Dr Kon: Imamo i teške slučajeve kod dece, nije ih mnogo, ali postoje…

0
(BETAPHOTO/VLADA SRBIJE/SLOBODAN MILJEVIC/MO)

Imamo i teške slučajeve kod dece, nije ih registrovano mnogo, ali postoje, tako da treba voditi računa, rekao je za N1 epidemiolog Predrag Kon govoreći o maskama u vrtićima.

On kaže da su spremna uputstva koja će biti prosleđena tim ustanovama i ističe da će se pratiti situacija sa trudnicama, s obzirom na to da je jedan broj njih hospitalizovan pa čak i u teškom stanju.

Upitan o odlasku na bazene, navodi da određeni stepen rizika postoji.

Kon, govoreći o vrtićima i nošenju maski kad su u pitanju deca, navodi da se one u suštini nose, ali da u situaciji kada je nemoguće obezbediti neprekidno nošenje, kao što i jeste slučaj sa vrtićima, “tada idu eventualno neka izuzeća”.

“Gradski Zavod za javno zdravlje je pripremio dopis u vezi sa korišćenjem maski u vrtićima, i svi vrtići će dobiti ta uputstva u kojima se kaže da treba težiti nošenju maski, ali da postoje i drugi načini – držanje distance, rad u manjim grupama”, naveo je Kon za N1.

Iako je poseta vrtićima smanjena, i iako se može raditi u manjim grupama, to nije ni jednostavno ni lako, pa se u to moraju uključiti različiti stručnjaci, pedijatri, dodao je on.

Pominje se da je uzrast do dve godine taj na kom ne bi trebalo posebno insisitirati na nošenju maski, ali je isto tako činjenica da se nalazimo u situaciji da je virus svuda oko nas i da svaki čovek, bukvalno, može da bude u kontaktu sa njim a da nije ni svestan, ističe Kon.

“Imamo i teške slučajeve kod dece, nije ih registrovano mnogo, ali postoje, tako da treba voditi računa”, naglasio je doktor.

Kad su deca u parkiću, maske treba koristiti zavisno od toga da li su u većoj ili manjoj grupi, ali sam potpuno siguran da će svaki roditelj vrlo dobro odlučiti za svoje dete, dodao je.

Kon kaže da ako deca dolaze u kontakt sa mališanima koje ne poznaju, da svakako treba da stave masku. Potrebno je naći način da im se maske približe, da se naprave maskice koji će njima biti interesantne, da im se one kroz igru približe, naveo je.

Kon kaže da ono što je čuo iz inostranstva je da deca to uglavnom shvataju kao igru.

Upitan o trudnicama, s obzirom na to da i među njima ima onih koje su u teškom stanju, na respiratorima, naveo je da u prvom talasu “kod nas a i svetu taj problem nije opisivan, što znači da to nije bilo tako često”.

“Pratićemo situaciju sa trudnicama, isto smo govorili da mladi lakše prebole ovo pa se, na velikom broju inficiranih, pojavljuju slučajevi koji su teški”, rekao je on.

Kon ističe da svi treba da se pridržavaju mera, da nose obavezne maske u zatvorenom, da se vodi računa o distanci i da peru ruke, dodajući da boljih mera od toga nema.

Što se tiče bazena, rekao je da su sva mesta okupljanja mesta rizika.

“Imate ograničenja koliko u samom bazenu može da bude prisutno, ali koliko i izvan – minimum je četiri kvadratna metra i udaljenost ležaljki i ljudi od dva metra”, pojašnjava Kon.

Voda je hlorisana i ako se poštuje broj onih koji mogu da budu u bazenu – objektivno rizika nema, ali javni bazeni su prikazani kao mesto rizika od strane međunarodnih zdravstvenih institucija, dodao je.

“Postoji određen jedan stepen rizika kog svako ko ide mora da bude svestan”, naglašava epidemiolog.

Na konstataciju reporterke N1 da kada se pogledaju i saberu podaci lokalnih zavoda po okruzima, bojevi su duplo veći onih koji se saopštavaju zvanično, Kon kaže da je osnovna stvar izvor podataka.

“Ja svoj izvor podataka crpim iz dnevnih izveštaja gradskog Zavoda za javno zdravlje”, rekao je.

“Ta razlika je neminovna i uvek će je biti, ovi svi podaci nikad nisu apsolutno tačni, to mora da se shvati, zato i postoji to kašnjenje statistike”, istakao je, dodajući da to nije opravdanje, već objašnjenje.

“To zavisi i od toga kako se unosi, kako se priprema baza podataka, zavisi od niza stvari koje su vezane za informatički deo ovog posla koji nema nikakve veze sa mrežom Zavoda i instituta u ovom slučaju”, zaključio je.