno rekao da će jednog dana biti stvari koje će Srbija morati da proguta, a koje joj baš neće biti po volji. Sada je pitanje kada će taj stav moći da ima većinsku podršku u zemlji”, rekla je ona.

Tu poziciju zastupa i drugi izvestilac za Kosovo Lukas Mandl, austrijski poslanik iz redova Narodne stranke (ÖVP).

“Današnja Evropa blagostanja i slobode nastala je zato što smo uspeli da prebrodimo iracionalne sukobe između etničkih grupa, nacija, religija ili ideologija. One su u prošlosti donele toliko mnogo nesreće i mi nećemo to ponovo dozvoliti nigde u Evropi, pa ni na Balkanu. Takvi sukobi spadaju na smetlište istorije”, rekao je Mandl.

Budućnost Kosova on vidi u integraciji zemlje u Evropu i u saradnji sa susedima.

Kada je reč o nekim ranijim stavovima Aljbina Kurtija, Viola fon Kramon-Taubadel i Lukas Mandl kritikuju njegov raniji “populistički nacionalizam”, ali naglašavaju da je on to odavno prevladao i evoluirao u umerenog političara.

To se videlo, kako su naveli, i tokom predizborne kampanje gde tema neke “velike Albanije” nije imala nikakvu ulogu. Komentarišući činjenicu da Kurtijeva stranka Samoopredeljenje otvara ogranke u Albaniji i Severnoj Makedoniji, Fon Kramon-Taubadel ocenjuje da to nema neku naročitu relevantnost i kaže da je u pogledu toga ona “opuštena”.

U tom procesu, međutim, i Kosovu i Srbiji je potrebna aktivna podrška međunarodne zajednice, pre svih Evropske unije i SAD.

Oboje izvestilaca su veoma jasni u oceni da je u podršci EU zakazala pre svega kada je reč o liberalizaciji viznog režima za građane Kosova. Svi uslovi za to su od strane Kosova ispunjeni i Evropski parlament je to više puta zahtevao, ali nekoliko država, pre svega Francuska, to blokiraju.

“To je naravno izazvalo veliko razočarenje, EU je zakazala i time značajno izgubila na verodostojnosti. Ukoliko želimo da Kosovo podstaknemo da se kreće u pravcu dijaloga i sporazuma sa Srbijom, oni od toga nešto moraju da imaju. A nemaju ništa ako Evropa nije u stanju da obavi svoje domaće zadatke”, naglasila je Fon Kramon-Kraubadel.

U tom procesu EU se nada i podršci nove američke administracije. Američki predsednik Džozef Bajden je u svom pismu Vučiću jasno stavio do znanja da SAD očekuju s jedne strane međusobno priznanje Srbije i Kosova, a s druge nastavak procesa evropske integracije.

To je, naglašava Mandl, važno i zbog geopolitičkog značaja regiona, s obzirom na to da za njega interes pokazuju i Rusija, Kina, Turska i Saudijska Arabija.

U tom kontekstu i Mandl i Fon Kramon-Taubadel naglašavaju da za EU ideja razmene teritorije između Srbije i Kosova nema podršku EU – jasan stav Brisela jeste da se postojeće granice moraju poštovati na čitavom području Balkana.

Napredak procesa evrointegracija Kosova i Srbije u interesu je, kako tamošnjih građana, tako i same Evropske unije. Odluka Prištine da premesti ambasadu u Izraelu u Jerusalim tu svakako nije srećno rešenje, kaže Fon Kramon, jer EU i dalje istrajava na konceptu dve država kao jedinom održivom i pravednom rešenju palestinskog pitanja.

No, ona naglašava da je “s druge strane dobro što nove vlasti (Kosova) poštuju ugovore i sprovode odluke koje su doneli prethodnici. To s drugim zemljama u regionu nije uvek slučaj”. Evropska unija se tu nalazi u procepu.

Kao moguće dodatno objašnjenje, i olakšavajuću okolnost, Viola fon Kramon, koja za sebe otvoreno kaže da svoju ulogu vidi u “lobiranju za Kosovo unutar Evrope”, navodi neimenovane dobro obaveštene izvore u Prištini koji kažu da je u pozadini te odluke o premeštanju ambasade obećanje Izraela da će Kosovu dostaviti milion doza vakcina protiv korone.

Za to poslanica Zelenih ima puno razumevanje, tim pre što EU tu do sada nije bila u stanju da pomogne.

Istovremeno, dvoje izvestilaca Evropskog parlamenta, za razliku od uvrežene percepcije u evropskoj javnosti, ne smatraju da je kampanja vakcinacije u Srbiji pozitivna priča.

Viola fon Kramon-Taubadel smatra da se unutar EU “zanemaruju geopolitičke implikacije procesa vakcinacije u Srbiji”, pre svega kada je reč o ruskoj vakcini Sputnjik V. O efikasnosti te vakcine, kaže, još ne postoje nezavisni podaci, a skandal s dopingom je pokazao u kojoj meri politika u Rusiji može da manipuliše s naučnicima.

“Mada je EU poslala više medicinske opreme, u srpskim medijima vrlo pozitivno se govori o Rusiji i Kini, a o EU uglavnom u negativnoj konotaciji. To nije slučajno, iza toga stoji sistem. Ali pre ili kasnije Srbija će morati da odluči gde zaista stoji”, kaže Fon Kramon.

A Lukas Mandl je uveren “da politika vakcinacije u Srbiji nije uspešna, nego opasna”, jer se uklapa u pokušaje iz inostranstva da se izazovu sukobi unutar Evropske unije i da se ona na taj način podeli.

Dojče vele navodi da su Fon Kramon-taubadel i Mandl govorili na brifingu 18. marta u organizaciji nemačke kancelarije Generalne direkcije za komunikaciju Evropskog parlamenta, koji treba da raspravlja o Izveštaju o napretku za Kosovo na plenumu 25. marta.

5 KOMENTARA

  1. Žena je jasno i bez uvijanja rekla ono štonaši političari znaju više od decenije ali niko nema onu stvar da to i sam kaže. Ajmo na referendum, demokratski da odlučimo : KiM ili EU. Uzgred, koja se država dobrovoljno odrekla dela svoje teritorije ?

  2. Александар Вучић вам је такође јасно поручио (а по Уставу и није могао другачије), да док је он председник државе, признања Косова неће бити. Ван тога што признања Косова неће бити ни после њега, нејасно је о чему ви тамо уопште разговарате и заште се у том Бриселу састајете ? Признања дела суверене територије земље зарад чланства у једној међународној организацији у којој је чланство добровољно, неће и не може бити.

  3. Gospodjo Viola fon Kramon-Taubadel kao sto rekoh gospodinu Hotiju, tako i vama Rezolucija 1244 SB UN je i dalje na snazi tako da je Kosovo i Metohija i dalje deo Republike Srbije po privremenom upravom UN, a to sto ste vi priznali to je vas licni stav krseci Medjunarodno pravo i Povelju UN

  4. Fon Kramon onda zbogom.Vasa EU je olicenje fasizma i to ce se pokazati.Moracete frigidna druzino postovati Rezoluziju 1244, a dotle ima jos sveta osim vas.Sram vas bili f…..i.

Comments are closed.