Erdoganova vlada i dalje progoni Gulenove saradnike: Masovna hapšenja u Turskoj produbljuju rane

0
Adem Altan/Agence France-Presse – Getty Images

Od neuspelog puča u Turskoj 2016. godine u kojem je ubijena 251 osoba i ranjeno više od 2.000, osuđeno je blizu 3.000 ljudi. Presude je pozdravila i vlada, ali i pristalice vlade koje smatraju da je pravda poslužena.

Ali ovaj proces je, takođe, produbio političke podele u Turskoj, baš kao i osećaj da se progone vladini neistomišljenici, koji kažu da su masovna suđenja simbol arbitrarnog pravosudnog sistema pod predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.

Više od dve godine posle pokušaja puča, Erdoganova vlada nastavlja da progoni one za koje sumnja da su bili u savezu sa čovekom koji je optužen da je skovao zaveru, muslimanski propovednik Fetulah Gulen.

Na udaru su se našli apsolutno svi politički protivnici predsednika Erdogana, a vlada je iz pravosuđa, vojske i policije proterala na desetine hiljada ljudi.

Hapšenja se dešavaju na nedeljnom nivou.

Mnogi su optuženi da su nabavljali i prenosili pitanja na pismenom testu koji moraju da polože svi policajci ne bi li dobili unapređenje. Vlada takve odavno sumnjiči da u stvari žele da napune više ešalone svojim pristalicama.

Gulen, koji sada živi u SAD, optužen je da je učestvovao u procesu infiltriranja svojih pristalica u sam državni i vojni vrh, ali američki zvaničnici kažu da dokazi protiv njega nisu dovoljni za njegovo izručenje.

Veliki broj dokaza koji je iznesen na suđenjima opovrgava one koji tvrde da uopšte nije postojao plan da se sruši Erdogan, koji je te noći uspeo da izbegne hapšenje. Ali aktivisti za ljudska prava i kritičari vlasti kažu da je ovaj proces – koji je uključivao i do dve stotine ljudi odjednom – toliko loše sproveden da je uništio proces koji se vodio protiv pristalica puča.

Na suđenjima onih koji su nedavno uhapšeni pršti od tenzije. Pristalice vlade besne, a kada se optuženi izjasni kao nevin, oni uzvikuju optužbe.

Masovna suđenja imaju dugu istoriju u Turskoj i često se praktikuju posle pučeva. Razmere ovog poslednjeg nadmašuju, međutim, bilo koji drugi viđen na Zapadu poslednjih godina.

Kritičari kažu da masovna suđenja predstavljaju kolektivno kažnjavanje čije žrtve nisu više samo vođe puča, pošto je Erdogan prognao svakog čoveka koji je te noći bio na dužnosti.

Sudija Orhan Gazi Ertekin, jedan od upravnika Demokratskog udruženja sudstva, opisuje masovna suđenja kao “kengurski sud” koji se ne bavi delima onih kojima se sudi, već njihovim političkim opredeljenjem.

“Cilj je da se ponize, fizički i duhovno, da se unište svi oni koji su politički gubitnici”, kaže on. “Ishod je unapred određen.”

Pet civilnih lidera i 38 starijih oficira optuženi su da su bili vođe puča. Protiv njih se vode dva sudska postupka koja bi ubrzo trebalo da budu privedena kraju.

Vlada je kaznila i na desetine hiljada službenika, od vrhovnih komandanata, do kadeta i policijskih oficira u vojnim bazama i jedinicama koje su učestvovale u sukobima širom zemlje u noći puča.

Advokati odbrane rade na oslobađanju vojnika nižeg randa, pošto je njima bilo naređeno da izađu na ulice nenaoružani, a rečeno im je da brane zemlju od terorističkog napada.

Mustafa Akildiz se pred sudom u novembru borio za svoju slobodu. Izjave svedoka bile su “samo laži”, rekao je, pošto on uopšte nije bio u Ankari te noći.

Optuženici i odbrana optužuju vladu da krši njihova prava, uključujući maltretiranje i mučenje u prvim danima posle puča, ali i lažne dokaze i iznuđena priznanja.

Advokatica Siber Polat kaže da je njen klijent optužen za 13 zločina.

“Nema dokaza da je nosio oružje, nema svedoka, nema snimka sa kamere”, kaže ona. “Postoji samo optužnica koju je podiglo tužilaštvo.”

© 2019 The New York Times