“Drogirana, seksualno zlostavljana, prevarena…”: Novi, mučni detalji života Marije Kalas

0
Foto Profimedia

Neobjavljena pisma detaljno opisuju bolne veze Marije Kalas, čuvene operske pevačice sa mužem, majkom i Aristotelom Onazisom.

Majka ju je ucenjivala, suprug Đovani Batista Menegini je pokrao, a brodovlasnik i magnat Aristotel Onasis bio je nasilan i napustio je zbog Džeki Kenedi. Soprana Mariju Kalas obožavala je publika širom sveta, ali ona nikada nije spoznala pravu ljubav van scene, a prema istraživanju, njen život je bio još tragičniji nego što se ranije mislilo, piše Gardijan.

Pišući novu biografiju, Lindsi Spens dobila je pristup neobjavljenoj prepisci Marije Kalas i drugom materijalu koji osvetljava muke njenog braka, zlostavljanje od strane Onazisa i seksualnom uznemiravanju direktora jednog od najistaknutijih svetskih konzervatorijuma. Spens kaže da pisma koja se odnose na Onazisa otkrivaju strahote koje je pretrpela, posebno kada joj je 1966. njegovo fizičko nasilje ugrozilo život: „Takođe postoje zabrinjavajuće informacije iz dnevnika jedne od njenih bliskih prijateljica koje detaljno opisuju kako ju je Onazis drogirao, uglavnom iz seksualnih razloga – danas bismo to klasifikovali kao silovanje. “

Pišući svojoj sekretarici, Kalas se poverila: “Ne bih želela da mi [Onazis] telefonira i počne ponovo da me muči”.

Zbog problema u braku sa Meneginijem Kalas je očajavala: “Suprug me i dalje gnjavi nakon što mi je oteo više od polovine novca stavljajući sve na njegovo ime otkako smo se venčali … Bila sam budala … da mu verujem”.

Jedno pismo odnosi se na tadašnjeg predsednika muzičke škole Džulijard u Njujorku, oženjenog muškarca, koji je okrenuo fakultet protiv nje i zaustavio je da se vrati na još jedan mandat nakon što ga je odbila.

Svom kumu je napisala: “Piter Menin se zaljubio u mene. Dakle, naravno, kako ja to nisam osećala prema njemu, on je protiv mene”. Marija Kalas je rođena u Njujorku u porodici siromašnih grčkih imigranata 1923. godine, i jedna je od najpoštovanijih operskih pevača. Njene predstave Toske u Kovent gardenu opisane su kao jedno od najvećih operskih iskustava svih vremena.

Spens kaže da je dobila pristup u tri ogromne kolekcije koje su zaveštane raznim arhivima 2019. godine i do sada nikada nisu objavljene.

“Među novim otkrićima su bila i pisma koja su otkrivala njene najdublje misli”.

Nova otkrića uključuju istinu o mučnom detinjstvu u Evropi.”„Kalas je zamerila svojoj majci, koja je tokom rata radila kao prostitutka, zbog toga što je pokušavala da je podvedi nacističkim vojnicima”, rekla je Spens.

Kasnije je njena majka prodavala priče novinarima i ucenjivala je da drži jezik za zubima, pišući svojoj ćerki: “Znaš li šta rade filmski umetnici skromnog porekla čim se obogate? U prvom mesecu potroše svoj prvi novac da naprave dom za svoje roditelje i razmaze ih luksuzom … Šta imaš da kažeš, Marija?”

Kalas se poverila: “Da mi je nekada davno bila prava majka, ja bih je cenila”.

Ni njen otac nije bio bolji, kaže Spens. “Napisao joj je pismo pretvarajući se da umire u bolnici u pokušaju da od nje dobije novac. U stvari, imao je lakšu bolest”.

“Dosadio mi je egoizam roditelja i ravnodušnost prema meni … Ne želim više da imam veze sa njima. Nadam se da se novine neće zakačiti. Tada ću zaista prokleti trenutak kada sam uopšte imala roditelje”, pisala je Marija Kalas.

Materijal takođe baca svetlo na njenu veliku sopranističku suparnicu Renatu Tebaldi, koju je ocrnila upoređujući njen glas sa šampanjcem i koka-kolom, dok je Tebaldi optužila Kalas da nema srca.

Neobjavljeni materijal takođe otkriva njene zdravstvene probleme, koji su uticali na njene nastupe šezdesetih godina, i zavisnost od droge. Nekoliko puta je izgubila glas.

“Pronašla sam neurologa koji ju je lečio pre smrti. Kalas je patila od neuromišićnog poremećaja čiji su simptomi započeli pedesetih godina prošlog veka, ali su je lekari odbacili kao ludu”, navodi Spens. To takođe objašnjava gubitak njenog glasa, što joj je preseklo karijeru.

“Smrt Marije Kalas je mučna priča. Sama u svom pariškom stanu, oslanjala se na svoju otuđenu sestru Džeki i pratioca Vasoa Devecija, koji je snabdevao [sedativima]. Njen život je bio pun tragedije, ali želela sam da joj dam glas”, zakljućuje Spens.