Dr Banko: “I oni koji su preležali koronu treba da se vakcinišu…”

0
Foto Igor Pavićević

U Srbiji je u toku vakcinacija protiv koronavirusa, a na građanima je da odluče koju će vakcinu primiti. Međutim, mnogima i dalje nije jasno kakve su razlike između cepiva i za koju treba da se opredele.

Docent dr Ana Banko, virusolog Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu je objasnila da je svaka vakcina do sada prošla rigorozna ispitivanja te da su sve bezbedne.

Ona je istakla da su vakcine testirane na više desetina hiljada dobrovoljaca, a da je broj primljenih doza u svetu trenutno oko 60 miliona

“Ove činjenice govore o bezbednosti vakcine, a prednost jednih u odnosu na druge možemo proceniti tek na osnovu analize rezultata i efekata imunizacije za više od pola godine”, rekla je Banko, a prenosi Blic.

Ona je objašnjava da ipak postoje razlike u vakcinama, a one se ogledaju u načinu njihove proivodnje, pa samim tim i kako podstiču naš imuni odgovor na kovid-19.

“Vakcine koje su do sada u svetu registrovane protiv kovida zasnovane su na tri principa. Od kojih su čak dva inovativna. Vakcina ‘Sinofarma’ proizvedena je na modelu inaktivnog virusa. RNK vakcine, poput onih kompanija “Fajzer” i “Biontek” i “Moderna”, do sada su razvijane u domenu onkologije, ali su takođe pre nekoliko godina rađene kliničke studije i na virusnoj RNK vakcini protiv besnila. Ovim vakcinama se ubacuje se iRNK, koja predstavlja kratkotrajno uputstvo da mašinerija naše ćelije sama napravi S protein, a onda i antitela. Zbog nestabilnosti RNK vakcine zahtevaju čuvanje na izuzetno niskim temperaturama, ali je njihova prednost u jednostavnosti proizvodnje i brzoj modifikaciji RNK u slučaju pojave novih sojeva. “Sputnjik V” i “AstraZeneka” su vakcine koje su informaciju za sintezu S proteina upakovale u umrtvljen adenovirus. Dakle, adenovirus se koristi kao nosač koji obezbeđuje siguran ulazak ove informacije u našu ćeliju, a ne može da izazove oboljenje”, ispričala je detaljno dr Banko.

Na pitanje da li vakcinu mogu da prime ljudi sa autoimunskim bolestima, dr Banko je rekla da do sada nisu rađena takva ciljana klinička ispitivanja.

“Dve najvažnije činjenice jesu da proizvođači ne uključuju autoimunost kao kontraindikaciju za vakcinaciju, kao i to da zvanična udruženja daju preporuku da osobe sa autoimunskim bolestima prime vakcinu”, rekla je on.

Ona je dodala i da ljudi koji su “alergični na penicilin kao i razne polene, lekove, hranu, lateks i slično nisu zvanične kontraindikacije navedene od strane proizvođača”.

Vakcina i trudnice

Dr Banko navodi i da informacija da ne smeju da se vakcinišu žene koje planiraju trudnoću nije proistekla iz nekog zvaničnog dokumenta niti naučne publikacije te navodi da ne postoji stručno utemeljenje da vakcina utiče na plodnost.

“Poznato je da je više žena zatrudnelo tokom kliničke studije ispitivanja registrovanih vakcina, ali i da će trudnice u narednim koracima biti ciljano uklučene u dalja klinička ispitivanja”, rekla je ona.

Ona je takođe preporučila da se vakcinišu i oni koji su već preležali koronu iz razloga što se mogu ponovo inficirati ovim virusom.

Na pitanje da li osobe koje su vakcinisane ipak se mogu zaraziti koronavirusom, dr Banko kaže da za tako nešto postoji šansa, mala, ali postoji.

“Osoba koja je vakcinisana u izuzetno malom procentu može biti zaražena. Ta verovatnoća se približno izražava efikasnošću same vakcine, što znači da je ta mogućnost kod većine vakcina od pet do osam odsto, odnosno oko 20 odsto. Čak i osobe koje su se zarazile nakon vakcinacije nisu imale ozbiljne oblike kovid-19, što je najznačajnije”, rekla je dr Banko.

Ona je objasnila da trenutna istraživanja pokazuju i da su vakcine efikasne kada je u pitanju novi soj koronavirusa, pogotovo kod “britanskog soja”.

Međutim, kod onih koji su nazvani “južnoafrički” i “brazilski” “sumnja se da efikasnost antitela može biti i do 10 puta manja u odnosu na druge već postojeće varijante”.

Podsetimo, prvi slučaj novog britanskog soja zabeležen je u Srbiji.

SPECIJALNO IZDANJE NEDELJNIKA NA SVIM KIOSCIMA: Hrabro i potresno svedočenje Milene i drugih devojaka o sistematskom zločinu kakav Beograd ne pamti. Cela priča o zlostavljanju, manipulaciji i prevari “vrsnog pedagoga” Miroslava Aleksića…

SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU I KNJIGU O JOVANKI BROZ